Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Opasni otpad koji su institucije ostavile rasturen i neuskladišten po čitavom Kosovu, ima velike posledice na zdravlje građana.
Međutim, stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da je u nedostatku studije nemoguće posebno govoriti o bolestima koje on može prouzrokovati.
Prema Zećiru Veseljaju (Zeqir Veselaj), predavaču zaštite životne sredine na Prištinskom univerzitetu, lista bolesti koju može izazvati ovaj otpad je dugačka.
Građani su izloženi opasnom i radioaktivnom otpadu već 20 godina. Računa se da se godišnje sakupi oko 12 hiljada tona, izveštava KTV.
Pored činjenice da nije urađena studija o konkretnim posledicama na zdravlje, institucije nemaju opšti registar količine i vrste ovog otpada. Trenutno Agencija za zaštitu životne sredine vodi takav registar.
Taf Veselji (Tafë Veseli) iz odeljenja za otpad u agenciji kaže da je neophodno da se hitno obezbedi deponija na kojoj bi se otpad skladištio.
Opasan otpad prisutan je i u glavnom gradu. Osim 184 prstena americijuma sa radioaktivnim zracima u Palati Omladine, koji su neutralisani od strane Kosovskih bezbednosnih snaga, ostatak opasnog otpada nije tretiran.
Prema navodima stručnjaka za životnu sredinu, Šućrija Dumanija (Shyqri Dumanit), biće potrebno najmanje pet deponija da bi se otpad procesuirao.
Neuspeh da se pronađe lokacija, doveo je do toga da Evropska Komisija juna prošle godine povuče novac koji je predviđen za izgradnju jedne deponije, gde bi se otpad skladištio.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
