"Ukoliko novinar sebi prizna pravo na autocenzuru, priznao je da neće da se bavi ovim poslom"

Čini mi se da smo zaboravili na Evropsku povelju o ljudskim pravima, ali ne kao novinari, već kao građani. Uopšte nisam sigurna nakon ovoliko godina rada da su građani svesni koliko im je potrebna informacija, koliko im je značajno da dobiju informaciju koja je potpuno tačna. Novinari su tu zato što je vekovima postojala potreba da čovek dobije informaciju. Deklaracije i novinarski kodeksi su samo stavili na papir ono što je bila ljudska potreba. Iz toga je proizašlo i jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na slobodu mišljenja. Kada pređemo granicu da nema prava na slobodu mišljenja, onda je novinarima najčešće ugroženo bazično ljudsko pravo, a to je pravo na život. Kada dozvolimo da se jedno pravo potre zato što je u nekom trenutku to nekome potrebno, u sledećem trenutku će biti ugroženo osnovno ljudsko pravo, koje nema veze sa novinarstvom. Razmislite koliko smo puta na ovom prostoru to prečesto doživeli – istakla je novinarka Insajdera, Senka Vlatković-Odavić. Novinari su u Kosovskoj Mitrovici govorili o slobodi i profesionalizmu medija. 

"Živimo u veoma deformisanom društvu i to u svakom smislu, kada su lažne vesti najčitanije. Živimo u vremenu kada je vest to što neki političar objavi nešto na Fejsbuku ili Tviteru i kada se od toga pravi vest, a ne od pitanja novinara. Kakvu vest i kakve medije mi želimo? Da li je to istina? Ukoliko želimo da ono što je javni interes izađe u našim medijima, onda moramo da se mnogo menjamo i kao društvo," rekao je novinar iz Goraždevca, Darko Dimitrijević. 

Širenje lažnih vesti

Živimo u sredini kada je često vest to što u Mitrovicu neko dolazi iz Prištine ili u Prištinu neko iz Mitrovice, moglo bi od toga da se krene kada se opisuje naša medijska scena, rekla je novinarka iz Prištine, Una Hajdari.

Osvrćući se na najznačajnije međunarodne povelje koje ističu pravo na slobodu mišljenja i govora i novinarske kodekse, i upoređujući ih sa situacijom na terenu, Hajdari postavlja pitanja:

"O kakvom paralelnom svetu mi govorimo? Gde je to primer?"

Navodi da, suprotno sadržaju povelja i deklaracija, u zemljama regiona i šire pravi se razlika u vestima upravo na osnovu vere, porekla i da postoji diskriminacija, te neprofesionalizam u medijima.

"Tzv. mediji se i te kako bave širenjem lažnih vesti i javne vlasti se i te kako mešaju u izveštavanje i iznošenje činjenica. To je zabrinjavajuće. Manje-više u svim zemljama je takva situacija i ne ide ka boljitku," rekla je Hajdari.

"Izašao je godišnji indeks o slobodi medija Reportera bez granica, prema kojem su sve zemlje u regionu pale, od kojih neke značajno, iako bi političari voleli da tvrde da se situacija poboljšala," istakla je.

Pritisak na slobodne medije kroz promene i nepoštovanje zakona 

Srbija je u najnovijem izveštaju Reportera bez granica, u indeksu slobode u medijima, pala za deset mesta. U toku su napori medija i civilnog društva da se spreči usvajanje Nacrta izmenjenog Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

Vlatković-Odavić smatra da izmenjen Zakon nije u skladu sa evropskim standardima:

"Mediji su ti koji će, ukoliko se Nacrt usvoji, biti podložni slobodnom pristupu informacijama, što bi značilo da bi medije mogao da istražuje državni organ, dok se povećava broj onih čije informacije neće morati da dostavljaju."

Upravo je srpski zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, po mišljenju Vlatković-Odavić, jedan od najboljih u Evropi, ali da je, sa druge strane, njegova primena u praksi bila otežana, zbog čega se slaže da postoji potreba za promenom određenih odredbi. 

"Ključni problem je bio taj da kada imamo slučaj kompanije u poludržavnom vlasništvu – sa državom i stranim partnerom – onda su, na primer, navodili da zbog interesa stranog partnera, ne daju podatke, uprkos insistiranju poverenika," kazala je.

Paradoks zakona je i taj da, ukoliko institucija koja se finansira novcem građana ne želi da dostavi informacije, na kraju dobije kaznu, ali tu kaznu plaća upravo iz budžeta u koji se takođe sliva novac građana, istakla je Vlatković-Odavić.

Online mediji bez zaštite

Situacija je slična i u Prištini. Produžavaju se rokovi za dostavljanje informacija, a ako ih i ne dostave medijima, kazne za to su minorne, nadovezala se Hajdari.

Sa druge strane, ističe da su zakonski okviri slabi kada je u pitanju zaštita novinara, sloboda govora i samih novinara, istakla je.

"Privatni mediji, online mediji, NGO mediji, za njih ne postoji nikakva zaštita," dodala je Hajdari, navodeći slučaj kada je Ramuš Haradinaj, nekoliko dana nakon što je postao premijer, rekao da bi svi novinari "trebalo da se vrate u školu" i da "ne znaju da čitaju engleski".

Goraždevac bez lokalne televizije i novina 

Na teritoriji opštine Goraždevac, uključujući i povratničke sredine, osim jednog kablovskog operatora sa nekoliko beogradskih i regionalnih televizijskih kanala, ne vidi se ni jedna lokalna televizija na srpskom jeziku. Takođe nema ni novina, a ovakva situacija traje još od 1999. godine.

Nezamislivo da televizija koja nacrta metu čoveku na glavu bude kažnjena sa 1.000 evra

Novinari srpskih nezavisnih redakcija na Kosovu i Metohiji su u dodatno teškoj situaciji, istakao je Dimitrijević. 

Osim problema kratkoročno-projektnog finansiranja, ti problemi se odnose i na upotrebu jezika, ali i nedostupnost političkih predstavnika za sagovornike ovim redakcijama.

Dimitrijević je, listajući probleme srpskih novinara sa Kosova i Metohije, naveo i autocenzuru, koju je opisao kao "samoregulaciju" u radu pojedinih novinara.

Uz ove probleme, Dimitrijević navodi i problem regulatornih tela koja, po njegovom mišljenju – ne rade u punom intenzitetu. Kao konkretan primer naveo je – predizborni spot u kojem je ubijenom Oliveru Ivanoviću nacrtana meta na čelo. 

"Nezamislivo je to da televizija, koja nacrta metu čoveku na glavi, bude kažnjena sa samo 1.000 evra. To nije kazna," dodao je. 

Nije važan iznos kazne, već šta piše u presudi. Bitan je sadržaj tog obrazloženja ili presude, dodala je Vlatković-Odavić, na šta je, odgovarajući joj na pitanje, Dimitrijević rekao da uprkos naporima novinara, on i njegove kolege nisu uspeli da dobiju ovu informaciju. 

Odgovornost

Govoreći o napadima na novinare, Dimitrijević je istakao da deo odgovornosti za to nosi samo društvo:

"Društvo treba da shvati da su novinari tu da njima obezbede pravo na istinu, informaciju od javnog značaja i da zastupaju njihov interes pred institucijama."

Samokritična je bila Vlatković-Odavić:

"U jednom trenutku sam poverovala da nam je neko ukinuo profesiju, a da nas nije o tome obavestio. Ali, mnogo više smo sami odgovorni, nego što su to vlast, pretnje. Nismo prepoznali trenutak u kojem je trebalo da počnemo da radimo drugačije. Drugi problem je što mislim da smo podlegli, rekla bih, kukanju – slabo smo plaćeni, nas neko napada, a niko nas ne štiti. A u stvari nismo spremni jedni druge da štitimo, ni da radimo mnogo, ni da postavimo pitanje, jer će političar da viče."

Ukoliko novinar sebi prizna pravo na autocenzuru, priznao je da neće da se bavi novinarskim poslom, smatra dalje Vlatković-Odavić. 

"Postavljamo se kao žrtve i žrtve i postanemo. Izgubili smo suštinu, a to je – radim ovaj posao zato što mislim da nešto stvarno mogu da uradim,“ dodala je. 

"Možda naša borba nema izgleda da bude uspešna, ali naše je da se borimo…Jednostavno želim da menjam svet oko sebe za bolju budućnost svoje dece," istakao je Dimitrijević. 

"Ne mislim da su mi svi novinari kolege, političari mi nisu prijatelji," rekla je Una Hajdari.

Debatu je organizovao KoSSev, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.