Članovi Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije u pratnji šefa OEBS-a na Kosovu, Jana Bratua danas su u Zočištu, nadomak Velike Hoče po osmi put postavili spomen-ploču svojim nestalim kolegama – novinarima Radio Prištine, Đuri Slavuju i Ranku Pereniću, na mestu gde su poslednji put viđeni u avgustu 1998. godine.
Okupljenima se danas obratio predsednik Udruženja novinara Kosova i Metohije, Budimir Ničić i poručio da se iskreno nada da je ovo poslednji put da postavljaju ovu spomen-ploču kao i da „ovo više neće da bude simbol i primer nerada institucija koje su trebale da otkriju počinioce koji su je do sada rušili“.
„Policija je uspela da otkrije ko je poslednji sedmi put porušio spomen-ploču„, poručio je Ničić i naglasio da se tako nešto više neće tolerisati.
Od tužilaštva i suda „očekuje da počinilac ovog dela dobije maksimalnu kaznu“ koju zakon određuje.
Generalni sekretar UNS-a, Nino Brajović, onima „koji su rušili ovu ploču sedam puta,“ poručuje „da ih neće obeshrabriti u naporu da saznaju istinu – „da pronađemo naše kolege, i da obezbedimo pravdu“.
Snežana Perenić, supruga nestalog novinara Ranka Perenića, koja je prisustvovala postavljanju spomen ploče, smatra da „nedostaje dobra volja da se ovo reši“
„Napad na novinare nije napad na pojedince već napad na čitavo društvo“, objašnjava Brajović.
Brajović dodaje da su se „novinari više puta uverili da se upornost isplati“.
„To mogu da dokažem našom dvadesetogodišnjom borbom za otkrivanje ubica našeg kolege novinara i vlasnika ‘Dnevnog Telegrafa’ i ‘Evropljanina’ Slavka Ćuruvije. Njegovim ubicama je upravo završeno prvostepeno suđenje.“
Šef Misije OEBS na Kosovu, Jan Bratu, koji je prisustvovao postavljanju ploče, istakao je da je traumatično iskustvo dolaziti ovde ponovo, jer je spomen ploča prvi put postavljena u avgustu 2012. godine na mestu gde su nestali novinari. On se takođe nada da će ovaj današnji osmi put biti i poslednji.
Rad u medijima, po rečima šefa OEBS-a, bitan je u postkonfliktnim područjima, ali je i, kako kaže, opasan.
Sa druge strane, navodi da je nekažnjivost neprihvatljiva kao i da zločini, ubistva, otmice i napadi na novinare treba da budu procesuirani te i da neće i ne smeju da budu zaboravljeni.
Dodao je i da je zapravo bilo 15 slučajeva ubistava i otmica novinara, a da je do sada samo jedan rešen. Pohvalio je i rad Kosovske policije, koji se tiče poslednjeg slučaja rušenja ploče.
Nakon postavljanja spomen-ploče nestalim kolegama, okupljeni novinari su nosili natpis na kojem je na srpskom i albanskom jeziku pisalo – „Vratite nam naše kolege“.
Na spomen-ploči na dva jezika – albanskom i srpskom napisano je: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić, tražimo ih“.
Novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da urade prilog o povratku otetih monaha. Prema podacima dobijenim od njihovih porodica, poslednji put viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima. Greškom su krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom OVK.
Kako je UNS u svom istraživanju saznao, tadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini Milivoje Miki Mihajlović na dan nestanka Perenića i Slavuja video je izveštaj Vojske Jugoslavije o prisluškivanju OVK u kom je bilo zabeleženo: „Dva paketa su donesena do Bele Crkve“ (naselje u Orahovcu). Kako je rekao UNS-u, tamo je odmah poslao novinara Njujork Tajmsa Majka O’Konora.
„Kada se vratio pitao me je za serijski broj njihovog diktafona. Znao sam broj, jer sam ga lično kupio. Video je ’soni’ koji su Ranko i Đuro poneli na teren. O’Konor je video i plavu Zastavu 128 i u njoj je bio diktafon. Pitao je komandante OVK gde su ljudi iz automobila, a oni su odgovorili da ne znaju ništa, da su sve tako zatekli,“ rekao je UNS-u Mihajlović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
