TV Prva tragom osiromašenog uranijuma: Umrlo 300 italijanskih vojnika, bolesno 4000, Italija ćuti ali šalje komisiju na Kosovo

Dejstvo osiromašenog uranijuma koji je tokom bombardovanja bačen na Srbiju 1999. godine izaziva oprečna mišljenja stručne javnosti – od toga da je glavni uzročnik kancerogenih oboljenja, do toga da je bezopasan. Italijanski vojnici, koji su bili u misijama KFOR-a 1999. – žele da pokažu da postoji veza između municije koju je NATO koristio, njihovog boravka na Kosovu i bolesti koju imaju. Do danas je umrlo 300 italijanskih vojnika, 4.000 je bolesno, a osnovali su i društvo žrtava osiromašenog uranijuma na čelu sa bivšim pilotom Dominikom Leđerom. Vlasti u toj državi, međutim, poriču uticaj osiromašenog uranijuma na njihovo zdravlje. Tužilaštvo je pokrenulo istragu, a ekipa emisije Eksploziv TV "Prva" saznaje da Italija, ipak, šalje specijalnu misiju na Kosovo i Metohiju.

10 i 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno 1999. na SR Jugoslaviju, najviše bombi palo na Kosovo i Metohiju

Da li su uranijumske bombe razlog sve većeg broja obolelih od raka u Srbiji? Da li i danas, skoro 20 godina kasnije, stanovništvo oseća posledice i zašto su Italijani najglasniji da je osiromašeni uranijum glavni krivac što ljudi umiru – samo su neka od pitanja na koja je novinarska ekipa emisije Exploziv RTV Prva u seriji svojih emisija pokušala da da odgovore. Ekipa Exploziva posetila je meštane Belog Polja kod Peći gde je završilo najviše NATO projektila. Otišli su i u NATO baze na Kosovu, ali u Bondstilu i u italijanskoj bazi blizu Peći, kako izveštavaju – "bili su radi da pokažu koje zadatke vojnici danas obavljaju, ali o osiromašenom uranijumu nisu želeli da govore". Iz tog razloga Exploziv je otputovao u Rim i razgovarao sa vojnicima koji pred italijanskim sudovima uveliko dokazuju da su zbog mirovne misije na Kosovu dobili rak. Kako navode, "zakucali su na vrata prvom čoveku NATO alijanse".

Za 78 dana akcije ’’Milosrdni anđeo’’ gađano je 112 lokacija u SRJ i izručeno između 10 i 15 tona osiromašenog uranijuma. Najviše bombi palo je na Kosovu i Metohiju. 

"Ne radi se samo o osiromašenom uranijumu. To bi bilo vrlo restriktivno. Osim njega, postoje i mnoge druge supstance koje su uticale, ne samo na zdravlje vojnika, već i na čitavo okruženje. Planiramo da odemo na Kosovo i vidimo u kojim uslovima danas vojnici tamo žive. Razgovaraćemo i sa komandantima i videti da sve greške uklonimo," navodi Đanpero Skanu iz komisije za istraživanje uticaja osiromašenog uranijuma.

To što su Italijani završili u najzagađenijem delu Kosova – vrlo brzo su se mogle videti posledice a mnoge najrazornije usledile su mnogo godina kasnije

Pukovnik Emeriko Lačeti bio je sa kolegama smešten u bazi u blizini Peći koja je, i prema podacima NATO-a, bila oblast koja je najviše gađana:

"Ta lopta je bukvalno prekrivala deo mojih pluća i srca. U početku sam mislio da sam zaradio neku infekciju. Dijagnoza je stigla dosta kasnije. Bio je to Non Hočkin limfom. Vrlo loša situacija. Rak je odstranjen, ali je i dalje rizično stanje. Mogu ponovo da dobijem."

"Upravo iz tog razloga što su Italijani završili u najzagađenijem delu, vrlo brzo su se mogle videti posledice, a mnoge su usledile mnogo godina kasnije. Upravo te su i najrazornije," kaže bivši pilot Dominik Leđero.

Nezavisna novinarka Marilina Veka takođe govori o svom iskustvu:

"Prvo pitanje koje su mi postavili lekari kada sam stigla u bolnicu bilo je – da li si bila u ratnoj zoni? To je bilo prvo pitanje, jer nisu to mogli drugačije da objasne. Neznanje u pravom smislu reči. Ništa nisu znali o tome. Na primer, jedan vojnik koji je bio vrlo fin i sa kojim sam sarađivala, nakon povratka kući dobio je rak štitne žlezde. To je veoma karakteristično za izloženost osiromašenom uranijumu. Bio je krupan i jak čovek i rekao mi je: 'Ja sam bolestan. Imam rak.' Rekla sam mu da rak ima zbog kontaminacije. 'Stvarno? Nisam razmišljao o tome'."

Nakon samo šest meseci boravka tamo vojnici su se vraćali bolesni​. Prvo suđenje zbog osiromašenog uranijuma 2008. 

Ako u prošlosti nije bilo mogućnosti da se dokaže veza između kancera i boravka u područjima koja su gađana uranijumskim bombama, danas u Italiji postoji advokat koji dokazuje da su vojnici bili u pravu.

Anđelo Tartalja podseća da je prvo suđenje u Italiji zbog slučaja osiromašenog uranijuma bilo 2008. godine:

"Jedan od najvećih sudova u Evropi potvrdio je vezu između bolesti i osiromašenog uranijuma. Smatram da je ta godina i bila moj početak. Bavim se vojnim pravom. Tada je vojnik Andre Antonaši želeo javno da govori o problemu na televiziji, ali samo u mom prisustvu. Vojnik je pristao da da uzorak krvi doktorki Gati. Radeći nano dijagnostiku, dokazala je da u njegovom tkivu postoje nano čestice teških metala."

"Nakon samo šest meseci boravka tamo vojnici su se vraćali bolesni" – potvrđuje i doktorka Gati.

Doktorka Antioneta Gati je član evropskog tima stručnjaka koja analizira uticaj radioaktivne prašine na zdravlje. Ekipi Eksploziva otvorila je vrata svoje laboratorije u Modeni i pružila uvid u svoja istraživanja:

"Potvrdila sam da je bilo zagađenja životne sredine, da su oni bili tamo i to je bio prvi korak ka otkrivanju bolesti. Problem je što su ovo vrlo male čestice, prečnika ispod jednog mikrona. Ako se udahnu, zaustavljaju se u plućima. Nakon toga dolaze u krvotok i mogu da se mešaju sa sastojcima krvi, ali takođe mogu da dospeju u jetru i bubrege i mogu da ostanu tamo."

"Uranijumska vojska": Italijanski vojnici nisu bili zaštićeni kao američki

Iako država Italija tu vezu negira, oformila je i posebnu komisiju da ustanovi istinu. Sastanku ove komisije u Rimu prisustvovala je i ekipa Eksploziva. Predstavnici italijanskog parlamenta, doktori i vojni stručnjaci, pored ostalih pitanja o mogućem uticaju osiromašenog uranijuma po ljudsko zdravlje, bavili su se i pitanjem zašto su Italijani u kontaminiranu zonu poslati bez adekvatne zaštitne opreme:

"Istina je da su na Kosovu američki vojnici bili ultra zaštićeni, više zaštićeni nego italijanski. Nadamo se da se to više neće ponoviti i zato radimo na zakonskim predlozima," navodi Đanpero Skanu.

Greška Italije: Nije htela zaštitnu opremu za svoje vojnike da ne uznemiruje porodice

Još jedna nezavisna novinarka – Mari Taljacuki, istraživala je vezi između boravka u mirovnim misijama i bolesti koju su vojnici kasnije dobili. Zbog rezultata koje je otkrila, sa bivšim pilotom Dominikom Leđerom napisala je knjigu "Uranijumska vojska":

"Ovo je priča o vojniku Đan Luki Denize koji je bio na Kosovu i u Avganistanu. On je jedan od vojnika koji nisu bili zaštićeni. Ovde ga vidite kao zdravog i srećnog momka," govori Mari, pokazujući na fotografiju u svojoj knjizi, i dodaje: "A na sledećoj fotografiji je bolestan."

"Ako bi država obezbedila posebnu opremu za misiju, rizikuje da roditelji, majke ili žene – vide tu posebnu zaštitu i onda bi se svi digli na noge. Čemu to? Država ne želi da uznemiri narod i da pravi feštu od toga," objašnjava ova novinarka.

Da je upravo italijanska država ta koja je napravila grešku, misli i nekadašnji komandant u pomorskoj floti NATO-a u Sredozemlju, Falko Akame:

"Ta zaštita podrazumeva zaštitne čizme koje su otporne na uranijumski prah. Naši vojni stručnjaci moraju da budu svesni da je napravljeno u SAD…" rekao je ovaj bivši komandant.

Italija pokušava da ovo pitanje drži dalje od javnosti

Iako postoje presude u kojima je Italija dužna da isplati odštetu na ime bolesti od osiromašenog uranijuma, ona i dalje "o tome ćuti".

"Ne žele o tome da govore. Pritajeni su. Zato što znaju da je to pitanje kao bomba koja može da eksplodira. Sve dok budu mogli, ćutaće o tome," kaže novinarka Veka.

"Vidite li ovo? Oni i pored ovoga kažu da osiromašeni uranijum nije korišćen. Ovo su posledice njegove upotrebe," pokazuje druga novinarka – Taljacuki – fotografije obolelih iz svoje knjige.

"Nije u pitanju novac. U pitanju je pravda. Italija godinama pokušava da doda neke zakone koji bi se odnosili na vojnike koji su bili na Balkanu i pomoću kojih bi pokušala bukvalno da se nagodi sa vojnicima bez ikakvih suđenja, skidajući tako svu odgovornost sa sebe. Ja pokušavam da dokažem da odgovornost postoji," naglasio je advokat Tartalja.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.