Piše: Saša Janković
Dragi Iljire,
Kao i Vi, dogovor između američke administracije i Milorada Dodika u BiH, tačnije u Republici Srpskoj, vidim kao višeslojan – ali i kao svojevrsni pilot-program američke politike za Balkan.
Budućnost za BiH
Današnja Amerika, rekao bih, više ne vidi onaj stari cilj za Bosnu, zamišljen Dejtonom – građansku državu kao novu formu „bratstva i jedinstva“, reformisanu, demokratizovanu i kapitalizovanu mini-Jugoslaviju – kao lako i neposredno dostižan. Posle tri decenije od okončanja sukoba, BiH nije postala ni stabilna ni potpuno funkcionalna država. Naprotiv, čini se da se stanje pogoršavalo. Politički akteri upali su u beskonačni krug međusobnih optužbi, samohvalisanja i opravdanja, daleko od stvarnih potreba građana.
Institucija Visokog predstavnika, koju čini čovek izabran od grupe stranih zemalja, sada već bez potvrde u Savetu bezbednosti UN, i koji je faktički stekao moć da donosi zakone mimo Parlamenta BiH, možda je bila neophodna privremena anahronost odmah posle rata. Ali, ako trideset godina kasnije zemlja koju smatramo suverenom i dalje ima stranog upravnika i on mora sve intenzivnije da koristi svoja ovlašćenja – nešto tu suštinski ne valja.
Iako Dodiku ni njegovoj politici nisam blizak (podsetiću da sam ga javno pozivao da podnese ostavku, a on mene nazivao „velikim lupežom“), ne mogu da se ne složim sa pretpostavljenom američkom procenom da je iluzorno nastaviti po starom i očekivati drugačiji rezultat.
Šta će biti dalje, zavisi pre svega od Dodika i njegove političke struje, zatim od EU, vlasti u Srbiji i drugih bosanskih i regionalnih aktera. Ako želi dobro sebi i Republici Srpskoj, Dodik će morati da se promeni na dva fronta.
Prvi je spoljnopolitički, o čemu ste i Vi pisali — usmeravanje ka NATO i zapadnoj civilizaciji, sa naglaskom na SAD. Mislim da je za taj korak sposoban.
Drugi je unutrašnji, i tu sam mnogo manje siguran: politička transformacija prema BiH i unutar same Republike Srpske. U odnosu na BiH, Dodikova struja bi trebalo da omogući detoksikaciju odnosa političkih predstavnika „konstitutivnih naroda“. To znači da ne koristi tuđe greške i loše namere kao izgovor za podrivanje BiH i pretnje secesijom, već da, ako je pametan, zauzme konstruktivan i zaštitnički stav prema celoj državi — čime bi postao dominantan faktor u celoj BiH, a ne samo u RS.
Unutar Republike Srpske, nužno je omogućiti departizaciju i dekorupcionalizaciju (ako taj izraz uopšte postoji, ali znate na šta mislim) entitetskog aparata vlasti.
Kada sve to napišem i pomislim na Dodika, i sam se zapitam u kojoj realnosti živim. Ali pitali ste me šta mislim da se dešava i da li će uspeti. Na to drugo pitanje moj je odgovor: ne znam – nadam se da hoće, ali se ne bih kladio. Na pitanje, međutim, može li se nastaviti po starom i očekivati pozitivan ishod, moj odgovor je jasan: ne. To bi bilo neinteligentno, možda čak i zlonamerno, sitno-koristoljubivo zatvaranje očiju pred istinom.
Sudeći po izjavama najviših zvaničnika režima u Beogradu, ako Dodik i RS krenu novim, boljim putem, u tome neće imati njihovu podršku. Žao mi je zbog toga, ali me to ne iznenađuje, a nadam se da će uskoro biti i nebitno.
Budućnost za Srbiju
Situacija u Srbiji, rekao bih, deluje manje neizvesno u pogledu budućnosti, ali samo u glavnim crtama. Veliki komemorativni skup u Novom Sadu, u organizaciji studentskog pokreta, potvrdio je da je stanje u zemlji neodrživo i da su političke promene postale pitanje ne političkog izbora, društvene zakonitosti. Pisao sam Vam već o tome, ali sada još odlučnije ponavljam – Srbija se više ne može umiriti.
Ne znamo kada i kako će doći nova politička realnost, jer je vlast Aleksandra Vučića zemlju vratila u predpolitičko i bezinstitucionalno stanje, ali to će se desiti. Uveren sam i činim ono malo što mogu da to bude mirno. Uprkos represiji, provokacijama i spremnosti vlasti da upotrebi svu silu, verujem da Srbija zna bolje od toga.
Buduća studentska lista, bez obzira na konkretna imena, dobiće aklamativnu podršku. Iako njen sastav neće odmah dati jasan odgovor o političkom pravcu posle Vučića, ta podrška – svojom masovnošću i moralnim kredibilitetom koji vuče od mladih ljudi u svojoj pozadini – omogućiće smenu režima.
Pameti ima. Ako bude i malo pomoći prijatelja, i sreće, posle promene počećemo da iz pepela podižemo politički i institucionalni sistem, vraćamo pravdu i poverenje. Verujem da to možemo. U dva izborna ciklusa, verovatno, videće se i politički profil nove Srbije. Siguran sam da nećemo žaliti za sadašnjom vlašću. A ako se nešto slično u međuvremenu dogodi i na Kosovu i Metohiji, moći ćemo zajedno da gradimo bolji životni prostor za sve naše ljude i narode.
Srdačno,
Saša
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
