Prvi tekst UNS-a o istraživanju nestanka novinara Politike Ljubomira Kneževića – Istraga nestanka novinara Ljubomira Kneževića: Zastrašivani svedoci, smenjeni tužilac i sudija pročitajte OVDE.
U dokumentima Jedinice za nestala lica UNMIK-a za nestanak Ljubomira Kneževića, novinara prištinskog Jedinstva i dopisnika Politike, sa sumnjom za umešanost u zločin pominju se dve osobe – B. S. i M. S., "očigledno povezane sa OVK". U policijskom dosijeu UNMIK-a dodatno se sugeriše još devetoro mogućih osumnjičenih, koje je u zahtevu za proširenje istrage navela advokatkinja Stoja Đuričić, a koja je zastupala oštećene u procesu protiv bivšeg komandanta OVK G.I. iz Vučitrna.
Ipak, ni u ovim spisima UNMIK-a nema podataka o pokušaju policije da pronađe te osobe i sa njima razgovora.
"UNMIK nije uradio ništa da sprovede istragu," sa zabrinutošću konstatuje Savetodavna komsija za ljudska prava koja takođe postoji u okviru UNMIK-a, u mišljenju od 14. februara 2014. godine dostavljenom Ljubomirovom sinu Goranu.
Komisija preporučuje UNMIK-u da traži od EULEX-a i drugih nadležnih organa da se krivična istraga nastavi, a porodice dočekaju pravdu. To je bio prvi i poslednji put da je, 15 godina posle nestanka, porodica Knežević čula za istragu.
Prethodno, porodica Ljubomira Kneževića nezvanično je dobila informaciju da je njihov otac i suprug držan u logoru Ćićevac, ali osim toga ništa više. Podaci srpskih službi bezbednosti iz Bele knjige povezuju trojicu iz vrha komande operativne zone "Šalja" OVK (predeo Kosovske Mitrovice, Vučitrna, Obilića, Zubinog Potoka i Leposavića) sa nestankom, ali i kako tvrde, ubistvom Ljubomira Kneževića. U ovoj zoni komandovao je i G.I.
Za kidnapovanje Kneževića u Beloj knjizi Vlade Srbije Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji iz septembra 2003. sumnjiče se H.A. M.Š. i B.Š.
B.Š. bio je komandant specijalne jedinice od 40 članova, za koju se kaže da je kidnapovala našeg kolegu.
"Knežević je odveden u štab u selu Ošljani gde je mučen, a potom i ubijen," navodi se u Beloj knjizi.
H.A. je bio "deo grupe koja je na sitničkom mostu u Vučitrnu kidnapovala Kneževića, koji je nakon višednevnog fizičkog zlostavljanja ubijen". M.Š. se takođe navodi kao učesnik u krivičnom delu.
Sva trojica su se po dolasku međunarodnih snaga preselila u vrh komande Kosovskog zaštitnog korpusa. Prema saznanjima UNS-a, nikada nisu ispitivani.
Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, unakrsno ispitujući svedoka, kosovskog Albanca, pred Tribunalom u Hagu upitao je za ubistvo Kneževića.
Tragajući za izvorom ove informacije, UNS se obratio Udruženju građana Sloboda koje je bilo aktivno uključeno u odbranu Slobodana Miloševića i koja raspolaže dokumentacijom odbrane iz Haga.
Ipak, oni u arhivi nemaju podatak kakve se činjenice kriju iza Miloševićevog pitanja. Kažu "bivši predsednik je dobijao informacije sa raznih strana".
Kada je nestao, Ljubomir Knežević je imao 60 godina i već je imao unuke. Na Đurđevdan, 6. maja 1999. otišao je na slavu porodice Laketić koja je živela tri kilometra od centra grada, u blizini železničke stanice.
Otišao je i da bi napisao novinarski tekst. Knežević je kući pešice krenuo oko 6 popodne i od tada mu se gubi svaki trag.
UNMIK policija nije ni pokušala da razgovara sa Laketićima.
"Pošto su ga poslednji videli živog, mogli su barem da kažu kojim putem je Knežević išao. To bi pomoglo da se utvrdi gde se dogodila navodna otmica i ukaže na druge potencijalne svedoke," ističe Savetodavna komsija za ljudska prava UNMIK-a. Ali, niko nije pitao.
U godišnjem izveštaju policije UNMIK za 2000. godinu, navodi se da je do kraja te godine UNMIK policija imala potpunu istražnu vlast u regionu Mitrovice.
"Očigledan izostanak bilo kakve hitne reakcije policije UNMIK-a i adekvatnih radnji u kasnijim fazama mogao je da ukaže počiniocima da nadležni organi nisu mogli ili nisu bili voljni da istraže takva krivična dela. Takav stav nadležnih organa prema najozbiljnijim zločinima u bilo kojem društvu, a naročito u okolnostima nakon sukoba, neminovno stvara kulturu nekažnjivosti među počiniocima zločina i može samo da dovede do pogoršanja situacije. Problemi sa kojima se UNMIK susreo na početku svoje misije, ne opravdavaju takvu neaktivnost," još jedan je od zaključaka Savetodavne komisije za ljudska prava UNMIK-a.
Misija EULEX, koja je preuzela istagu svih krivičnih dela, devet godina svog mandata tvrdila je da nema nikakvih informacija o kidnapovanju Ljubomira Kneževića.
UNS je još došao do saznanja da se ovaj predmet nalazio u sudu u Mitrovici i to predočio EULEX-u.
Posle toga, EULEX je obavestio UNS da su odluke iz UNMIK-a koje se odnose na slučaj Knežević prosleđene toj misiji i drugim nadležnim vlastima 2014. godine sa zahtevom da se preduzmu svi mogući koraci kako bi se osigurao nastavak istrage.
EULEX je UNS-u još obrazložio da UNMIK dokumentaciju iz istrage "nikada nije zvanično 'preneo' tužiteljima EULEX-a, već samo kopiju mišljenja Savetodavne komisije".
Od 2014. godine, zbog promene nadležnosti, novi predmeti ustupani lokalnom tužilaštvu, stoji u dopisu EULEX-a UNS-u.
Slučaj kidnapovanja Ljubomira Kneževića sada je u Specijalnom tužilaštvu Kosova. Njegovu porodicu i dalje niko ne kontaktira.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.