Uvoz brašna – novi problem na relaciji Beograd-Priština

Uvoz brašna – novi je problem na relaciji Beograd-Priština. Vlasti na Kosovu uvele su specijalnu uvoznu taksu za brašno iz Srbije od 40 evra po toni, jer se, kako navode, srpsko brašno uvozi po cenama manjim od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje. Resorni ministar, Rasim Ljajić, poručuje – o postupku Prištine obavestili smo i Evropsku komisiju.

"Ja sam danas primio delegaciju vlasnika najvećih mlinova sa Kosova koji rade sa Srbijom, pre svega sa Vojvodinom, odakle uvoze najveće količine, pre svega pšenice i jasno je da su oni izlobirali jednu ovakvu odluku, s obzirom na ekonomsku snagu. Mi ćemo insistirati i kod Evropske komisije, insistiraćemo i u okviru CEFTA-e, a takođe ćemo biti spremni da preduzmemo odgovarajuće mere, ukoliko sve ove aktivnosti ne daju nikakav rezultat," kaže Ljajić. 

Na pitanje šta to konkretno znači, kakve mere, on odgovara:

"Ja ne mogu da govorim javno, ali sam na sastanku rekao – nećemo sedeti i skrštenih ruku, gledati kako se krši princip slobodne trgovine."

Svemu je prethodila pritužba mlinara sa Kosova, da se po damping cenama plasira roba iz Srbije. Oko 40.000 tona brašna se u proseku godišnje izveze na tržište Kosovo što je vrednost od osam miliona evra. Proizvođači od trenutka uvođenja takse ne mogu da plasiraju brašno na tržište Kosova, jer su postali nekonkurentni.

Iz Privredne komore Kosova za N1 tvrde – mera je privremena i nije političkog karaktera.

"Mi mislimo da je mera koja je uvedena od strane nadležnih u Prištini neselektivna, jer pogađa i proizvođače i izvoznike brašna koji plasiraju po tržišnim cenama i po onim cenama koje su trenutno u regionu, a to je nekih 200 evra, u zavisnosti od oscilacija ponude i tražnje – za par evra gore-dole," kaže Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije, sa druge strane.

Zbog poslednjih trzavica od gubitka u svom budžetu, ponovo najviše strahuju privrednici, jer su procene da bi do kraja godine mogli da imaju štetu od 3.5 miliona evra.

"Ja verujem da to nije odluka kupaca brašna ili pšenice koja dolazi iz Srbije. Očigledno postoje lobiji koji štite interese manje grupe privrednika. Ne treba uvoditi kontramere, mada je i to jedan od instrumenata ako ne ide u pregovorima, ukoliko ne reaguje ni komisija iz Brisela, svakako treba štititi domaće tržište," rekao je agroekonomski analitičar, Milan Prostran.

Poruka koja se šalje, kažu u Vladi Srbije, pravi najveću štetu – da se protekcionističkim merama štite domaći proizvođači. A time otvara i mogućnost da ceo region napravi isti korak, što bi, upozoravaju, ekonomije vratilo 50 godina unazad.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.