Video samit lidera Balkana: Da se otklone birokratski problemi i ojača regionalna saradnja

Vest je ažurirana

„Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da mi sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija. Edi (Rama) i ja smo najoptmističniji u pogledu ove saradnje, nadam se da će svi ostali tako misliti vrlo brzo“, poručio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na današnjem video samitu lidera zapadnog Balkana posvećenom jačanju regionalne saradnje i ekonomskom oporavku nakon pandemije, a u organizaciji Atlantskog saveta. Među sagovornicima bio je i kosovski premijer, Avdulah Hoti. Ukazao je na postojanje birokratskih problema u regionalnoj saradnji, ali i na to da je Zapadni Balkan u velikoj meri podeljen kada je reč o ekonomskoj integraciji. Neophodno je raditi zajedno na ekonomskom jačanju, i otklanjanju birokratskih problema, saglasni su sagovornici.

Zaključci sa samita i postignuti dogovori

Na današnjem samitu lideri zapadnog Balkana odlučili su da obnove regionalnu posvećenost u sprovođenju slobode kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi, uklanjanju barijera koje sprečavaju ekonomski rast i identifikovanju investicionih projekata kako bi se sredstva za oporavak i buduće investicije mogle brzo i efikasno rasporediti, saopšteno je iz Atlantskog saveta nakon završenog elektronskog samita lidera Zapadnog Balkana.

Ovi projekti, poručuju, bili bi fokusirani na infrstrukturu koja bi podržala napore u vezi sa zelenom energijom, digitalnom ekonomijom i otvaranjem novih radnih mesta.

„Odluke lidera doprineće podsticanju ekonomskog oporavka, jačanju dugoročne konkurentnosti regiona i jačanju njegove privlačnosti za investitore“, dodaje se u saopštenju.

Poručuju da su se Američki, evropski i ključni predstavnici institucija dali podršku odlukama lidera zapadnog Balkana.

Među dogovorima je i zajedničko rešavanje pitanja na regionalnom nivou, pritom držeći bilateralne ili multilateralne sporazume „otvorenim za sve“.

Sledeći sastanak lidera Zapadnog Balkana održaće se na jesen u Sofiji, saopšteno je.

Aleksandar Vučić: Premali smo da postignemo bilo šta, osim ukoliko radimo zajedno 

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da potcenjuju sopstvenu snagu, već da treba da učine sve što mogu da izgrade istinsko poverenje u regionu.

Vučić je rekao da Srbija pripada Balkanu i da želi da sarađuje i stvori najbolje ekonomsko okruženje za sve, dodajući da će tako više biti poštovana i od EU.

„Svi smo mi premali da postignemo bilo šta, ali ako radimo zajedno možemo nešto da postignemo“, kazao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da je tržište Zapadnog Balkana najvažnije tržište za Srbiju posle EU i da svi treba više da se posvete ovom regionu i daju sve od sebe da ojačaju međusobno poverenje.

U prilog tome izjavio je da kamioni čekaju na unutrašnjim granicama 26 miliona sati godišnje, te da bi mnoge zemlje uštedele ukoliko bi se izbacile birokratske procedure.

„Ukoliko analizirate ovu situaciju, možete doći do zaključka da bismo mogli da uštedimo oko 7 odsto operativnih troškova ukoliko izbacimo sve ove birokratske procedure“, dodao je Vučić, naznačivši da bi se time uštedelo više novca nego što bi region mogao da dobije iz bilo koje zemlje u svetu.

Komentarisao je i izgradnju autoputa na relaciji Niš-Priština.

Podsetio je na to da je, pre šest ili sedam godina, nemačka kancelarka Angela Merkel pokrenula ideju izgradnje ovog autoputa, ali i dodao da će se tek sada krenuti sa realizacijom projekta.

„Sada ćemo početi sa izgradnjom tog autoputa, mi moramo biti brži… nadam se da ćemo to uraditi“, objasnio je Vučić.

Kaže da je ovaj projekat od velike važnosti kako za Srbe, tako i za Albance, ali i da je bilo „političkih problema“ u samoj realizaciji.

„Mislim da time možemo napraviti bolje veze među nama. Možemo ići u Albaniju na plaže, ljudi će upoznati drugačije stvari koje nisu mogli da dožive do sada. Na drugoj strani Albanci mogu da dođu u različite delove Srbije. Naša zemlja će im se dopasti u to sam uveren“, naglasio je Vučić.

Sa druge strane, ukazao je na probleme u regionu, poručivši da postoji barem jedna zemlja koja bi „volela da pobegne iz regiona“, ali i „dobro poznati politički sukob između Beograda i Prištine“.

„To nije krivica Avdulaha Hotija ili moja, ali moramo da se potrudimo da rešimo taj problem, iako nisam optimističan u vezi toga“, rekao je predsednik, naznačivši da postoje i drugi problemi.

Vučić je kazao da je dobra ideja da se održi samit jednom mesečno, jer bi tako mogli pratiti implementaciju svega što je dogovoreno.

Hoti: Postoji volja za uklanjanjem barijera

Kosovski premijer, Avdulah Hoti, izjavio je da se mnogo radilo na integraciji regiona, ali da je Zapadni Balkan u velikoj meri podeljen kada je reč o ekonomskoj integraciji.

„I dalje postoje birokratske barijere i veliki broj pitanja koje treba rešiti, posebno kad je reč o zakonodavstvu, ali i infrastrukturi i drugim tehničkim barijerama. Nemamo infrastrukturne veze među našim glavnim gradovima i zemljama, region je podeljen. Ali postoji volja među liderima u regionu da rade zajedno da se barijere uklone odmah i da se angažuju na velikim projektima koji će povezati naše glavne gradove i zemlje“, rekao je Hoti.

On je rekao da bi isti uslovi koji postoje između zemalja koje imaju bilateralne sporazume trebalo da postoje i za druge i da bi to pomoglo da se uklone birokratske barijere.

„Mislim da je ovo jedini način za nas da dopunjavamo jedni druge, jer su naše ekonomije individualno male. Ako bismo radili zajedno, možemo da dopunimo jedni druge“, kazao je Hoti.

Rama: Mali Šengen sada još značajniji

Premijer Albanije Edi Rama rekao je u obraćanju učesnicima video samita da je inicijativa „mali Šengen“ nakon pandemije mnogo važnija nego ranije i da svako ko komplikuje proces regionalne saradnje to čini iz političkih razloga.

„Pandemija nam je dokazala da je neophodno ono što pokušavamo da uradimo već šest godina kada je počeo Berlinski proces. Region Zapadnog Balkana će biti najviše pogođen, svako od nas će biti pogođen na različite načine. To možemo da kompenzujemo većom i bržom saradnjom“, rekao je Rama.

On je naveo da je potreban praktičan plan ekonomske saradnje koji će dati rezultate.

„Moramo da preuzmemo više odgovornosti i da ne potcenjujemo potencijal našeg regiona i naše kapacitete. Jasno je da ko god komplikuje ovaj proces, čini to na osnovu kraktovidih političkih ciljeva“, rekao je premijer Albanije.

On je rekao da region zajedno može da iskoristi potencijal koji će biti za dobrobit građana.

„Bez obzira na njihov jezik, etničku pripadnost, religiju ili bilo koju pripadnost. Moramo da idemo brže i da se ne obaziremo na politizaciju ovog procesa jer to nikada ne pomaže“, dodao je Rama.

Na samitu u organizaciji Atlantskog saveta, posvećenom konkretnim potezima za unapređenje regionalne ekonomske saradnje i privlačenje stranih investicija učestvovali su i predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, predsedavajući Saveta ministara BiH, Zoran Tegeltija i ministarka ekonomije Crne Gore, Dragica Sekulić.

Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson rekao je otvarajući video samit zapadnobalkanskih lidera da teška vremena zahtevaju teške odluke i da je značajno da lideri sarađuju u cilju osnivanja zajedničkog tržišta za dobrobit svojih građana.

„Atlantski savet naveo je da očekivane ekonomske i socijalne posledice pandemije COVID-19 na Balkanu zahtevaju hitne regionalne akcije kako bi se izbegla trajna ekonomska stagnacija i potencijalna nestabilnost koja dolazi sa njom“, navodi se na sajtu Atlantskog saveta koji očekuje dogovor lidera Zapadnog Balkana o većoj ekonomskoj saradnji uključujući slobodan protok robe, ljudi i usluga preko granica u regionu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.