Vašington Diplomat: Marko Đurić poziva na postizanje „pravednog rešenja“ kosovskog pitanja

Izvor: The Whashington Diplomat (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Dvadesetšesti mart 2018, je dan koji Marko Đurić, novi ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama, nikada neće zaboraviti.

Tog ponedeljka, Đurić – koji je u to vreme bio glavni pregovarač Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju – sastajao se sa lokalnim Srbima u Severnoj Mitrovici, kada je nasilno priveden zbog ilegalnog ulaska na teritoriju Kosova.

Prilično šokantan snimak incidenta, koji je na Jutjubu podeljen više od 370.000 puta, govori sam za sebe.

„Vlasti su bile po propisu obaveštene da dolazim. Kao i EU“, kazao je Đurić u nedavnom telefonskom intervjuu, insistirajući na tome da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači razgovarali o predstojećim pregovorima tokom večere u Briselu samo tri dana pre ovog incidenta.

„Ipak“, rekao je, „poslali su 250 teško naoružanih pripadnika specijalnih jedinica i 17 oklopnih vozila, praktično su upali u salu gde se održavao sastanak i zverski pretukli demokratski izabranog predsednika srpske zajednice. Uhapsili su me i kidnapovali, doveli u Prištinu i paradirali glavnim ulicama dok su sve to snimali mobilnim telefonima. Bilo je prilično traumatično. Stavili su mi nož pod grlo“.

Vučić je osudio incident, kao i Evropska radiodifuzna unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), iako je tadašnji zamenik kosovskog premijera, Enver Hodžaj (Hoxhaj), pravdao Đurićevo hapšenje tvrdeći da je njegovo „neovlašćeno prisustvo“ na Kosovu prekršilo EU sporazume sklopljene između dve strane.

Osvrćući se ovaj događaj tri godine kasnije, Đurić je rekao da nikada nije želeo da sebe stavi u centar pažnje – i da je skloniji da se sa dostojanstvom nosi sa ovim nemilim događajem.

„Ponašati se prema jednom izaslaniku na ovakav način je bez presedana“, požalio se. „Još od vremena starih Persijanaca, prema izaslanicima se postupalo s poštovanjem. Prekršili su nešto što je milenijumima bilo sveto“.

Uprkos tome, kako 37-godišnji ambasador navodi, „ne posedujem ni zrnce mržnje ili nezadovoljstva prema Albancima ili bilo kojoj naciji. Naravno, ne zaboravljam i ne cenim one političke lidere koji su učinivši tako nešto, naneli štetu ne samo sebi, već i svom cilju“.

Đurić ima za cilj da ’poveća poverenje’ između Vašingtona i Beograda

Đurićev pradeda je Nikola Pašić, koji je početkom 20. veka služio kao premijer i Srbije i Jugoslavije. Đurić je u Vašington stigao prošlog decembra sa suprugom i tri ćerke, predajući svoje akreditive kao ambasador na virtuelnoj ceremoniji održanoj 18. januara.

Rođen je i odrastao u Beogradu u vreme kada je on još uvek bio glavni grad Jugoslavije, takođe je jedno vreme živeo u Izraelu; njegova baba sa majčine strane bila je deportovana u Aušvic tokom Drugog svetskog rata i jedan je od retkih članova njene porodice koji je preživeo Holokaust.

„Tokom 140 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država, bili smo saveznici u oba svetska rata“, rekao je Đurić. „Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila trećinu stanovništva boreći se protiv sila Osovine. Tokom Drugog svetskog rata borili smo se rame uz rame i protiv nacista. A prvi ustanak u okupiranoj Evropi protiv nacista dogodio se u Srbiji“.

Đurić je potpredsednik Srpske napredne stranke koja broji 750.000 članova – što je po broju članova čini najvećom političkom strankom u Evropi. Trenutno ima 157 mesta u Narodnoj skupštini, dok vladajuća koalicija (kojoj ova stranka pripada) zauzima 188 od 250 mesta.

Kao ambasador, Đurić navodi, jedan od njegovih prioriteta jeste produbljivanje odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država i „povećanje nivoa poverenja“ između Vašingtona i Beograda.

„Voleli bismo da predsednik SAD dođe u posetu Srbiji“, rekao je, podsećajući na to da je poslednji (američki prim.prev.) predsednik koji je kročio u Beograd bio Džimi Karter (Jimmy Carter) 1980. godine, nedugo nakon državne sahrane predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita. Đurić se već sastao sa tri predsednika – Donaldom Trampom (Donald Trump) septembra prošle godine, Barakom Obamom (Barack Obama) 2013. godine, kada je ambasador držao poziciju Vučićevog savetnika za spoljnu politiku, i 2013. godine sa Džoom Bajdenom (Joe Biden), koji je bio potpredsednik u to vreme, i ponovo 2016. godine kada je Bajden posetio Beograd.

Sa ekonomske tačke gledišta, Srbija – sa 6,9 miliona stanovnika – dobro je prošla uprkos poteškoćama koje je korona kriza izazvala u Evropi. U poslednjih sedam godina, nezaposlenost je sa 26 odsto opala na 8, dok je spoljni dug smanjen sa 79 odsto BDP-a na 56 odsto – iako to još uvek nije dovoljno da bi se zadovoljili zahtevi za članstvo u Evropskoj uniji.

„U poslednje tri godine imali smo više stranih direktnih investicija nego sve zemlje u našem okruženju zajedno. Ovo je rezultat ozbiljnih podsticaja koje nudimo i generalno povoljne investicione klime“, rekao je Đurić, navodeći Nemačku i Italiju kao glavne izvore stranih direktnih investicija u Srbiji.

„Voleli bismo da SAD budu jedan od stubova budućeg ekonomskog rasta Srbije i verujemo da bi ovo takođe moglo da stvori plodnije tlo za procvat političkih odnosa“.

S tim ciljem, Đurić želi da ambasada Srbije u Vašingtonu postane „raskrsnica za preduzeća obe strane“, kao i da se sruše sve veštačke barijere i granice koje ometaju slobodan protok robe, usluga i kapitala širom Balkana.

„Veoma je frustrirajuće to što ljudi moraju da čekaju satima da bi prešli granicu svakih 80 do 100 kilometara“, rekao je.

„Želimo da stvorimo balkansku, mini-Šengen zonu, koja bi predstavljala isto ono što je učinjeno i u Zapadnoj Evropi“.

Trajno rešenje kosovskog pitanja?

Ali malo je verovatno da će se ekonomski napredak dogoditi sve dok se ne pronađe rešenje za politički ćorsokak u kojem se nalaze Srbija i Kosovo – nekadašnja autonomna pokrajina koja je jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine. Do sredine aprila ove godine, 117 zemalja je priznalo Kosovo kao suverenu državu, uključujući i Sjedinjene Američke Države; Izrael je poslednja zemlja koja je to učinila 1. februara.

„Bili smo veoma razočarani ovom odlukom“, rekao je Đurić. „Istorijski gledano, Srbija i Izrael su uvek bili na istoj strani. Ovo je velika emocionalna i politička rana za nas“.

Kosovska skupština je 22. marta imenovala Aljbina Kurtija za premijera, više od mesec dana nakon što su vanredni izbori održani u ovoj zemlji. Đurić je rekao da će ovo učiniti napredak još manje verovatnim.

„Očekujem da će biti veoma teško sarađivati sa novom vladom jer je Kurti na samom početku svog mandata izjavio da dijalog sa Srbijom neće biti njegov prioritet. Smatram da je takav stav pogrešan, jer je Kosovu rešenje konflikta potrebnije nego što je nama. Naša ekonomija raste, a na Kosovu imate 30 odsto radno sposobnih koji su nezaposleni. Nažalost, ova nova vlada je postavila svoje crvene linije na nemoguće visok nivo. Oni samo žele da imaju sve“.

U intervjuu, Đurić je odbacio sugestije da će Kosovo na kraju uspeti da pridobije podršku zemalja koje još uvek nisu dale svoje diplomatsko priznanje – kao što su Kina, Kipar, Grčka, Indija, Rumunija, Rusija, Slovačka, Španija i Ukrajina.

„Kosovo je za nas Srbe kolevka nacionalnog identiteta. Na Kosovu počivaju naši srednjovekovni kraljevi i naši sveci, ali tamo živi i nevelika srpska zajednica koja uspeva da opstaje kao manjina. Mi Srbi smatramo da je Kosovo deo naše teritorije“, rekao je. „Istovremeno, Srbija je potpuno svesna realnosti s kojom je suočena. Otvoreni smo za razgovore bazirane na kompromisu kojim bi se rešilo kosovsko pitanje i u regionu uspostavili trajni mir i stabilnost“.

Citirajući Martina Lutera Kinga mlađeg, Đurić ističe da je neophodno pronaći „pravedno rešenje, s kojim bi obe strane bile jednako zadovoljne“.

„Želimo to da uradimo na način koji neće ostaviti rane na obe strane, barem delimično zadovoljavajući naše zajedničke ambicije“, rekao je. „Ovo definitivno neće biti lak zadatak. Ali moramo početi da razgovaramo. Bolje je razgovarati hiljadu dana nego biti u sukobu i jedan jedini dan“.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.