Umetnost je stvar duše i duha, dok postoje ljudi ona će trajati

Video prilog pripremio: Ivan Vučković

U Leposaviću je juče završena 11. likovna kolonija pod nazivom “Kopaonik” koja je i ove godine okupila vrsne slikare sa prostora Balkana. Organizatori iz Centra za kulturu “Sava Dečanac” potrudili su se da okupe raznovrsne stvaraoce, posebnih tehničkih i tematskih struktura. Svi oni, po svedočenju umetnika, raduju se okupljanju u ovoj potkopaoničkoj varoši. Gostroprimstvo, druženje i uslove za rad, jednako hvale.

„Kao i svaki put uvek neki novi događaj, nova iznenađenja i novi saziv umetnika, organizacija ista kao i ranije, materijal, sve je, što kažu, umetniku potaman – kako bi trebalo da bude na jednoj likovnoj koloniji“, kaže višegodišnji učesnik, Đorđe Stanić iz Užica.

Milenka Pavlović, koja je takođe iz Užica, prošle godine je prvi put bila deo likovne kolonije u Leposaviću.

„Sve ono što se prošle godine dešavalo, dešava se i ove godine. Bilo je divno, ispoštovani smo, ja ovo nigde nisam doživela, ovako dobre ljude, bez obzira kako vi živite, mi smo dočekani kraljevski“, sabira utiske Pavlović.

Njena koleginica i sugrađanka, Miljana Drašković kaže da je na Kosovu sve „istinitije, čistije i jasnije“, te da to pozitivno utiče na njihov rad.

„To je jedno druženje na jednom tako prefinjenom, uzvišenom nivou, danonoćno se družimo, radimo, razgovaramo, pevamo i igramo, zar to nije dovoljno za sreću“.

Dragan Tašić iz Užica, koji je dugogodišnji učesnik ove kolonije, kaže da se svaki put kada dođe u Leposavić oseća se kao da se vratio u svoj zavičaj.

Za ovu priliku slikari su došli iz Užica, Beograda, Niša…, ali i iz Republike Srpske, Crne Gore i Bugarske. Na jednom mestu su se okupili nadrealisti, ekspresionisti i realisti, stvarajući uljem na platnu, akvarelom, grafitom i drugim tehnikama.

„Ja radim uljem na platnu, lesonitu, ponekad radim i akvarele, inače radim pejzaže mog zavičaja i okoline, gde putujem i boravim… Radio sam sve od Kosovske Mitrovce pa do podneblja, do granice, Sočanicu, panoramu Leposavića, Leška…To je uglavnom taj pejzaž koji ja radim“, kaže Đorđe Stanić.

Milenka Pavlović, sa druge strane, svoju karijeru je započela sa uljem, ali kaže da je  2002. pronalašla sebe u ikonama, koje postaju njena glavna umetnička okupacija.

„Ćerka mi je završila crkvenu akademiju u Beogradu i ja sam nju molila da me tome nauči, i hvala Bogu već 16. godina radim samo to“.

Miljana Drašković, koja ove godine obeležava tačno 30 godina od prve izložbe svog rada, kaže da ne bi znala konkretno da definiše čime se bavi.

„Kritičari i istoričari to definišu jednim ekspresionizmom, jednim smelim, odraslim slikarstvom“, kaže Drašković, koja iza sebe ima 43 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu, ali i mnogo veći broj kolektivnih izložbi.

Užičanin Tašić sebe pronalazi u pejzažu i arhitekturi, ali tvrdi i da će ubrzo među njegovim radovima moći da se pronađu novine.

„Nameravam da za godinu dana ili malo kasnije uđem u neki ciklus gde bih nešto novo pokazao, ali tu treba dosta vremena, da nastavim sa ovim ciklusom i uđem u neku fazu portreta“.

Njegov kolega, Vladeta Deletić, iz Kostolca, kao osnovu umetnosti postavlja čoveka, i poručuje da se bavi socijalnim prilikama i ulogom čoveka kao pojedinca u društvu.

Umetnost u ovom, novom vremenu, u eri novih medijskih sadržaja gubi na ceni, međutim, umetnici se nadaju da prave vrednosti ne prolaze i da će se ova vrsta umetničkog izražaja izdići na pijedestal koji joj pripada.

„Svako vreme nosi svoje breme“, ukratko je Đorđe Stanić definisao poziciju umetnosti u savremenom svetu. Kaže da se svaki umetnik bori za svoj status u društvu, ali kada je reč o globalnoj poziciji umetnosti, iako misli da je mnogi smatraju prevaziđenom, poručuje da još uvek ima ljudi koji cene ručni rad.

„Još uvek ima ljudi koji vole i poštuju ručni rad i neku borbu umetnika i pojedinca da promeni društvo. Ali ako ćemo da gledamo u estetskom smislu, mislim da smo malo demode“.

Milenka Pavlović, kaže da je slikarstvo „njena najveća ljubav pored porodice“ i da je to jedino što od srca radi, ali i dodaje da većina ljudi ne gleda umetnost kao ona.

„Žena će pre da kupi čizme od 10.000 dinara, ali kada joj kažete za ikonu ili nesto drugo, ona neće da vas sluša, pre će čizme da kupi“.

Njena koleginica, Miljana Drašković, kaže da iako se čini da umetnički izražaj nije na pijedestalu, to zapravo i nije tako.

„Ja upravo verujem i sigurna sam u to da će prave vrednosti opstati, da će vreme prosejati sve one vrednosti i uopšte se ne bojim i ne sumnjam u to. Umetnost opstaje, ostaje i zrači za sve nas“, zaključila je.

Milinko Ristović iz Raške kaže da postoji uverenje da umetnost polako nestaje, ali tvrdi da to nije tačno.

„Džon Fiderland je rekao da je umetnost stvar duha, a ako je duh i duša osnova umetnosti, to nikada dok postoji čovek neće da nestane“.

Likovna kolonija je završena otvaranjem likovne izložbe i dodelom nagrada i priznanja slikarima, gostima Leposavića.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.