Trepča Sever je rentabilno preduzeće. Proizvodnja raste gotovo svake godine i naši argumenti su ekonomski. Predviđenom reorganizacijom, prema noćas usvojenim Zakonom o Trepči, kompletan model sadašnjeg funkcionisanja kombinata na Severu se uništava. Menadžment i sindikat na Severu nisu spremni na samouništenje. Teško je predvideti budućnost kompanije i interese radnika, ali se sa proizvodnjom nastavlja – ključne su poruke menadžmenta Trepče sa Severa, sa današnje konferencije za štampu, iz prostorija ovog kombinata. Uz političke poruke, ovog puta su se mogle čuti i konkretne brojke o profitabilnosti i uspešnom funkcionisanju kombinata u severnom delu KiM-a. Uspešnost Trepče Sever je, kako je istakao i sam direktor ovog preduzeća, Jovan Dimkić, najjači argument protiv usvojenog zakona. Konferenciji za štampu prisustvovao je i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dušan Kozarev, kao i predstavnici sindikata kombinata na Severu. Konferencija je održavana u gotovo isto vreme kada se održavala i konferencija za štampu u Nemanjinoj 11 u Beogradu, gde su direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, i njegovi saradnici, zajedno sa kosovskim ministrima u Vladi, govorili o mogućim posledicama usvojenog zakona. O tome čitajte u POSEBNOJ VESTI.
"Naša snaga nije u političkim stavovima, niti argumentima, naša snaga je ekonomska i ona je evidentna i priznata i od strane svih kosovskih struktura i albanskih krugova sa kojima smo razgovarali i pokušavali da prethodnih meseci ostvarimo konkretne projekte i saradnju, upravo da bi izbegli ovakav razvoj događaja gde je donešen zakon sa štetnim posledicama po kompaniju," naveo je Dimkić.
Kako je objasnio, proizvodnja ovog preduzeća je od 2006. godine, kada je ona nastavljena posle višegodišnje pauze, gotovo sve vreme rasla.
|
Ruda se najvećim delom eksploatiše iz centralne Srbije Ono što je više puta u prethodnim mesecima i ove nedelje ponovljeno jeste da se najveći deo rudnih bogatstava nalazi u centralnoj Srbiji. Međutim, ne samo da se ona nalaze u Srbiji, već Trepča na Severu, kroz svoja dva rudnika Belo brdo i Crnac, najvećim delom rudu esploatiše sa teritorije centralne Srbije. „U biznis planu za ovu godinu je predviđeno da eksploatacije rude u Belom brdu za ovu godinu bude 80:20 odsto, a u Crncu 55:45 odsto u korist teritorije centralne Srbije. Dakle, mi daleko veću količinu rude eksploatišemo sa teritorije centralne Srbije nego sa teritorije KiM-a,“ pojasnio je dalje Dimkić. Trepča na Severu registrovana je i u srpskom i u kosovskom sistemu, u okviru kojeg i funkcioniše i vrši proizvodnju i prodaju. U kosovskom registru zvanično je registrovana kao jedno lice, ali u praksi funkcioniše kao dve različite celine – Trepča Sever i Trepča Jug. |
Tako su, primera radi, prihodi u 2006. godini iznosili su 5.94 miliona evra, a rashodi 5.62. Najveći prihodi dostignuti su 2011. godine – 13.45 miliona, uz rashode od 11.25 miliona, a naredne godine sredstva su investirana i u proizvodnju. Prošle godine prihodi su iznosili 10.34 miliona, uz rashode od 9.89 miliona.
U prvoj godini proizvodnje, proizvedeno je 82.200 tone rude olova i cinka, dok je ukupna proizvodnja u prošloj godini iznosila 198.600 tona. Za ovu godinu planiran je fizički obim proizvodnje od 255.000 tona. Zaposleno je oko 3.000 radnika – veliki broj je onih koji su radili u jedinicama Trepče južnog KiM-a, dok je okvirno 1.100 radno aktivno.
"Mi smo zahvaljujući ovim proizvodnim rezultatima postali sasvim i u potpunosti likvidna firma, solventna na nivou dnevne ažurnosti, sa svim plaćenim svim obavezama i pružaocima usluga. Takođe, i sa redovnim servisiranjem isplate našim radnicima," dodao je Dimkić.
Novi zakon uništiće profitabilnost Trepče
|
Sprečeno potpisivanje ugovora vrednog 50 miliona evra, opstrukcije i u proizvodnji, 2.5 miliona evra oduzeto u korist Trepče na jugu Dimkić je govorio i o, kako je istakao opstrukcijama kosovskih institucija, zbog čega je u nekim godinama dolazilo do gubitaka u Trepči na Severu. „Kao što su višemesečni zastoji zbog nedozvoljavanja kosovskih autoriteta za izvoz koncentrata, u razdroblju od nekoliko godina, zabrana uvoza eksploziva i eksplozivnih sredstava, što je direktno uticalo na smanjenje fizičkog obima proizvodnje; 2010. godine poreska uprava je konfiskovala oko 2.5 miliona evra sa redovnog žiro računa u korist obaveza Trepča jug i tek nakon tri godine sredstva su povraćena, ali uz štetu od oko pola miliona evra, zbog plaćanja penala poreskoj upravi.“ Ipak, najdrastičniji primer opstrukcije je zabrana realizacije ugovora za prodaju granulisane šljake, dodaje Dimkić. „Imali smo nacrt ugovora u potpunosti usaglašen sa kupcem, nakon višemesečnih pregovora. Pedest miliona dolara koji predstavljaju ogromnu sumu za sve zemlje u regionu, a ne za KiM ili Trepču, otišlo je u nepovrat“. Projekti su, takođe, propuštani i zbog nedefinisanog pravnog statusa. |
Međutim, kako dodaje, novi zakon "uništiće" sadašnji model profitabilnog funkcionisanja.
"Predviđenom reorganizacijom kompletan sadašnji model funkcionisanja kombinata se uništava. Naš menadžment i sindikat nisu spremni na samouništenje i zato je zakon neprimenjiv."
Menadžment i sindikat: Diskrimisani smo, poslata je poruka da ne postojimo, kao ni srpska zajednica, proizvodnju nastavljamo
Juče je održana i sednica sindikata i menadžmenta Trepče, a ovo su njihove ključne poruke:
"Ono što je više bolno i od svakog zakona i njegovog sadržaja je način na koji je on pripreman i sproveden. Vlada Kosova je pokazala da za nju srpska zajednica jednostavno ne postoji."
"Potpuno je teško predvideti buduće događaje i kako u ovoj situaciji zaštiti interese zaposlenih. Bez obzira na sve navedeno, menadžment će pokušati u saradnji sa Sindikatom da, dokle god je to moguće, nastavi sa redovnim proizvodnim aktivnostima i da, u međuvremenu, pokuša da pronađe izlaz iz nametnute situacije…"
Političke poruke, slične onim na današnjoj konferenciji u Nemanjinoj 11, uputio je i zamenik direktora Kancelarije za KiM, Dušan Kozarev. Trepča je imovina Republike Srbije, nećemo ustuknuti pred jednostranim pokušajima uzurpacije, Beograd drži ruku ispruženu, tražimo mirno rešenje, poručio je on.
Na sednici Skupštine Kosova, Nacrt zakona o Trepči, usvojen je sinoć već u prvom čitanju sa 82 glasova za, 12 uzdržanih i nijednim glasom protiv. Novi zakon, pored 80 odsto vlasništva Vlade Kosova nad Trepčom i formiranje novih radnih jedinica, od kojih bi ona na Severu bila "Rudnik sa flotacijom Leposavić-Kopaonik", predviđa i ulazak kosovske vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom. Zakonu su se protivili poslanici liste "Srpska" koji nisu prisustvovali glasanju.
"Trepča je bila, jeste i biće kosovska. Srećno!" – ovako je predsednik kosovske skupštine noćas čestitao usvajanje zakona.
Čestitke je uputio i kosovski premijer Isa Mustafa:
"Tokom Nedelje rudara, ranije ove godine, obećao sam rudarima da ćemo rešiti pitanje Trepče za dobrobit svih. Danas je Zakon o Trepči usvojen, zakon koji utire put za razvoj. Srećno!".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
