U čemu je sada problem sa Ohridskim sporazumom?

Vučić Gazivode
Foto: KoSSev

Novi izazov za Srbiju – Evropska unija želi da u pregovaračko poglavlje 35 uvrsti i odredbe Ohridskog sporazuma. Takva odluka bi, po rečima Beograda, značila zatvaranje vrata Srbiji za članstvo u EU.

Kako je naglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić „za Srbiju ne dolazi u obzir prijem Kosova u Ujedinjene nacije (UN), i da je o tome upoznao Francuze, Nemce, Italijane, sve Evropljane, Amerikance i da svi sve znaju“. Aleksandar Vučić je tome dodao i da „dve zemlje snažno guraju tu inicijativu“, ali nije želeo da navede o kojim zemljama je reč.

Zatvorena vrata EU?

Pojedine zapadne diplomate ističu da Srbija zatvara vrata članstvu u EU protivljenjem da Ohridski sporazum bude deo poglavlja 35, a tim povodom se oglasio i mađarski premijer Viktor Orban. Orban je izjavio da „ukoliko se Ohridski sporazum uvrsti u pregovarački okvir, uprkos protivljenju Srbije, Beograd uvek može da računa na Budimpeštu“.

Primećeno je takođe u tim izjavama da po ovom pitanju dominira utisak hitnosti, jer ne postoji nikakav napredak u pregovorima Beograda i Priština, i ta hitnost se objašnjava potrebom da se neke stvari reše pre izbora za novi sastav Evropskog parlamenta u junu 2024 godine.

Normalizacija odnosa = priznanje Kosova

Osnovni problem kada je o ovoj temi reč je to što se Aleksandar Vučić ponaša kao da nije potpisao Ohridski sporazum, kaže za DW Naim Leo Beširi direktor Instituta za evropske poslove.

„Ukoliko bi formalno to postalo deo poglavlja 35, onda je jasno da će se ubuduće pregovarati o modalitetu priznanja Kosova od strane Srbije. Ako to postane deo pregovaračkog okvira, to bi značilo i da pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo traže od Srbije da ga prizna. To takođe znači i da ukoliko na početku pregovora sa EU nije bilo jasno šta znači normalizacija odnosa Beograda i Prištine mislim da je sada, deset godina kasnije, to kristalno jasno“, ističe Beširi.

Stara crvena linija

Sporna je pre svega formulacija da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama, skreće pažnju Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove:

„Mislim da je predsednik Vučić specifično naglasio da je u pitanju potencijalni ulazak Kosova u UN, odnosno i u povezane institucije kakav je recimo UNESCO – zbog pitanja srpskog kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu. Ako se prisetimo crvenih linija, u momentu kada su postignuta oba sporazuma, bilo je jasno naglašeno od predstavnika Srbije da je crvena linija ulazak Kosova u UN, tako da stav Srbije nije previše nov“, kaže Novaković za DW.

Naim Leo Beširi primećuje da „svaka godina koju Srbija izgubi sa konkretnim predlogom dovodi do još goreg predloga za zemlju. Svaki naredni predlog koji je bio na stolu bio je lošiji za Srbiju“, kaže Beširi i dodaje da su izjave predsednika Srbije „kako će ubacivanje Ohridskog sporazuma u pregovarački proces značiti da nas EU ne želi, nastavak njegovih bombastičnih i antievropskih izjava“:

„To traje sve do trenutka dok ne bude suočen sa činjenicama, a to je da gotovo 80 posto srpske privrede zavisi od EU. Vladavina Vučića ne postoji bez finansijske podrške EU. Ovo je pokušaj da se uplaše neki evropski lideri kako on može da se okrene Pekingu ili Moskvi, ali taj blef ne prolazi, jer je svima jasno da vi ne možete tek tako da preusmerite svoju privredu na bilo koje tržište osim onog koje vas okružuje“, ocenjuje direktor Instituta za evropske poslove.

Igor Novaković smatra da „prijem Kosova u UN ne zavisi od Srbije“, i dodaje „da ukoliko se to zaista desi, uključenje Ohridskog sporazuma može zakomplikovati evropske integracije Srbije, ali je sada pitanje koliko će se oko toga postići saglasnost unutar same Evropske unije“.

Bezobzirno protiv EU

Moramo takođe primetiti da evropske integracije Srbije ne postoje, napominje Naim Leo Beširi, i kaže da je to „slučaj već poslednjih pet godina, i da ne postoji nikakva vidljiva promena u reformama Srbije na puta ka EU“.

„Aleksandar Vučić je u proteklih 11 godina pokazao da ne želi da sprovede borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbedi nezavisnost pravosuđa, jer bi to značilo da seče granu na kojoj sede on i njegovi najbliži saradnici. Međutim, podrška EU u Srbiji je i dalje oko 50 procenata, uprkos bezobzirnoj kampanji vladajuće elite protiv EU, Zapada i protiv reformi društva u Srbiji“, zaključuje direktor Instituta za evropske poslove.

Dojče Vele



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.