„Novinari odgovaraju uvek za ono što su izveštavali ali nikad ne odgovaraju za ono što su prećutali“, u ovoj rečenici Duška Radovića sublimirana je radionica za urednike i novinare srpskih redakcija na Kosovu i Metohiji, koju u Kosovskoj Mitrovici upravo vodi glavni i urednik FoNeta Zoran Sekulić.
Kontakt plus radio, RTV Kim, Radio Kosovska Mitrovica, KoSSev i Radio Goraždevac u prilici su da već drugi put za mesec dana slušaju veterane srpskog novinarstva, ali i da podele svoja iskustva o radu.
Radionice se pre svega tiču pravila izveštavanja, identifikovanja izvora dezinformacija, uloge medija u izgradnji poverenja kod javnosti.
Danas je urednik FoNeta u uvodnom izlaganju napravio retrospektivu svojih 40 godina novinarskog iskustva – od uređivanja nekadašnje svetske medijske velesile Tanjuga, preko raspada i države i same agencije, do osnivanja nezavisne agencije Fonet, sve do njenog utvrđivanja kao kredibilnog multimedijalnog izvora vesti.
„Osnovna pravila profesije su ostala ista, principi samo su se promenili, forme, platforme, tehnološke mogućnosti. Stvari su neviđeno ubrzane, ali su iskušenja utoliko pre veća“, kazao je Sekulić.
Presudan kredibilitet
„Danas ste svi izvori vesti. Jedini način da opstanemo kao profesija je ne da se trkamo u brzini. Brzina nije presudna. Presudan je kredibilitet i to će, bez obzira na formu, da li kroz TV, radio, novine, agenciju, uvek ostati ključno merilo koje će vas razlikovati od svih drugih izvora informisanja, bilo onih zvaničnih, nezvaničnih ili institucionalizovanih“.
Devet pravila za kredibilnost
Da bi rad novinara bio kredibilan, postoje etička pravila, kao i profesionalna.
Bez obzira na brze i velike promene koje su doživeli mediji, ključne vrednosti i pravila u objektivnom izveštavanju se nisu promenila, skrenuo je pažnju mladim novinarima Sekulić.
U pitanju je 9 principa kojih novinari moraju da se pridržavaju u svom radu: Obavezni su da istinito izveštavaju, da budu lojalni javnosti, da provere, odnosno verifikuju vest pre nego je objave, da su nezavisni u izveštavanju u odnosu na ono čime se bave kao temom i nezavisni u odnosu na centar moći, da obezbede prostor za javnu kritiku, kao i za kompromis, da se trude da važno bude relevantno i po mogućstvu interesantno urađeno, vest mora da bude sveobuhvatna i proporcionalno urađena. Konačno, moraju da budu savesni u svom radu.
„I u današnjem vremenu, kada se novinarstvo pretvorilo u kliktabiliti, kada se guraju naslovi kao razni mamci, a tekst nema nikakve veze sa naslovom, oni koji opstaju kao novinari se samo drže ovih principa“, kazao je urednik FoNeta.
Novinarski put mora da se prođe postupno upoznavanjem veština, ali i ličnim i novinarskim sazrevanjem“, ukazao je mladim kolegama.
Novinar, a ne zapisničar
Sekulić naglašava da su ipak dva ključna profesionalna pravila – razlikovati bitno od nebitnog, te kompozicija vesti.
Kroz ova dva instrumenta, odnosno način rada sa činjenicama, novinar iskazuje svoj stav.
Publika se ne deli, ima pravo na podjednako informisanje
„Ljudi uče stvari koje su im u velikoj meri za posao nepotrebne, ali ne uče stvari koje su im za posao presudne. Prosečno obrazovan čovek može brzo da savlada pravila. Dve stvari se ne uče ni na jednom fakultetu. Dve stvari razlikuju novinara od zapisničara. Bez obzira na to da li ste u novinama, radiju, na TV, portalu, radite podkast, ili u agenciji, ključno svojstvo koje novinara razlikuje od zapisničara je sposobnost da se razlikuje bitno od nebitnog a da se ta procena ne radi na osnovu ličnog afiniteta i animoziteta. Drugo svojstvo je kompozicija. Mi se obraćamo publici. U toj publici su i navijači Zvezde i Partizana i ovi i oni, i svi oni imaju pravo da budu celovito i sveobuhvatno informisani. Šta će oni sa tim znanjima da rade, kakve će odluke da donose sutra kad dođu izbori, to je njihova stvar, ali je naše da sa njima ne manipulišemo, da ih ne lažemo, da ne zatrpavamo činjenice skretanjem na neke druge teme“.
I dok ukazuje na to da je dugačak put od novinara početnika do kolumniste i onog ko javno iskazuje stav, ili se bavi istraživačkim novinarstvom, Sekulić navodi da je zapravo novinarski stav upravo – selekcija informacija, kompozicija a sve zasnovano na činjenicama.
Era kliktabilitija, privida i propagande
Upravo je jedan od ključnih problema kada je u pitanju rad medija u Srbiji to što oni ne rade u javnom interesu.
„Najuticajniji mediji na žalost, rade u interesu političkih ili finansijskih centara moći ili zarad zakulisanih radnji, bilo da bi promovisali, bilo da služe kao batina njihovih protivnika“.
Sekulić je objasnio da se upravo preko ovakvih medija „do savršenstva razvio sistem proizvodnje privida“, koji se nekada i u toku istog dana menja.
„Tako što se započne sa nekom temom, koja umesto da se objasni – se zapravo zatrpava tokom dana poluvestima i izjavama promotera, a zapravo se zatrpava ključna vest“.
Sluđivanje
„Postoje adrese koje i dva puta u toku dana dobijaju izveštaj o rejtingu, te se u zavisnosti od rezultata pravi privid i tako sluđujemo ljude, i to se radi u kontinuitetu i zato imate građane koji su neobavešteni, sluđeni, dezorjentisani, ubijeni u pojam. Pa kada dođu izbori, ili glasaju po inerciji uvek za vlast, ili kažu, mene politika ne interesuje. A to se upravo hoće da se ljude slude i da kažu kako ih politika ne interesuje, te se tako stvori privid kako su svi isti i da ne vredi ići na izbore. To su sve poznate tehnike. Uopšte nije bitno ko je na vlasti. Ishod je takav da ljudi ili donose pogrešne odluke, ili uopšte ne donose odluke koje se tiču njihovih života. Tu je ogromna odgovornost medija i može im se pripisati krivica za ovakvo stanje“.
Mediji koji pristanu na iskrivljenu ulogu u svom društvu zapravo su samo transmisija ili propagandno sredstvo. Oni koji ne pristanu, iskustvo mu je pokazalo – bivaju kažnjeni.
Upali sveću da oteraš mrak
Naš sagovornik kaže da nikada nije hteo da pristane na takav rad.
„Bolje svakog dana upali i najmanju sveću nego da celog života proklinješ mrak“, citirao je posvetu sa knjige koju mu je poklonio advokat kod kog je kao mlad i svršen pravnik započeo svoju karijeru, pre nego ga je srce, objašnjava, odvelo u svet medija. Kaže da ga je novinarstvo izgradilo i nadgradilo vaspitanje koje je dobio još u detinjstvu.
„Bez obzira na sve muke i rizike, zahvalan sam ovom poslu, što me je izgradilo i dao mu je smisao“, zaključio je Sekulić u prvom delu radionice.
Bez ljubavi bi se odustalo
A šta kažu mlađe kolege?
Mladi novinari i urednici su prepoznavali situacije o kojima je Sekulić govorio, ali i identifikovali sa njegovim rečima.
„Smisao u ovom poslu vidim u onome što nam je urednik Foneta danas kazao, a u nekim rečenicama sam se baš pronašla, kao kada je kazao da za pravog i profesionalnog novinara ne može da postoji radno vreme. Iako sam nova u ovom poslu, kada se vratim kući, vesti koje prepoznajem šaljem kolegama i sama pomažem, vidim vesti u svetu koji me okružuje“, kazala je novinarka našeg portala Dragana Radulović.
Ona naglašava da se posebno prepoznala u Sekulićevoj rečenici da je za ovaj posao pre svega potrebna ljubav.
„Jer za sve nedaće koje se dešavaju na ovom putu, bez te ljubavi, brzo bi se odustalo“, dodala je.
Rad u novinarstvu – komplikovan ali lep
I novinar Damjan Portić iz Goraždevca koji radi na Radio Goraždevcu, slaže se da je život u novinarstvu „komplikovan ali lep“.
„Na mene je poseban utisak ostavio i prethodni trening koji je u Čaglavici pre par nedelja održao još jedan doajen srpskog novinarstva – Slobodan Georgiev. Ovi treninzi nama mladim novinarima posebno znače da bi nadogradili svoje znanje i bili što bolji u ovom poslu u budućnosti“, kazao je.
On kaže da je veoma teško baviti se novinarskim poslom u maloj sredini kakva je Goraždevac i u maloj redakciji, napominjući da su mediji na srpskom na Kosovu, inače, male redakcije ali sa mnogo nedaća.
„Posebno mi je težak rad sa građanima. Ovde ne postoji kultura javnog govora, građani teško daju izjave“, ukazao je Portić na jedan od problema sa kojima se kao mlad novinar suočava.
Na početku karijere dragoceno mi je iskustvo
„Današnja radionica i te kako već sada ima uticaja na ono što trenutno radim, budući da sam početnica u ovom poslu“, kazala je Katarina Milić, stažistkinja na Kontakt Plus radiju.
„S obzirom na to da sam tek započela svoj novinarski rad, svako iskustvo mi znači, a posebno iskustvo nekog ko je u medijima već 40 godina“, dodaje ona.
Na nju je, kaže, poseban utisak ostavilo to što novinari „nisu samo stenografi“, kako je kazao urednik FoNeta, već treba da budu pravi autori vesti – koji će prepoznati važno od nevažnog, da vode računa o kompoziciji činjenica i da se njih pridržavaju u svom radu.
Stari problemi ali poziv častan
„Čuti priče čoveka sa tako bogatim novinarskim iskustvom je dragoceno za nas kao kolege jer shvatamo da neki problemi sa kojima se mi danas suočavamo, vuku korene još iz prošlog veka“ – kazala je novinarka Radio Kosovska Mitrovica Ivana Vanovac.
Ona ukazuje na to da su na osnovu onoga što je Sekulić danas govorio, „važni saznanje i potvrda nečega što smo do sada samo slutili – da biti novinar znači obavljati težak, častan i najlepši posao na svetu“.
Rade u izolovanim sredinama ali ne dele izolovane probleme
„Priča g. Sekulića je vrlo dragocena jer svim kolegama koji su je čuli, pruža priliku da bez mnogo razmišljanja sagledaju da su, koliko god bili izolovani, zapravo deo nimalo slavne medijske slike Srbije i regiona“, kazao je urednik RTV Kima Goran Avramović.
Avramović je podsetio i na prethodni trening za mlade novinare u Čaglavici krajem septembra, kada je sa njima radio direktor News Max Adria Slobodan Georgiev, naglašavajući da je cilj ovih radionica pružanje dragocene prilike mladim novinarima da od iskusnijih kolega iz prve ruke saznaju kako na najbolji moguću način da se izbore sa svim izazovima koje ova profesija nosi i da znaju da u svojim preispitivanjima nisu usamljeni.
Današnji događaj organizovala je RTV Kim u saradnji sa ostalim redakcijama na srpskom jeziku, učesnicima treninga.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
