U Prištini identifikovana 61 kuća kojoj preti opasnost od urušavanja

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Gubitak života troje maloletnika u Đakovici nakon urušavanja nenaseljene kuće šokirao je sve. Ali, nenaseljene zgrade i dalje predstavljaju opasnost za građane širom Kosova. Nezavršetak procesa legalizacije, prema mišljenju stručnjaka, smatra se jednim od najvećih problema u rešavanju ovih pitanja. Prema podacima Opštine Priština, u ovom gradu je identifikovan 61 objekat kome preti opasnost od urušavanja, piše Koha.

Troje maloletnika izgubilo je život od posledica urušavanja kuće u selu Jablanica, opština Đakovica, prošlog vikenda.

Prema navodima porodice, igrali su se jedan trinaestogodišnjak i dva petnaestogodišnjaka kada se kuća, godinama napuštena, srušila.

Troje dece stradalo usled urušavanja objekta u Jablanici, u opštini Đakovica

Mnogo je napuštenih i nenaseljenih objekata u takvom stanju čak i unutar Prištine.

Neograđeni i u opasnosti od urušavanja, i dalje su dostupni građanima.

Direktor za vanredne situacije u opštini Priština, Ljuljzim Fuštica (Lulzim Fushtica), kaže da je u Prištini identifikovana 61 nenaseljena kuća i da su u opasnosti od urušavanja.

„Što se tiče pitanja napuštenih ili starih kuća, to je problem koji je pratio Prištinu sve vreme, ali ne samo nju. Imajući u vidu da je ovo posledica perioda nakon završetka rata, došlo je do migracija građana. Postoje kuće čiji vlasnici nisu poznati. Na osnovu zakona, svakih šest meseci vršimo inspekciju ovih objekata. Poslednji izveštaj smo pripremili 20. decembra 2024. godine, i evidentirana je 61 kuća u teškom stanju, od kojih neke predstavljaju opasnost za građane. Takođe, evidentirano je i 11 zidova i jedan lokal. Na osnovu šestomesečnih analiza pratimo da li su objekti dodatno oštećeni, da li su vlasnici preduzeli bilo kakve intervencije ili je došlo do poboljšanja njihovog stanja“, izjavio je on. 

Prema Fuštici, kada je reč o privatnoj imovini, Opština se sa njima teško nosi.

„Problem je što je veliki deo njih privatna svojina i u njih ne možemo da intervenišemo. Zaštitnim merama okružujemo ono što možemo da uradimo u meri da životi građana nisu ugroženi. Mi smo intervenisali i intervenišemo. Neki od objekata su i u zaštiti kulturnog nasleđa i tu nemamo pravo da intervenišemo, jer o njima brine Ministarstvo kulture“, naglasio je on.

Direktor Agencije za vanredne situacije u Prištini kaže da postoje informacije da ove prostore koriste i mladi za nelegalne radnje.

„Imamo informacije iz policije da ih mladi koriste za razne negativne pojave, ali tamo gde smo uspeli da intervenišemo, postavili smo ograde da mladima onemogućimo pristup. Ali opet kažem da je privatna svojina problem. Apelujem na vlasnike napuštenih kuća da sarađuju sa nama“, izjavio je Fuštica.

Glavni problem je nezavršetak procesa legalizacije neovlašćene gradnje od strane opština – smatra stručnjak za urbanizam Driton Tafalari (Tafallari). Prema njegovim rečima, svi nelegalni objekti predstavljaju rizik iste veličine kao i onaj u Jablanici.

„Problem je u tome što je nama na Kosovu potrebna tragedija velikih razmera, što znači gubitak života troje mladih ljudi, da pokrenemo neka fundamentalna pitanja od vitalnog značaja. To se odnosi na pitanje legalizacije bespravne gradnje. Dva od tri stanovnika Kosova žive u nelegalnim zgradama, a to su zgrade koje nemaju tehničko odobrenje, a potencijalno svaka zgrada koja nema tehničko odobrenje može prouzrokovati štetu. Ništa se ne radi u ovom pravcu. Prema popisu sprovedenom 2015. godine, na Kosovu ima 350.000 nelegalizovanih domova. Zakon je više puta menjan, građani su dužni da se prijave više puta, dok se opštine žale da nemaju dovoljno kapaciteta za rešavanje ovih slučajeva. Mi smo u začaranom krugu i sve što se dešava je da ostajemo da krivimo jedni druge“, rekao je Tafalari.

On kaže da objekte koji predstavljaju rizik od urušavanja treba izolovati kako im niko ne bi mogao pristupiti.

„Trebalo bi izvršiti registraciju svih postojećih objekata na Kosovu. Nakon registracije, treba ih podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju oni koji su legalizovani i sa kojima nemamo problem, ali kojih je manje. Druga grupa je grupa nelegalizovanih objekata koju treba podeliti na dva dela: one koji ispunjavaju uslove za legalizaciju i one koji predstavljaju rizik od rušenja. Ove treba izolovati nekom vrstom neprobojne mreže i dati vrlo brze rokove vlasnicima tih objekata da ih sruše ili renoviraju. Ne možemo da čekamo godinama ili decenijama da se kuće same sruše. Moramo da imamo vremenski okvir za izgradnju, a ne decenije“, naglasio je Tafalari.

On dodaje da je neophodan tehnički prijem svih objekata.

„Samo ako uzmemo Prištinu kao primer, postoji informacija da oko 44,000 objekata nije legalizovano, a verujem da je taj broj porastao jer ove informacije nisu ažurirane. Svaki objekat koji nije prošao tehnički prijem predstavlja rizik od rušenja. Dakle, tehnički prijem određuje da li je objekat dozvoljen ili ne“, kazao je.

Uprkos velikom značaju legalizacije, Tafalari kaže da nijedna partija koja se kandiduje za vlast nije uključila ovaj proces u svoja predizborna obećanja.