„Svi znamo šta bi mogao da bude kraj dijaloga Beograda i Prištine. Kraj procesa bi moglo biti priznanje Kosova kao nezavisne države od strane Srbije. Ali, još uvek je dug put do toga, i mislim da, da bi to toga došlo, mora da postoji istinski politički aranžman koji pruža dovoljne garancije i za Srbiju i za Kosovo“, kazao je danas komesar za proširenje EU Oliver Varhelji u intervjuu za Euronews.
Kaže i da je video sadržaj tzv. francusko-nemačkog predloga, naglasivši da on može da posluži kao osnova za dugoročni dogovor.
„Ali postoje i drugi elementi na kojima treba da radimo. Kao prvo, moramo da uspostavimo poverenje u dijalogu“, naglasio je Varhelji.
Zato je potrebno da se postigne dogovor o tablicama, ističe dalje, kako bi se primenili zapravo prethodni dogovori o istom.
Govoreći o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova, Varhelji je izrazio nadu da će se to desiti ove godine, te poručio da očekuje odluku već sledećeg meseca.
„Nadam se da neće biti iznenađenja u poslednjem trenutku i da ćemo obezbediti ovu mogućnost i za Kosovo“ kazao je Varhelji, ukazavši i na to da je Kosovo „poslednja zemlja, ili entitet u regionu“ koji nije imao ovu mogućnost.
Varhelji je ujedno istakao i da je Srbija „u jedinstvenom položaju u odnosu na druge delove Zapadnog Balkana“, te da su njene „ranjivosti veće kad se radi o izloženosti Rusiji“, upravo zato što dijalog Beograda i Prištine nije završen.
„Ne sme da se zaboravi da je Srbija naš saveznik i treba da se odnosimo prema njoj kao savezniku“, kazao je Varhelji, podsetivši na to da je Srbija glasala za rezoluciju protiv ruske agresije u GS UN.
„Za mene je to veoma važna politička poruka“, dodao je.
Što se tiče očekivanja od Srbije da Ruskoj Federaciji uvede sankcije, Varhelji navodi da „žele da vide postepeno i progresno usaglašavanje“, ali prvo se mora videti kako da EU osigura bezbednosne i garancije stabilnosti za Srbiju dugoročno.
Za Srbiju kaže i da su glavne reforme u oblasti vladavine prava u njoj sprovedene, ali da mora da se nastavi sa radom, te da je u Srbiji jasno to da se sveukupni napredak u procesu prijema u EU, prema novoj metodologiji, kako kaže, uslovljava, upravo napretkom u vladavini prava.
„Tako da mislim da je naša ponuda vrlo jasna: spremni smo da idemo brže, što je sadržano u novoj metodologiji, ali nam je zato potrebno da zemlja kandidat ide brže. Ako Srbija bude išla brže u oblasti vladavine prava, mi smo spremni da idemo brže u oblasti prijema u EU“, ukazao je Varhelji.
Govorio je i o nedavnoj poseti BiH, poručivši da je i sam prijatno iznenađen očekivanjima za ovu zemlju nakon njegove nedavne posete. Dobra je vest, naglasio je, to da će se nakon izbora započeti sa novim funkcionisanjem u ovoj državi, te da „zasluge za to se moraju priznati i predsedniku RS Miloradu Dodiku“.
Varhelji je, odgovarajući na kritike Evropskog parlamenta kojima je izložen, a koje se odnose na navodno njegovo umanjivanje značaja vladavine prava za pojedine zemlja, kazao da je upravo njegov predlog vladavinu prava stavio u centar.
„Optuživanje mene za umanjivanje značaja vladavine prava mi više zvuči kao politička igra, nego kao pravi i osnovani kriticizam“, poručio je.
Varhelji je Zapadni Balkan ocenio kao deo Evrope, odnosno trenutno neposrednog suseda EU.
„Veoma je važno da držimo naše susedstvo veoma blizu nas. Ako naše susedstvo nije naš najbliži saveznik, kako Evropa može da bude globalni igrač“, kazao je Oliver Varhelji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
