U tradicionalnoj godišnjoj anketi koju organizuje Istinomer, čitateljke i čitaoci su za Laž godine izabrali izjavu predsednika Aleksandra Vučića da nije obećao objavljivanje snimka nesreće kod Doljevca. Glavna i odgovorna urednica Istinomera Milena Popović kaže za N1 da se anketa sprovodi od 2016. godine i da samo jednom kao laž godine nije pobedila Vučićeva izjava. „A dizanje panike je najzastupljenija tehnika manipulacije ove godine. Čini se da smo to toliko normalizovali, da nekako i ne reagujemo na uznemirujuće poruke koje dolaze iz medija“, dodala je.
„Čitaocima smo ponudili više od 10 predloga. Izabrali smo izjave koje su bile upečatljive i najviše se komentarisale“, kazala je Popović.
Pojašnjava da je za laž godine izabrana izjava kojom „nas je Vučić uveravao da nešto nismo čuli da je rekao, a jeste“.
„Vaša novinarka je postavila pitanja na konferenciji za medije kada ćemo moći da vidimo taj snimak, jer je on to obećao u intervjuu za Glas Amerike, a kao odgovor usledila je tvrdnja da on to nikada nije obećao. Svi smo čuli, svi smo videli, a onda nas je uveravao da nismo ni čuli ni videli“, navela je.
Anketa se organizuje od 2016. godine, pred kraj decembra.
„Samo jednom za laž godine nije pobedila izjava Aleksandra Vučića, ali jeste pobedila izjava njegovog kolege koji je rekao da Vučić nikad ne laže. Vulin nas je uveravao da Vučić nije učestvovao u predizbornoj kampanji SNS, a jeste, a videli smo da se i poslednjeg dana kampanje pojavio u emisiji na jednoj televiziji“, naglasila je Popović.
Na pitanje zna li se koliko puta su građani bili slagani, Popović kaže:
„Mi smo ocenili oko 50 izjava u kategoriji istinitosti… Ta brojka je nešto manja nego prethodnih godina, i mnogi bi pomislili da su manje lagali, ali to ne znači da je bilo manje laži, nego su skloni nekim drugim manipulacijama. Spinuje se, manipuliše, zatrpavaju nas nekim sadržajima koji nisu proverivi“.
Prema njenim rečima, javnost se stalno sluđuje različitim izjavama.
„Višesatna obraćanja predsednika države, neretko vikendom, recimo. Napravi se društvena kriza, pa imamo višesatna obraćanja u kojima se javnost sluđuje najrazličitijim izjavama koje mi ne možemo ni da proverimo. Mi to zovemo vest bez vesti. Diže se panika, a onda se smiruju građani uveravanjima da samo on može da nas spasi“
Popović ocenjuje da se situacija promenila, ali na gore.
„Promenilo se na gore. Ranije smo, čini se, makar koliko-toliko komunicirali sa akterima čije izjave proveravamo, međutim, već godinama se njihov javni govor i naš rad odvijaju u dva paralelna koloseka koji nemaju dodir jedan sa drugim. A između su građani. I nema dijaloga, sve je manje izjava koje se uopšte mogu proveriti“, ponavlja.
A dodaje, imali smo izjave koje su „toliko očigledne laži“.
„Gde nas neko uverava da se nije dogodilo nešto što se dogodilo, i obrnuto. I imamo tu sivu zonu neuhvatljivog javnog govora koji je teže proveriti“, rekla je Popović.
Sluđivanje građana je, kaže, dovelo do toga da oni ne veruju nikome.
O tome kako su se mediji ponašali u ovoj godini kada je reč o dezinformacijama, Popović kaže da su dezinformacije u medijima u porastu, ali da to nije slučaj samo u Srbiji.
„Svedočimo jednoj velikoj krizi u kojoj dezinformacije idu paralelno sa tom krizom“, dodala je.
Unapređene tehnike manipulacije
A u takvim medijima „popularno“ je spinovanje.
„S jedne strane, u medijima, kao i kod političkih aktera, imamo banalizaciju sadržaja, pa očigledne stvari postaju laži, a imamo čitave tehnike spinovanja i manipulacija i stalno nailazimo na neke nove propagandne tehnike kojima se građani dovode u zabludu“, rekla je je.
I naglasila je da je dizanje panike u ovoj godini, čini se, najzastupljenija tehnika manipulacije.
„Čini se da smo to toliko normalizovali, da nekako i ne reagujemo na neke uznemirujuće poruke koje dolaze iz medija. Od jula meseca, na primer, na temu Kosova bilo je više od 100 naslova u kojima se dizala panika“, zaključila je Popović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
