Piše: Iljir (Ilir) Deda
Dragi Saša,
U poslednjih nekoliko godina sam imao čast da učestvujem na nekoliko zatvorenih panela, okruglih stolova i razgovora oko situacije u Ukrajini. Prisutni su bili članovi institucija ove zemlje. Njihove želje, ciljevi, frustracije su većinom bile iskrene.
Jedan od tih sastanaka se desio posle predsedničkih izbora u SAD. Bilo mi je žao što u tim panelima nema ljudi sa Zapadnog Balkana koji sa Ukrajincima da podele puno iskustva ili naučenih lekcija.
Na tom prošlogodišnjem skupu sam bio jako začuđen nepoznavanjem pravog realizma u Americi od strane nekih evropskih govornika, koji odslikavaju rasprostranjeno mišljenje evropskog mejnstrima. Većini se nije dopalo ono što je u diskusiji rečeno; kao da je preovladalo zasićenje, da se blaže izrazim – o mogućnosti da mi iz našeg regiona možemo sa ostalima na kontinentu da podelimo naša iskustva.
A možemo jako puno toga.
Ivan Krastev je tokom jednog svog predavanja jasno i glasno rekao, da parafraziram „ljudi koji su pratili ratove u bivšoj Jugoslaviji razumeju mnogo bolje današnje svetske izazove od ostalih u Evropi“, s čim se apsolutno slažem. Dodao bih tu i postojanje osećaja za okvir mirovnog sporazuma o Ukrajini, a naročito za velike izazove za postkonfliktnu Ukrajinu.
Izgleda da ulazimo u završnu fazu pregovora o miru u Ukrajini, koji uključuju i buduće granice Ukrajine.
Prošle godine sam zamolio ukrajinske prijatelje da počnu da razmišljaju o postkonfliktnoj Ukrajini. Konkretno – kako će se u novoj realnosti osećati društvo kada budu shvatili da nisu dobili sve što su tražili? Kako će prihvatiti nove granice zemlje i to da država ima ograničenje u vezi sa pristupom NATO-u? Dalje, koliko će vremena biti potrebno za rekonstrukciju zemlje, izgradnje funkcionalnih i demokratskih institucija, vladavine prava i borbe protiv korupcije, politički pluralizam?
Spomenuo sam Zapadni Balkan gde oko tri decenije posle ratova, još uvek nije sagrađena kultura mira i jak demokratski poredak. Da li će Ukrajini biti potrebno 50 godina?
Dotakao sam se i članstva u EU i našeg čekanja od dve decenije, te sam zapitao da li duboko veruju da će se učlaniti u EU 2030, ili 2035 godine? I kako će se sve ispostaviti kad budu shvatili da članstvo u EU nije pitanje od samo nekoliko godina i sadašnje frazeologije?
Slična pitanja postavljam tokom svake date mogućnosti jer verujem da su ključna za budućnost Ukrajine, a potiču iz (ne)naučenih lekcija poslednjih dve i po/tri decenije Zapadnog Balkana, neiskorišćenih prilika i skromnog napretka ka izgradnji opšte kulture mira.
Puno pozdrava,
Iljir
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
