U debelom minusu

Da, praznici su prošli i sada smo u debelom minusu. Većina nas prostom metodom opipavanja svog novčanika ustanovi da smo propisno ispoštovali prethodnih mesec dana i uglavnom nam nije žao zatečene praznine krajem januara. Lepo smo se proveli, izigrali, napili i najeli, poželeli jedni drugima sve najlepše u nastupajućoj godini, mnogi poželeli da se ne ponovi prethodna, a Deda Mraz se po pravilu, barem za nas ovde, opet pravio gluvim i slepim. Tako se pravio, jer smo ga tako navikli i nikada ga nismo oterali kako mu dolikuje, već smo mu i čistili sneg i solili zaleđeni put, dok sve manje imamo za 'leba i soli. Kako god, ovaj januar jeste leden, a pogledom kroz prozor oseća se neki minus u vazduhu i duši; ustajalom od prethodne godine, jer ova ništa bolje donela nije, a krenula je sa minusom.

Nekako kroz maglu i sneg teško je bilo videti kako nam kroje zimsku kapu, jer smo bili zaslepljeni posetama raznih zvaničnika, gostovanjima umetnika, petardama i dimom. Na kratko smo zaboravili da je otvoreno ono poglavlje 35 za kojim kaskaju sva ostala poglavlja, a Srbiji se jako žuri tamo gde je neće celu i neće ovakvu – srpsku i tradicionalnu, već samo i isključivo izmenjene svesti.

Jedan uvaženi diplomata iz EU naglasio je ove nedelje da normalizacija ne znači priznanje Kosova, već da se očekuje pravno-obavezujući dokument koji uređuje odnose Beograda i Prištine. Pokušao sam više puta da analiziram i prevedem ovu rečenicu, ali svaki put sam se vratio na suštinu i ono što svi znamo, a kao ne verujemo u isto. Ova za nas važna i pogubna istina ovih ledenih dana utopljena je i pokrivena raznim ucenama da neće biti pregovora u Briselu dok se ne uvede vizna liberalizacija tzv. Kosovu. Pa kakve to veze ima sa nama građanima Srbije? Zašto neko od nas ne povuče kočnicu i kaže da nema više ustupaka dok ne dobijemo punovažeće pasoše Republike Srbije i osećamo se kao njeni građani? Zašto je nama važna vest da opozicija u Prištini blokira rad Parlamenta i traži da se ponište dogovori o ZSO?

Pa zato da pomislimo kako je ZSO previše dobra za nas, a loša po Prištinu. Pa neće biti da je tako, već suprotno, ali treba malo taktizirati kako bi se mase umrtvile i prihvatile to kako jeste, ili sa još nekim ustupcima koji se traže.

Poslednja dva dana se priča kako Kosovo gubi diplomatsku borbu u međunarodnoj zajednici, što opet nema nikakve veze sa nama, a mi se radujemo slepi kod očiju zamazanih obećanjima. Pa oni će, ako treba, strpljivo čekati godinama na te prijeme i učlanjenja, ali se zato Srbiji prokleto žuri, iako joj je pod nogama led – klizav i tvrd.

Mi nikako ne treba da se radujemo tuđoj, većoj nesreći, dokle god imamo našu, ma koliko manju. Naše poglavlje 35 je za nas sudbonosno, dok za njih ništa ne znači da sačekaju još dve godine pa da uđu u UNESCO, Arbitražni sud, dobiju međunarodni broj, liberalizaciju viza. Nas ne treba da raduje vest što se otvara sud u Hagu za zločine OVK, jer dobro znamo ko i kako će tamo suditi. Njihove presude sada sede u vrhu Vlade tzv. Kosova.

Dok se grejemo tako vrućim vestima, ne shvatamo da smo u sve većem minusu i da nas okiva led. U novogodišnjoj atmosferi, skoro neprimetno, integrisana je i civilna zaštita, vatrogasna jedinica. Ostali su školstvo, zdravstvo, kultura, fond PIO, Prištinski univerzitet i socijalna služba – čija je integracija najavljena za ovu godinu. A onda za ovcama da krenemo.

Debelo ćemo platiti ovaj minus na svim nivoima. Nema tog Sunca koje će nas ogrejati dok smo ovakvi kakvi smo. A bićemo bolji tek onda kada nas ne budu interesovale tuđe i nameštene afere, lažne diplome, razna obećanja, strani investitori, već samo ovaj naš vazduh koji je sve hladniji. Ne čekajte da u rijalitijima potrošite dan, izlazak na hladan vazduh otvara oči. Legenda kaže da tada bolje vidimo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.