„Oslobodite imovinu u roku od deset dana.“ Zahtevi sa memorandumom Trepče osvanuli su juče na više objekata u centru Zvečana– na prostorijama nekadašnje Pošte, bivše Komercijalne banke, ali i apoteke koja još radi. Trepča se u njima poziva na podatke iz vlasničkih sertifikata, tvrdeći da se njena imovina koristi bez ugovora, i najavljuje pravne mere ukoliko objekti ne budu oslobođeni. Međutim, prema saznanjima KoSSev-a, pitanje se možda neće završiti na poslovnim prostorima: kao potencijalno sporna mogla bi da se otvori i stambena imovina u Zvečanu.
Obaveštenja su datirana na 12. avgust 2026. godine i naslovljena kao „Zahtev za oslobađanje imovine“.
U dokumentu koji je ostavljen na izlozima lokala, Trepča navodi da je na osnovu zvaničnih podataka iz vlasničkog sertifikata utvrdila da se konkretna nepokretnost nalazi u njenom vlasništvu, dok se prostor koristi „bez ugovora sa preduzećem“.
Korisniku se ostavlja rok od deset dana da prostor oslobodi, uz upozorenje da će, ukoliko to ne učini, Trepča preduzeti „odgovarajuće pravne mere“ radi zaštite imovine.
Sam dokument, međutim, nije sudska odluka o iseljenju, već zahtev kompanije kojom ona ističe pravo svojine i najavljuje dalje pravne korake.
Obaveštenja su juče postavljena najmanje na objektu bivše Pošte u centru Severne Mitrovice, čije su prostorije u međuvremenu preuzele kosovske vlasti, na prostorijama nekadašnje Komercijalne banke, koju su takođe zatvorile kosovske institucije, kao i na jednoj apoteci koja još radi.
I parcele na kojima su stanovi?
Prema saznanjima KoSSev-a, problem bi mogao da bude znatno širi od poslovnih prostora na kojima su obaveštenja već primećena. Na pojedinim parcelama čije oslobađanje Trepča traži nalaze se i stambeni objekti, a prvi stanari već su počeli da se raspituju o svom pravnom statusu i dokumentaciji kojom raspolažu.
Kako saznajemo, u povoljnijoj poziciji mogli bi da budu oni koji poseduju rešenja o otkupu stanova ili poslovnih prostora. Znatno neizvesnija mogla bi da bude situacija onih koji nekretnine koriste godinama, ali takvu dokumentaciju nemaju. Upravo bi pitanje po kom osnovu koriste stanove i kome prema različitim evidencijama pripadaju nepokretnosti moglo da postane jedno od ključnih ukoliko Trepča nastavi sa zahtevima za oslobađanje parcela.
Za sada nemamo potvrdu Trepče da će zahtevi biti upućeni i stanarima niti podatak o tačnom broju objekata koji bi mogli biti obuhvaćeni. Na mogućnost da se pitanje proširi upravo na stambene zgrade ukazuje i pravnik Dragutin Nenezić, koji je već deo pravnog tima za pomoć pojedinim vlasnicima srušenih objekata na Gazivodama.
Nenezić: Ovo nije izolovan slučaj
Nenezić smatra da se trenutni potezi Trepče ne mogu posmatrati odvojeno od drugih imovinskih pitanja koja se poslednjih nedelja otvaraju na severu Kosova.
„Ovo što se trenutno dešava, a opet o tome znamo samo na osnovu nekoliko vesti i tih informacija koje su došle, po meni je samo jedan deo i, na neki način, nastavak jedne šire akcije koja uključuje trenutno situaciju sa jezerom Gazivode, a može uključivati potencijalno i univerzitet, može uključivati i stambene zgrade koje su građene sredstvima Republike Srbije“, kaže Nenezić.
On sve to vidi kao širi pristup objektima čiji je pravni status, kako kaže, potencijalno sporan u kosovskom pravnom sistemu:
„To je jedan način opšteg postupanja prema potencijalno, kažem potencijalno, pravno spornim u kosovskom sistemu objektima, a suštinski se radi o još jednom vidu pritiska na srpsku zajednicu na Severu.“
Od restrukturiranja Trepče do popisa imovine
Nenezić podseća da je pre oko deset godina sprovedeno restrukturiranje Trepče i donet poseban zakon o ovom kombinatu.
„U sklopu tog restrukturiranja urađen je i jedan sveobuhvatan popis imovine.“
On navodi da je popis rađen u okviru studije restrukturiranja Trepče koju je pripremala međunarodna konsultantska kuća, povezujući taj proces sa donošenjem Zakona o Trepči.
Zvanični podaci pokazuju da je u septembru 2016. Kosovska agencija za privatizaciju potpisala ugovor za studiju izvodljivosti Trepče sa nemačkom kompanijom HPC, u konzorcijumu sa Ernst & Youngom. Taj posao bio je neposredno povezan sa tadašnjim procesom restrukturiranja Trepče.
Kosovska skupština je iste godine usvojila poseban Zakon 05/L-120 o Trepči, kojim je formirana Trepča a.d. i definisana njena poslovna struktura.
„Core“ i „non-core“ imovina
Nenezić posebno ukazuje na podelu imovine na takozvanu „core“ i „non-core“ imovinu – onu koja je neposredno vezana za rudarsku i proizvodnu delatnost i onu koja nije.
„Ta non-core imovina obuhvata jedan značajan deo objekata, kako stambenih, tako i različitih društvenih objekata, kao što su bazeni i tako dalje, u Zvečanu i Leposaviću. I ovo sada je jedan vid pokušaja Trepče, vrlo upitan pravno, da do tih objekata dođe“, navodi Nenezić.
Upravo pitanje neključne imovine Trepče ponovo je institucionalno otvoreno i ove godine.
Upravni odbor Kosovske agencije za privatizaciju je krajem juna 2026. dao dodatna ovlašćenja službenicima Agencije za postupanje u vezi sa društvenim preduzećem „Trepča – preduzeće pod upravom KAP-a“, ali i njegovim „non-core jedinicama koje su i dalje pod upravom KAP-a“.
Na istoj sednici prihvaćen je i izveštaj kojim je utvrđeno da određena imovina Trepčinog preduzeća u Mitrovici, kao i druga imovina koja bude naknadno identifikovana, predstavlja društvenu svojinu i potpada pod upravljanje KAP-a.
To, međutim, ne znači automatski da je reč o istim objektima na kojima su juče postavljena obaveštenja Trepče a.d. – radi se o različitim pravnim subjektima i upravo je pitanje kojoj pravnoj masi pripada konkretna nepokretnost jedno od ključnih pitanja u ovakvim sporovima.
U međuvremenu je rađeno i na objedinjavanju katastarske evidencije Trepčine imovine. Kosovska katastarska agencija saopštila je u februaru 2025. da je u prvoj fazi procesa na Trepča a.d. registrovano 2.133 nepokretnosti, odnosno 12,6 kvadratnih kilometara zemljišta. Agencija je tada navela da će nastaviti registraciju preostale imovine kompanije.
Revizor: Trepča nema ni potpunu evidenciju stanova
Posebno važan kontekst daje najnoviji zvanični revizorski izveštaj o Trepči za 2024. godinu.
Revizor je utvrdio je da Trepča nema bazu sa detaljnim podacima o stanovima datim zaposlenima na korišćenje.
Revizori navode da kompanija nema ni podatak o ukupnom broju tih stambenih jedinica. Preko pravne službe utvrdili su da postoji čak 236 zahteva zaposlenih za otkup tih stanova, dok sami stanovi nisu evidentirani u registru imovine niti su podaci o njima prikazani u godišnjim finansijskim izveštajima.
To je posebno značajno u svetlu saznanja KoSSev-a da bi se pitanje vlasništva moglo otvoriti upravo kod stambenih objekata u Zvečanu.
Revizorski nalaz tu ne staje.
Utvrđeno je i da 24 parcele u vlasništvu Trepče a.d, koje je Ministarstvo finansija procenilo na 781.181 evro, nisu evidentirane u registru imovine. Takođe, 107 parcela poslovne jedinice „Rudnici sa flotacijom Kopaonik–Leposavić“, koje se prema katastarskim evidencijama vode kao imovina ove jedinice, nisu bile upisane u Trepčin registar imovine.
Još šire, revizori navode da Trepča nije uspela da dostavi izvornu dokumentaciju za 44 sredstva ukupne vrednosti 142,8 miliona evra, kao ni da je u finansijskim izveštajima prikazala 668 parcela ukupne površine 309 hektara koje je komisija za popis evidentirala u jedinici Kopaonik–Leposavić.
Zaključak revizora bio je da do nepotpunog i netačnog prikazivanja nepokretne imovine dolazi zbog višegodišnjeg izostanka dovoljnog postupanja u rešavanju imovinskih pitanja Trepče.
Drugim rečima, Trepča sada na pojedinim objektima zahteva oslobađanje prostora pozivajući se na vlasničke sertifikate, dok zvanični revizorski izveštaj istovremeno pokazuje da je ukupna evidencija njene nepokretne imovine daleko od sređene.
Poseban problem: Trepča na severu funkcioniše kroz dva pravna identiteta
Revizorski izveštaj otkriva još jednu pravnu komplikaciju koja je naročito važna za sever.
Prema nalazu revizora, poslovna jedinica „Rudnici sa flotacijom Kopaonik–Leposavić“ tokom 2024. nije bila potpuno integrisana u pravni, organizacioni i finansijski sistem Trepče a.d.
Revizori navode da je ta jedinica koristila čak dva poslovna identifikaciona broja – jedan Trepče a.d, a drugi starog subjekta „Trepča – preduzeće pod upravom KAP-a“, koji je prema Zakonu o Trepči pravno ugašen, ali se i dalje koristio za određene poslove i još se pojavljivao u registru poslovnih subjekata.
Jedinica je imala i zasebne bankovne račune, samostalno sprovodila nabavke i nije bila potpuno uključena u jedinstveni sistem Trepče a.d, zbog čega je revizor ocenio da posluje mimo propisanog organizacionog i pravnog okvira kompanije.
Ovaj nalaz dodatno pokazuje koliko pitanje „čija je Trepčina imovina na severu“ može biti složenije od samog vlasničkog lista.
Nenezić: Bez sudskog postupka – pravno upitno
Nenezić smatra da je način na koji se sada korisnicima ostavljaju zahtevi za oslobađanje prostorija pravno sporan.
„Bez sudskog postupka koji bi trebalo da prethodi, bez ikakvih odluka nadležnih organa vezanih u ovom konkretnom slučaju za iseljenje – ostavljaju se nekakvi pozivi, informacije, obaveštenja, kako god da ih nazovemo“, kaže.
On povlači paralelu sa sporovima koji su se poslednjih dana otvorili oko objekata na Gazivodama.
„Ovde je situacija još drastičnija nego što je reč kod Gazivoda, zato što se radi o stambenim objektima, ljudima koji žive u njima, porodicama.“
U slučaju da se zahtevi zaista prošire na stambene objekte, Nenezić ukazuje i na pravo na dom i zaštitu porodičnog života prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, koja se primenjuje u kosovskom ustavnom sistemu.
Njegova je ocena da bi svaki pokušaj iseljenja morao da prođe kroz odgovarajući pravni postupak u kojem bi stanari imali mogućnost da ospore vlasništvo, osnov zahteva i proporcionalnost eventualnog iseljenja.
Pitanje samog popisa
Nenezić dovodi u pitanje i kvalitet ranijih evidencija na kojima se može zasnivati današnja tvrdnja o vlasništvu.
„Dosadašnje iskustvo je pokazivalo da je taj popis generalno dosta manjkav kada je u pitanju imovina na Severu. Pogotovo što on nije zasnovan na katastarskoj dokumentaciji, nego na internoj Trepčinoj dokumentaciji.“
Uz istorijski paralelizam različitih katastarskih evidencija na Kosovu, smatra da se svaka konkretna nepokretnost mora posebno proveravati.
„Iz ugla samog Zakona o Trepči vrlo je upitno prvo da li se ti objekti nalaze na tom popisu imovine. Ako se nalaze, pretpostavljam da se nalaze na tom non-core, što bi značilo da nisu u funkciji osnovne delatnosti Trepče, te samim tim nije jasno zašto Trepča sada to zahteva i za koje svrhe.“
Spor bi mogao pred Posebnu komoru
Nenezić smatra da bi stanari, ali i Opština Zvečan, trebalo da pravno reaguju ukoliko dobiju ovakve zahteve.
„To su sve pitanja koja bi trebalo, manje-više, da se iniciraju od strane samih stanara, a i Opštine Zvečan, što vansudski, što sudski, pred Posebnom komorom Vrhovnog suda Kosova, koja je nadležna za privatizacione sporove, u čijoj nadležnosti su i Trepča i njena imovina.“
Podseća i da se spor u vezi sa Rajskom banjom već vodi pred sudom, gde se utvrđuje pitanje vlasništva.
„Iskreno se nadam da će do toga doći kada su u pitanju ovi objekti i da će se taj pokušaj nezakonitog iseljenja obustaviti.“
Tek početak?
Za sada je vidljiv prvi korak: Trepča je na više nepokretnosti u Severnoj Mitrovici ostavila zahteve da budu oslobođene u roku od deset dana.
Ono što tek treba utvrditi jeste koliko je objekata obuhvaćeno, na osnovu kojih konkretnih vlasničkih evidencija Trepča polaže pravo na njih i da li će isti postupak biti proširen na stambene zgrade u Zvečanu.
Zvanična revizija u međuvremenu pokazuje da se upravo kod stanova i nepokretnosti Trepče godinama gomilaju nerazjašnjena pitanja: kompanija nema potpunu evidenciju stambenih jedinica, stotine parcela nisu usklađene sa registrima, a samo u jedinici Kopaonik–Leposavić revizori su zabeležili stotine hektara nepokretnosti koje nisu uredno prikazane u finansijskoj dokumentaciji.
Zbog toga će iza naizgled jednostavnog zahteva – „oslobodite našu imovinu“ – za svaki od ovih objekata tek morati da se odgovori na znatno složenije pitanje: čija je tačno imovina, po kojoj evidenciji i ko o tome konačno odlučuje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
