U skupštini u Prištini danas je održana vanredna sednica na kojoj su poslanici razmatrali rast cena goriva i njegov uticaj na građane na Kosovu. Sednicu je zatražila opoziciona stranka LDK, koja je preko rezolucije zatražila smanjenje akciza i PDV-a na naftu. To je odbila vlagajuća stranka.
Sednica skupštine u Prištini počela je oko 11 časova. Podršku LDK, dale su i ostale opozicione stranke – PDK i AAK.
Rezoluciju je predstavila šefica parlamentarne grupe LDK, Jehona Lušaku-Sadriu.
Naglasila je da povećanje cene nafte nije samo tržišno pitanje, već ima direktan uticaj na svaku porodicu i posao.
„Cena nafte je osnov za ekonomiju i svako njeno povećanje automatski se prevodi u povećanje cena osnovnih proizvoda, usluga, transporta i građevinarstva“, poručila je ona, prenose mediji.
A potom je kritikovala aktuelnu vlast, zbog toga što, kako je navela, institucije do sada nisu preduzele mere za zaštitu građana od povećanja cena. „Vlada ne bi trebala stajati po strani kao posmatrač u vreme kada se građani suočavaju s povećanjem troškova života“, navela je.
Precizirala je da rezolucija koju ova stranka predlaže upravo to i sadrži. Njome se od vlade zahteva da privremeno smanji akcizu na naftu sa 36 centi po litri na 20 centi dok se cene ne stabilizuju.
Takođe, tražili su i da vlada smanji PDV na gorivo sa 18 posto na 8 posto, kao i da subvencioniše cene nafte za najosjetljivije sektore ekonomije – poljoprivredu, javni prevoz i lokalne proizvođače.
Podrška ostalih opozicionih stranaka
Nakon nje, obratio se i lider PDK-a, Bedri Hamza, koji je takođe optužio aktuelnu vladu da nije preduzela mere u vezi sa povećanjem cene nafte, nazvavši je „pasivnim posmatračem“.
I on je pozvao Vladu da preduzme mere, kroz zakonske izmene.
„Vlada ne uzima u obzir uticaj ove pojave na pogoršanje životnog standarda građana. Ova vlada ne mari za ekonomski razvoj, za životni standard, već preduzima akcije samo da bi ih pretvorila u glasove“, rekao je, povezujući povećanje cene nafte sa povećanjem cena drugih proizvoda.
I poslanik AAK, Besnik Tahiri, smatra da smanjenje PDV-a sa 18 na 8% za naftu ne bi imalo negativan uticaj nabudžet, jer je, prema njegovim rečima, povećanje cene nafte povećalo i poreske prihode.
Trenutno se, istakao je, ne razgovara samo o ceni nafte, već i o velikom teretu koji je kriza donela građanima, utičući na povećanje cena svih osnovnih proizvoda.
I on je kritikovao aktuelnu Vladu zbog – nedostatka reakcije na ekonomsku krizu.
Slično je potom poručio i lider LDK, Ljumir Abdidžiku. Kritikovao je kosovsku vladu zbog načina na koji se nosi sa naftnom krizom.
Abdidžiku smatra da su poslednjih 4-5 godina preduzeća bila glavni korisnici naftne krize.
„Ratovi počinju i završavaju se, jedna stvar koja ostaje konstantna prema terminologiji Samoopredeljenja jeste garantovani profit od MIT-a za kosovska preduzeća“, rekao je Abdidžiku, navodi Koha.
Opozicija samo želi, kazao je, da na civilizovan način pokrene zabrinutost.
Abdidžiku je kazao da postoje samo dve alternative: ili čekati međunarodni razvoj događaja ili preduzeti konkretne mere unutar Kosova.
„Imamo dve alternative pred sobom: Da čekamo poziv našeg ministra spoljnih poslova Gljauka Konjufce za otvaranje Ormuskog moreuza, što ne verujem da će učiniti novi ajatolah, a druga je preduzimanje mera, što bi trebalo da se desi. Ako se radi o gornjoj granici cena, loša vest je da to ne funkcioniše. Cena je danas porasla na 2 evra“.
Vladajuća stranka nije za to
Na ovaj predlog opozicije, prva je reagovala poslanica Samoopredeljenja Rozeta Hajdari, jer smatra da je on ekonomski neodgovoran i politički populističan.
Ona je rekla da bi smanjenje javnih prihoda bez jasnog plana o tome kako će biti nadoknađeni – direktno uticalo na budžet, „ugrožavajući finansiranje plata nastavnika, lekara, javnih investicija i podrške porodicama i preduzećima“.
Poručila je da je povećanje cena nafte posledica inflacije i geopolitičkih kriza, ali je i upitala: „Da li je zemlja spremna da smanji javne usluge zbog mere koja ne garantuje stvarno smanjenje cena nafte“.
Tvrdi da je vlada preduzela mere za formalizaciju tržišta nafte, izbegavanje nepotrebnih troškova i povećanje transparentnosti, što, prema njenim rečima, ima stvaran i dugoročan efekat na tržište.
Ni aktuelni ministar finansija, Hekuran Murati, nije za smanjenje akcize i PDV na naftu, jer smatra da je bi ta mera imala vrlo mali efekat na građane, a ogromne gubitke za budžet.
A potom je optužio opoziciju da predloge ne daju za građane, već za preduzeća koja, prema njegovim rečima, podržavaju ove stranke.
Najzad, sa tim se nije složila ni sama kosovska ministarka industrije, trgovine i inovacija, Mimoza Kusari-Ljilja, koja je izjavila je da bi smanjenje ili ukidanje PDV-a i akciza na goriva uticalo samo na operatera, a ne i na potrošača.
Poslanike opozicije podsetila je da su oni pokušali da smanje PDV 2016. godine i da je to pokazalo da nije imalo uticaja na cene osnovnih proizvoda.
„Bilo je smanjenja PDV-a u Mustafinoj vladi 2016. godine sa 18 na 8 procenata. Kakva je procena napravljena, da li je bilo uticaja na cene proizvoda, ne. Testirali ste isti predlog koji iznosite. To jest, smanjenje PDV-a je već dva puta pokazalo da ne smanjuje cenu koju će građanin koji kupuje proizvod na kraju platiti“, rekla je ona.
Naglasila je i da prihodi od akciza u budžetu obezbeđuju pokrivanje nekih od mera olakšica za građane, kao što su dodaci za porodiljsko odsustvo i dečji dodaci, dodaci koji bi, prema njenim rečima, bili ugroženi ako bi se ukinula akciza na gorivo.
„Obe ove mere direktno utiču samo na operatere na izvoru“, ponovila je Kusari Ljilja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
