Pijaca spada među najstarije tekovine u istoriji civilizacijskog razvoja. Prostor za izlaganje robe, uređen na početku po prašnjavoj kaldrmi, datira još iz antičkih vremena. Od onda pa do današnjih dana, menja se mesto i ponuda, ali uprkos konkurenciji u vidu trgovina i trgovinskih lanaca – pijaca i dalje opstaje.
Okružene trgovinskim centrima, velelepnim samoposlugama, uređenim diskontima, sve brojnijim piljarama – pijace odolevaju vremenu i modernim izazovima.
Ni višemilionski gradovi najmodernije urbane sredine ne mogu da se zamisle bez prostora za ono što i dalje zovemo pijacom.
Kod nas je za pijacu vekovima već ustaljen i turski naziv – pazar. Pazar je inače naziv i za nedelju, kada su se u vreme velike imperije najčešće organizovala pijačna okupljanja.
Pijace su, pogotovo u većim gradovima, odavno postale svakodnevica, ali se, kao na primer u Prištini, i danas zna da je utorak dan kada je na njoj ponuda najbogatija i kupci najbrojniji. A po nepisanom pravilu i cene ponuđene robe nešto jeftinije.
Svaka varoš je nekada imala određeni pazarni dan koji su sa nestrpljenjem iščekivali i prodavci i kupci. Svojevremeno su pojedini prepotentni Prištinci umeli, onako sa visine, da pitaju provincijalce – Kojim je danom kod vas utorak?
Utorak, odnosno, pijačni dan različitim danima odvija se u različitim gradovima. Vodilo se računa da u mestima koja su blizu jedno drugom pijaca ne bude u istom danu.
Ekipa RTK2 se u petak, na pazarni dan obrela na krajnjem jugu Kosova, u Dragašu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
