Udruženje gluvih i nagluvih KM – da ljudi razgovaraju sa gluvim licima

Članovi Udruženja gluvih i nagluvih
Živana Mihajlović (prva s leva), Svetomir Radisavljević bivši sekretar (drugi s leva), Mirjana Martinović tumač i sekretar (u sredini), Zoran Vučetić predsednik udruženja (drugi s desna) FOTO/KoSSev

Međuopštinska organizacija Udruženje gluvih i nagluvih u Kosovskoj Mitrovici za sobom pamti lepe i teške dane, bogatu istoriju i program kulturnih, umetničkih, sportskih i mnogih drugih dešavanja. Svoju nekadašnju lokaciju u južnom delu Kosovske Mitrovice, nakon rata 1999. promenila je za drugu stranu reke Ibar. Iako u mnogo težim uslovima i sa manjim brojem članova, ova organizacija i dalje funkcioniše, trudeći se da se glas gluvih i nagluvih osoba čuje, a da se ujedno i stvore uslovi koji će im omogućiti bolji život. 

Nekadašnji Sreski odbor Saveza gluvih iz Kosovske Mitrovice, sada Međuopštinska organizacija Udruženje gluvih i nagluvih, svojom prvom osnivačkom skupštinom, nastao je  15. januara 1956. godine.

Organizacija je obuhvatala Kosovsku Mitrovicu, Srbicu, Vučitrn, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić i brojala čak 510 članova. Tadašnja lokacija odbora nalazila se u Dučićevoj ulici 75, u Južnoj Mitrovici.

Organizacija ima za sobom bogatu istoriju i program kulturnih, umetničkih, sportskih i mnogih drugih dešavanja. Pa je tako iste godine, u okviru same organizacije, osnovano i Sportsko društvo gluvih „Bratstvo“, koje je u to vreme brojao 48 članova koji su se razvijali kroz 8 različitih sportova.

Ideja o osnivanju prve škole i domova za gluve i nagluve u Kosovskoj  Mitrovici

Ideja o osnivanju škole i domova u koje bi bili smešteni gluvi učenici u Kosovskoj Mitrovici javlja se davne 1950. Iako je  došlo do njene realizacije, oktobra iste godine, zbog neadekvatnih uslova, dom je preseljen u Prizren. Specijalna škola u Prizrenu, sa internatom postoji i dan danas, ali u njoj nema Srba.

Ideja osnivanja škole i domova u Kosovskoj Mitrovici realizovana 1952. godine

Dve godine kasnije otvara se škola. Zgrada učeničkog doma nalazila se u tadašnjem samom centru Kosovske Mitrovice (sada južnom delu) u privredi. Za upravnika Doma je bio postavljen Sava Perić, a tog oktobra 1952. bilo je 22 učenika. Oni su bili obučavani za krojače, stolare, mašinbravare, molere i berbere, a 3. oktobra 1954, svečano su uručene prve diplome, dvema, kako su ih u to vreme nazivali, omladinkama i četvorici omladinaca.

Specijalno odeljenje za decu ometenu u razvoju

U okviru O.Š. „Meto Barjaktari“ u Južnoj Mitrovici, 1974. godine otvorena su specijalna odeljenja za decu ometenu u razvoju. Međutim, nakon rata 1999. godine, iz ovih odeljenja je nastala škola za decu sa posebnim potrebama „Kosovski božuri“, koja postoji i danas i koja se sada nalazi sa druge, severne strane reke Ibar.

Sportisti ovog društva osvajali su mnoga priznanja. Fudbalski klub FK „Bratstvo“, na prvenstvu gluvih Jugoslavije 1966. osvojio je četvrto mesto, a pored toga, svoje umeće pokazali su i u stonom tenisu, rukometu, šahu, streljaštvu, kuglanju, malom fudbalu, pikadu, odbojci, košarci i sportskom ribolovu.

U nekadašnjoj Jugoslaviji, ovaj klub je u više sportova učestvovao na prvenstvima gluvih i nagluvih Srbije, kao i na onima koja su se održavala na pokrajinskom nivou.

Uprkos teškim uslovima, malom broju mladih članova koji bi mogli da učestvuju u sportskim dešavanjima, „Bratstvo“ i dalje postoji. Tako su članovi ovog kluba na Republičkom takmičenju u malom fudbalu, koje se održalo u Kosovskoj Mitrovici 2016., osvojili najsjajnije odličje. Pored toga, stonoteniski klub ovog udruženja se takmiči na nivou Kosovskometohijske lige, na takmičenjima sa čujućim licima.

Međuopštinska organizacija Udruženje gluvih i nagluvih u Kosovskoj Mitrovici danas 

Mirjana Martinović iz Kosovske Mitrovice radi kao tumač u ovom Udruženju od 2011. godine, međutim, Martinović navodi da sebe smatra članom ove zajednice celog svog života.

„Ja potičem iz zajednice gluvih, meni su roditelji gluvi“, priseća se svog detinjstva i vremena kada je organizacija imala sedište u južnom delu Mitrovice. Martinović dodaje, „nas, decu gluvih, roditelji povedu dole, a dole su oni igrali šah, igrali su stoni tenis, pikado i razne druge igre. Pamtim da u pola 8 kada su vesti, Sveto (Sekretar organizacije u penziji Svetomir Radisavljević) bi stajao pored televizora i njima prevodio te vesti.“

Svetomir Radisavljević
Svetomir Radisavljević pokazuje novinaru KoSSev-a Znakovnu azbuku FOTO/KoSSev

Pri Domu i školi učenika u privredi 1955. osnovana je Folklorna sekcija, čime su stvoreni uslovi za osnivanje KUD-a „Bratstvo“ uz podršku Saveza gluvih Jugoslavije. Ovo kulturno-umetničko društvo se diči mnogobrojnim uspesima ostvarenim na međunarodnim ali i na festivalima širom tadašnje Jugoslavije i kasnije Srbije. Na poziv saveza gluvih i nagluvih Poljske, 1985. nastupili su na festivalu folklora gluvih i nagluvih Poljske, u Varšavi, a jedan od najvećih uspeha ostvarili su na Festivalu KUD-a gluvih i nagluvih Srbije 2002. godine u Subotici, sa predstavom Kockar i recitacijom ‘Oj sudbino što ne čujem’. 2013. organizovali su u Zvečanu Festival gluvih i nagluvih takmičarskog duha. Međutim, u poslednje tri godine, aktivnosti su sve slabije upravo zbog sve starijeg članstva i nedovoljnog prostora.

„Prihvatila sam to kad mi kažu ‘iz zajednice gluvih’ i ja sam sada iz zajednice gluvih, i ja kažem (čujućima) vi nas ne razumete, smatrajući sebe delom ove zajednice,“ dodaje Martinović.

Mirjana  kaže da je silom prilika došla na ovo mesto, nakon što je Svetomir trebalo da ode u penziju, a postavilo se pitanje ko će da ga zameni.

„I onda je nekako bilo prirodno da ga ja zamenim,“ dodaje Mirjana.

Martinović navodi da su već četiri godine, preko NSZ koja izdaje konkurse za osobe sa invaliditetom, članovi ovog udruženja na četvoromesečnim javnim radovima.

„Ove godine mi imamo 6 lica (članova udruženja) angažovanih kroz javne radove. Oni rade administrativne poslove, kurirske poslove i poslove vezane za higijenu i održavanje prostorija za rad.“

Ona objašnjava da je izuzetno teško pronaći stalno zaposlenje za ova lica, ali i da i svi nestrpljivo isčekuju javne radove.

„Zaista, ja jedva čekam, kao i oni kada su javni radovi, zato što nekako – to se vidi i kroz njih – koliko su oni drugačiji,“ navodi Martinović, dodajući da je za mnoge od njih ovo jedini vid zaposlenja.

Na pitanje koje su aktivnosti ovog udruženja danas, Martinović navodi da vrše prevodilački servis.

„Udruženje vrši pružanje usluga u komunikaciji sa čujućim osobama i to najviše u zdravstvu, opštini, u sudu, koje se ogledaju kroz njihovu redovnu komunikaciju sa bankama, poštama, pisanjem zahteva, žalbi, tužbi.“

Martinović je nedavno, u saradnji sa NVO „Aktiv“, kao tumač, učestvovala u projektu „Kurs znakovnog jezika“ u kom su učestvovali ljudi koji rade u institucijama, kao i građani koji su želeli da nauče znakovni jezik.

„Svrha projekta je bila da ljudi razgovaraju sa gluvim licima, da ih bolje razumeju, navodi Martinović.

Članica ovog udruženja Živana Mihajlović, rodom je iz Banja luke, ali od 2008. živi na Kosovu, gde se i udala za Nenada Mihajlovića iz Obilića, koji je takođe gluva osoba.

Kaže da u komunikaciji sa čujućim osobama, koji ne znaju znakovni jezik, dosta čita sa usana, a kada ne može da objasni šta želi da kaže, onda to zapiše na papir. U komunikaciji sa radnicima u državnim institucijama koristi usluge tumača koje pruža ovo udruženje.

Mihalović navodi da je završila treći stepen specijalne škole za gluve i nagluve za krojača, da je radila razne poslove, ali i da je stabilan posao u struci izuzetno teško naći.

Ova tridesetčetvorogodišnjakinja radi kao čistačica u jednom kafiću u Kosovskoj Mitrovici i ujedno je angažovana na četiri meseca povodom javnih radova u ovom udruženju koje finansira NSZ.

Predsednik udruženja Zoran Vučetić kaže da je iz porodice gluvih, kao i da je svoje školovanje započeo u Beogradu.

„Još 1985. godine su me roditelji odveli u Zemun na školovanje, tamo sam završio osnovnu školu kao i trogodišnju zanatsku školu za tapetara 1999. godine“.

Zoran je ipak uspeo da se oproba u struci.

„Radio sam četiri godine u struci. U međuvremenu, nakon što sam završio školu, otvorio sam tapetarsku radionicu,“ ali dodaje, od 2003. godine posla je bilo sve manje.

Zoran Vučetić predsednik udružena
Predsednik Zoran Vučetić pokazuje trofeje Udruženja FOTO/KoSSev

„U to vreme je slabo imalo materijala da se kupi, a osim toga i nameštaj je sve jeftiniji pa je ljudima lakše da kupe nego da opravljaju.“

Zoran već 12 godina radi u Agenciju za fizičko-tehničko obezbeđenje „Soko security“, a  svoja zaduženja ima i u Udruženju, čiji je predsednik od juna meseca ove godine.

Vučetić objašnjava da je u početku imao problem u komunikaciji sa „čujućima“, ali i da se samostalno izborio za komunikaciju.

„Kada sam došao u Kosovsku Mitrovicu posle školovanja upoznao sam mnogo ljudi. Ja sam igrao za FK ‘Trepča’ i onda sam polako sa njima – čitao sa usana dok se nismo zbližili i onda su oni počeli mene da razumeju. Potom sam ja njima polako pričao i naučio ih po koju reč na znakovnom. Ja sam taj koji se izborio za komunikaciju i imam utisak da me dosta čujućih razume.“

Ujedno naglašava da je na početku rada u „Soko security“ bio nesiguran povodom komunikacije sa kolegama, ali i da se to brzo prevazišlo.

„Što se tiče rada i posla, tu smo jednaki. To što ja ne čujem u odnosu na moje kolege, to nema nikakve veze. A i par njih ima i želju i volju da nauče znakovni jezik kao i moji prijatelji sa fudbala i ljudi sa kojima se srećem po gradu, pa ih učim.“

Ovo udruženje je Zakonom o NVO 2010. postalo nevladina organizacija. Svake godine Međunarodni dan gluvih obeležava izletom i posetom manastirima na Kosovu i Metohiji, a 15. januara sledeće godine obeležiće 63 godine postojana.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.