Uzdaj se u se i u svoje kljuse!

Izreka koja je nastala kao spoj učenosti i iskustva običnih ljudi: “Uzdaj se u se i u svoje kljuse”, pade mi prvo na pamet, dok čitam Bljerimovu kolumnu o našem, evropskom miru.

U ovoj kolumni, Bljerim podseća zaboravne (a ima ih i previše): “Da se nije dogodio Drugi svetski rat, nikada ne bi bilo Evropske unije. Drugačije rečeno, mir koji nije evropski između Kosova i Srbije, između svih ovih preostalih država Zapadnog Balkana koje čekaju na zadnjoj stanici da ih najzad pokupi voz zvani Evropska unija, nije ni moguć”.

Ukoliko ovaj voz nosi lobiste, savetnike i druge stručnjake za upravljanje našim sukobima, ukoliko nosi oružje i municiju za one koji bi da ratuju, bolje je da i ne staje na našoj stanici. U tom slučaju, ali iz druge perspektive, valja im otpevati Balaševićev stih ”Putuj Evropo, ne čekaj na Nas”!

Bljerim nas podseća: “Mi smo u prošlosti imali nekoliko verzija mira, koje su u prvom redu bile rezultat evropskog poretka koji je zapravo bio samo primirje između dva svetska rata, ili pak rezultat velike geostrateške podele na Zapad i Istok, koja je propala sa prvim ciglama koje su srušene u Berlinskom zidu novembra 1989. godine… Sada smo po prvi put u mogućnosti da, nakon što smo ponovo ratovali i nanovo stigli do mira, najzad cementiramo mir između sebe, kao države i kao narodi, naravno, prvo preko pune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, a kasnije kada zajedno budemo deo Evropske unije.”

Zaista jesmo u mogućnosti da “Mi” položimo ispit koji je nekad polagala Evropska unija – da se evropeizujemo.

Valja znati i da zapadnoevropski duh nije uvek globalizovan. On je često manihejski. Tada posmatra svet u odnosu crno – belo, dobro – zlo. Sive i druge prelazne boje i nijanse drugih boja, naročito crvene i zelene su mu poznate.

Ali ih ne vidi, ne prepoznaje kada onemogućavaju, a sve da sa što manje ulaganja dođe do što veće dobiti.

Brzina i pohlepa su, u neoliberalnoj verziji krajem prošlog veka spojile u jedno Boga – Novac i Boga – Naciju. Tada je nastalo NN lice koje je okrenulo leđa vrednostima solidarnosti i održivog razvoja; onim vrednostima na kojima je socijaldemokratska evropska zajednica uspostavila evropski mir i napredak. U tom uzletu nastala je i Evropska unija.

Kada su Bog Novac i Bog Nacija došli do svoje unutrašnje granice, kada nisu više mogli da se nahrane, odnosno kada su sve manje ostavljali za stomak i duh Evropljanima – počela je era populizma. Populizam znači: Gore šaka vođa i bogataša, a dole masa! Tada su za sve loše bili optuživani građani novopridošlih članica Evropske unije. Irci i Irkinje su postali varioci, moleri, kućne pomoćnice. Zatim su ih zamenili Poljaci.

Kad su stigli Rumuni u Italiju, desničarska “Liga Norda” nije razlikovala Rome od Rumuna, a njen Ministar policije je tražio da svi budu iseljeni iz Italije.

Razlog za iseljenje je bio “slučaj štrajka čistača smeća” u Napulju. Romi – čistači ulica su se pobunili zbog uslova rada ili su ih na pobunu ‘podstakli’ polukriminalizovani vlasnici firmi javne čistoće kojima nije bilo do toga da troše novac na sredstva zaštite na radu a ni za plaćanje legalne radne snage.

“Nostri” su okupirali ulice Napulja tražeći odvajanje od centralističkog Rima. A, “neko” je zapalio kontejner u kojem su izgoreli i Romi.

Kada su Albanci sa Kosova, uz podršku “dobro organizovanih neformalnih grupa” otkrili da je najbrži put u obećane zemlje Evropske unije koridorom 10 pa do Subotice, tamo su ih čekali ‘šetači’ koji su ih kroz privatna imanja i šume prevodili preko Šengenske granice do bolje budućnosti. Međutim, jedva su ih dočekali i ljubazni mađarski neofašisti koji su ih, brže-bolje, prebacivali dublje ka Majci – u Austriju, Belgiju i Nemačku. Ali, Đavo je odneo šalu onog momenta kad se “biznis raširio”, kad je istim koridorom krenula masa ljudi koju turska vlast nije želela da drži u izbegličkim logorima tražeći od Evropske unije, posebno Nemačke, da plate više nego što su do tada plaćali! Tada je evropski populizam zahvatio mnoga srca i džepove.

Sada, napuljska epizoda iz prve decenije ovog veka, izgleda kao dečiji strip u susretu sa pomahnitalim desničarima, neofašistima i neonacistima koji ulaze u vlast jedne po jedne zemlje Evropske unije. Treba li ići dalje od Austrije!?

Zašto pišem o ovome?

Možda mi se javlja da su, upravo sada, mnogi zapadnjaci počeli da zaboravljaju lekcije iz devedesetih. Bila je pridika “balkanskim kasapima” da ne budu “Balkanci”. Javlja mi se da su im, danas, možda, potrebne takve ‘vođe’. Valjda je lakše reći “Balkanizacija” dolazi sa Balkana, oni su “loši”, oni su “zlo”, a “Mi” smo “dobri” – nego se pogledati u ogledalo. A, u ogledalu, čeka “Slika Doriana Greja”. Uostalom, po tuđim leđima ni sto batina nije dosta!

Mi, Balkanci dobro znamo da nema “Balkanizacije” bez domaćih igrača i njihovih “stranih mentora”. Verujem i da su mnogi naučili lekciju, iz 90-ih koja glasi: “Teško onom kome strani geometer premerava kuću!” No, kako znam da ima i onih među “nama” koji bi o tuđem trošku, da budu “geometri” u tuđoj kući, prihvatam Bljerimovu poruku: “Ako se ponovo vratimo granicama, razgraničenjima, teritorijama, istorijskim ‘istinama’, onda ćemo opet izgubiti dragoceno vreme koje smo u obliku godina i decenija protraćili od kraja Hladnog rata, pa do danas.”

Naravno, ova nije kolumna o Petriču, ni o brojnim savetnicima, lobistima i prijateljima. Ovo je moja priča o Nama, o onima koji našim novcem plaćaju Ine.

Ja ne živim u Austriji, i verovatno neću. Tamo su Petrič i Drugi. Tamo je Evropa ali i početak Balkana! Beč mi je posle Beograda drugi, a Istanbul treći ‘glavni grad’. Verujem u građane i građanke Beča, posebno u Petričeve socijaldemokrate. Na njima je da se suoče sa društvom u kome žive. Da odluče da li će da čuju svoje sugrađane koji su već na ulicama Beča.

Ne sumnjam da će Frau Merkle izvući pouke iz neuspeha “Jamajka koalicije”. Meni se čini da za neuspeh sastavljanja ove koalicije ne snose njeni nesuđeni članovi. Oni nisu ni shvatili kako su došli do prilike da budu vlast.

Javlja mi se da je Martin Šulc bio u pravu kada je, u izbornoj noći, saopštio da SPD ide u opoziciju. Šulc je video i čuo “Alternativu za Nemačku”. On je prihvatio svoj deo odgovornosti za nespremnost SPD-a da utiče na Kancelarku. Verujem da će Frau, CDU, CSU i SPD, iz naučenih lekcija o sopstvenoj odgovornosti za stanje u nemačkom društvu, ući zajedno i odlučnije nego do sada u nove mandate, u borbu protiv populizma i neonacizma u Nemačkoj, a time i u ostatku Evrope. Nemačka je, zaista, srce Evrope. A, kao što je nekad pisao Siton Votson, “Srce Evrope je bolesno”!

E, sad počinje Moja priča o Nama, o našem kljusetu:

Namučeni decenijama sukobljavanja, ekonomskog i socijalnog ispaštanja, očvrsli u zavisti prema onima koji žive u miru i blagostanju, spremni da se priključimo, da damo nov, a i svež znoj, snažnu socijalnu ambiciju siromašnog došljaka, možda pomognemo Nama i Njima.

Najbolje ćemo pomoći ako, barem “iz inata”, propustimo da se narednih godina bijemo zarad njihovih dogovora sa braćom Rusima i Turcima.

Uostalom, u ovim kišnim i sivim danima od pomoći je ona stara izreka: Posle kiše, dolazi sunce! Ili, poruka iz “Prohujalo s vihorom”: Kad se sve ruši, kad izgleda da nema nade, znaj da dolazi Novi dan.

O Novom danu valja da pričamo! Novi dan valja da gradimo. Sama promena osnovne matrice pomoći će da se ostvare i neke propuštene prilike. Ovo bih pokušao da razjasnim uz pomoć nekoliko opažanja koje je, u dosadašnjem toku unutrašnjeg dijaloga Srbije o Kosovu, izneo akademik Teodorović.

Najpre, Teodorović smatra da je, posle promena 2000. godine, “trebalo sprovesti lustraciju, pa bi se sada ljudi sa drugačijim političkim biografijama bavili rešavanjem problema. Društvo je dozvolilo da se vrate one snage koje su uvukle zemlju u propast, ponor, i sad imamo reprizu“.

Da, ovo je tačno. Ovo je jedna mračna strana naše današnjice. Ali, postoji i ona druga o kojoj je podučavao Hegel svoje sledbenike, među kojima i Marksa. Reč je o tome da se istorija dvaput pojavljuje, da se ponavlja. Ali, drugi put se pojavljuje u obliku farse da bi se ljudi lakše rastali od nje. To bi trebalo da znači da Novi dan dolazi sa novim političkim programima. Jedan od tih programa je program saradnje, odgovornosti za ljudske živote. To je novi program mira i povratka održivom razvoju.

Verujem da ćemo slušati tu novu muzičku matricu upravo zbog onog na šta Todorović ukazuje kao na osnovnu manu naše političke današnjice: “Ljudi koji nas vode su politički makijavelisti… Veliki broj političara, i na Kosovu sigurno, koji se bave političkim pitanjem Kosova – žive od politike. I onda zbog toga da bi bili poslanici ili ministri spremni su na razne vrste dogovora i kompromisa, da bi opstali na političkoj sceni“.

Dakle, spremni su da se “prilagode” da bi opstali ili da se “povuku” kad zasvira nova pesma koju ne mogu da prate.

U ove predpraznične dane mogli bismo da promislimo i da popričamo o toj novoj pesmi koja se čuje među nama. Mogli bismo da nešto napišemo o Novom danu u kome su Balkanci na Zapadu, a Evropejci na Balkanu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.