To read the text in English or Albanian, click HERE
Dok su obavljali radne zadatke i samo zato što su novinari, tokom i nakon rata na Kosovu, ubijeno je i kidnapovano 14 novinara i medijskih radnika. Počinilaca nema. Ubice i kidnaperi i danas su na slobodi. Intenzivno istražujući ovu temu, Dosije Udruženja novinara Srbije došao je do novih podataka, uočio načine na koje su ometane istrage, istakao propuste i nadležnima postavio brojna pitanja. Za poslednjih mesec i po dana, od kada UNS objavljuje nova saznanja, zvanični broj otvorenih istraga ubistva i kidnapovanja novinara u Prištini se povećao sa dva na sedam.
UNS je otkrio da je Krist Gegaj, komentator i urednik u programu na albanskom jeziku RTV Priština, ubijen septembra 1999., a nakon dolaska NATO snaga na Kosovo.
Dosije je utvrdio da je EULEX saznao da su Ranka Perenića i Đuru Slavuja, ekipu Radio Prištine, kidnapovali pripadnici OVK-a (21. avgusta 1998), pa ubrzo zatvorio istragu. Snežana Perenić tek nedavno je obaveštena da je njenog supruga "na putu presrela naoružana grupa ljudi koji su nosili obeležje OVK, zapretila oružjem i odvela u nepoznatom pravcu". Obaveštenje je dobila nakon što je UNS intenzivirao istraživanje.
U razgovoru sa najmanje 200 sagovornika – srodnika, kolega, poznanika, pripadnika međunarodnih misija, UNS je došao do informacija o ubistvima i kidnapovanjima kolega koje nisu bile poznati javnosti.
Ponovo otvorena istraga
Nekadašnji šef američke diplomatske posmatračke misije na Kosovu (KDOM), Šon Berns, kazao je da se čini da je u regiji u kojoj su kidnapovani Perenić i Slavuj najviše uticaja imao Fatmir Ljimaj, ali da se taj deo preklapao sa uticajem OVK iz zone Paštrik koja je bila koncentrisana u Prizrenu, te da su isto tako do te lokacije dolazile i jedinice pod kontrolom Ramuša Haradinaja.
Nekadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini, Milivoje Miki Mihajlović, obelodanio je i da je nemalo nakon otmice, novinar Njujork Tajmsa, Majk O’Konor, u mestu Bela Crkva video automobil plavu Zastavu 128 kojim su Perenić i Slavuj otišli na radni zadatak i diktafon "soni" koji su poneli. Ni automobil, ni diktafon do danas nisu pronađeni.
EULEX je istragu zatvorio pre četiri godine, ali nakon objavljenih tekstova i insistiranja UNS-a da ništa nije urađeno kako bi se saznala istina, 3. novembra 2017. otmice Perenića i Slavuja preuzima Specijalno tužilaštvo Kosova. Istraga je ponovo otvorena.
Izgubljena dokumenta?
UNS je došao do informacija da je ubistvo novinara "Medija ekšn internešenal" i prevodioca Aleksandra Simovića Sime počinjeno takođe nakon dolaska međunarodne zajednice. Ovo je jedini od 14 slučajeva koji je EULEX istraživao kao ratni zločin.
|
DNK uzorci Međunarodni predstavnici kao jedan od glavnih razloga zašto se ne zna sudbina kidnapovanih kolega isticali su da nisu članovi svih porodica otetih dali DNK uzorke. UNS je istraživanjem to demantovao. UNS je otkrio da se u bazi Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) koja čuva DNK materijal članova porodica nestalih, uzorci rodbine Đura Slavuja vode pod pogrešnim prezimenom. |
Od nadležnih te misije nismo dobili odgovor da li će se ovaj zločin naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu. Prema poslednjim informacijama, ovo ubistvo je "u procesu primopredaje" kosovskim institucijama. Očekuje se da će i ova istraga ponovo biti otvorena.
Nakon što su iz UNS-a šefici EULEX-a Aleksandri Papadopuli predočili svoja saznanja, iako ta misija od uspostavljanja tvrdi da nema informacija o otmicama novinara prištinskog Jedinstva i dopisnika Politike Ljubomira Kneževića (otet 6. maja 1999.) i radnika RTV Priština Mila Buljevića (otet 25. juna 1999.), sada ih je, ipak, pronašla.
Nakon što su iz UNS-a objasnili da znaju da imaju određena dokumenta i gde su se ona nalazila, posle pretrage arhive, EULEX je u oktobru obavestio UNS da ipak imaju informacije o kidnapovanjima Kneževića i Buljevića.
Nakon ovoga i devet izgubljenih godina, istrage su sada predate Specijalnom tužilaštvu Kosova. Za istragu otmice Kneževića zadužena je tužiteljka Drita Hajdari, a za istragu kidnapovanja Buljevića tužilac Eljez Bljakaj.
Ometanje pravde
UNS je došao i do podataka koji ukazuju i na krivično delo ometanja pravde. Policija pod nadzorom UNMIK-a nije postupala po zahtevima tužilaca u istragama poznatih albanskih novinara, bliskih Ibrahimu Rugovi, političkom protivniku Hašima Tačija i Azema Sulje.
Kada je novinar "Rilindje", Šefki Popova, ubijen septembra 2000., istraga je vođena pred Osnovnim sudom u Mitrovici.
UNS je saznao da je nadležni tužilac Njazi Redža dva puta od policije tražio hitnu asistenciju i pomoć (oktobra 2000. i marta 2004). Policija se oglušila na te zahteve, da bi nakon toga, u procesu primopredaje nadležnosti od UNMIK-a ka EULEX-u, ovaj predmet – "iščezao".
Na isti način i u vreme nadležnosti UNMIK-a, Kosovska policija je postupila u istrazi ubistva Bardulja Ajetija (3. juna 2005.), novinara i kolumniste "Bota sot".
Podaci iz UNS-ovog istraživanja pokazuju da je nadležni tužilac Afrim Šefiku dva puta podnosio zahtev policiji za prikupljanje dodatnih informacija. Odgovora nije bilo.
UNMIK nije uradio ništa da sprovede efikasnu istragu o kidnapovanju novinara Radio televizije Kosova – Marjana Melonašija, otetog septembra 2000. godine. Policija je tek posle pet godina otvorila istragu. Od 12. marta 2015. Osnovno tužilaštvo u Prištini je zaduženo za istragu ove otmice, ali bez rezultata.
Povećan broj istraga
Dokumenta iz istrage nisu automatski preuzimana između UNMIK-a, EULEX-a, kosovskog pravosuđa i Specijalnog tužilaštva Kosova.
Svojim sagovornicima UNS je postavljao pitanje mislite li da je slučajno da se toliko istraga ubistva i kidnapovanja poznatih novinara "izgubilo" u procesu primopredaje?
Očigledno su neki od njih na pravi način razumeli pitanje. Od kako je UNS počeo da objavljuje nova saznanja, broj otvorenih istraga ubistva i kidnapovanja novinara (od septembra do decembra 2017.) povećan je sa dva na sedam.
Još tri istrage su u "procesu primopredaje" iz EULEX-a ka kosovskom tužilaštvu, a jedna je zatvorena.
Glavni kosovski tužilac, Aleksandar Ljumezi, izjavio je za UNS da će sve istrage smatrati otvorenim dok se ne nađu dokazi o počiniocima krivičnih dela.
U razgovorima sa predstavnicima KFOR-a, UNMIK-a i EULEX-a, UNS je utvrdio da nijedna od tih misija nema informacija o ubistvima Afrima Malićija, novinara lista „Bujku“ (ubijen decembra 1998.), fotoreportera "Politike" Momira Stokuće (ubijen u svojoj kući u Prištini 21. septembra 1999.) i ubistvu urednika RTV Priština, Krista Gegaja.
Prazne fascikle
Major američke vojske Mark Ni, pravni savetnik komandanta KFOR-a, zvanično je odgovorio UNS-u "da KFOR nije (i nije bio) istražni organ i možda jeste dobio informacije ili primio zahteve, ili žalbe porodica žrtava, ali takve bi informacije bile prosleđene nadležnim vlastima", odnosno EULEX-u.
Ali, istražujući ubistvo Gegaja, UNS je saznao da je njegov nestanak odmah prijavljen najbližem kontrolnom punktu KFOR-a, da bi sutradan vojnici krenuli u potragu i pronašli Gegajevo telo. Ako KFOR kaže da je sve podatke dao EULEX-u, a EULEX ih nema, gde su se zagubili ti izveštaji?
U kontaktima sa UNMIK-om, UNS je ustanovio da je smanjivanje zaposlenih u toj misiji dovelo do toga da ne znaju ni gde da nađu dokumenta iz istraga. Zvanično je UNS-u objašnjeno da "iz nekog razloga, oni koji su u to vreme bili odgovorni, nisu uradili dobar posao" i da ne znaju zašto je to tako.
"Kao novinar prištinskog Jedinstva poznavala sam gotovo sve naše kolege koji su ubijeni, ili kidnapovani. Oni nisu bili nepoznati ni KFOR-u, ni UNMIK-u, jer su nosili njihove pres legitimacije. Naravno da su njihova kidnapovanja prijavljena, a nakon ubistava urađeni uviđaji i sačinjeni zapisnici. U to je vreme na KiM bilo više od 45.000 pripadnika KFOR-a i UNMIK-a. Umesto da oslobode kidnapovane novinare, pronađu i kazne ubice onih koji su postradali, radeći odgovoran novinarski ili reporterski posao, oni su "izgubili" dokumentaciju i zataškali zločine. Da su hteli, tako brojni, kadrovski i profesionalno moćni, mogli su da reše, ako ne sve, a ono najveći broj zločina. Dobre volje da se odgovorno, profesionalno i nepristrasno odnose prema žrtvi i zločincu koje god da je nacionalnosti i vere bio, očigledno tada nije bilo, a ništa se značajnije nije ni promenilo. Samo što su godine prošle, pa se sada može iznaći veći broj 'opravdanja'," kaže za UNS-ov Dosije novinarka i članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika. Gordana Đikanović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
