Trendafilova: Od 157 osoba sa statusom žrtve više od 140 u slučaju Tači i ostali; Postoje mere zaštite, ali pojedini svedoci ne žele da daju iskaze

Uvek ću čvrsto potvrditi da niko, niti sa Kosova niti bilo kog drugog mesta, nije pokušao da izvrši bilo kakav pritisak na nas. To se nikad ne dešava, kazala je u intervjuu za KoSSev predsednica Specijalizovanih veća Kosova, Ekatarina Trendafilova.

Visoka zvaničnica haškog suda, gde se za ratne zločine sudi pripadnicima nekadašnje OVK boravila je ove nedelje u Prištini. Pomenuta suđenja, iako ih sa velikim interesovanjem prati, ipak, nije mogla mnogo do komentariše, naglasivši da na njima rade tužioci i druge sudije. Njihov je rad ocenila kao impresivan, naročito zbog toga što je obezbeđeno preko 300 svedoka u slučaju koji se vodi protiv Tačija i ostalih. Samim tim, veruje da suđenje neće trajati predugo.  

Posebno se osvrnula na važnost zaštite svedoka: „Ovde je glavna briga da se zaštiti život i dobrobit žrtava i svedoka, da se zaštiti integritet postupka, budući da su oni ključni za postupak…ljudi moraju da se osećaju bezbedno i sigurno kada se pojave pred nama“. Ipak, priznaje da su pojedini svedoci odbijali da svedoče upravo zbog osećaja nesigurnosti, ali kaže da su to retki slučajevi.

U nastavku objavljujemo ceo intervju sa Trendafilovom, vođen uoči jučerašnjeg nasilnog protesta političkih aktivista upravo zbog njenog dolaska u Prištinu.

Gospođo Trendafilova, hvala Vam što govorite za KoSSev. Hajde da započnemo ovaj intervju sa opštim pregledom procesa koji se odvijaju u Specijalizovanim većima. Koliko procesa je sada u toku i u kojoj su fazi?

Kada odgovaram na ovo pitanje koje ste mi sada ljubazno uputili, uvek volim da pojasnim da su Specijalizovana veća tek u kasnu jesen 2020. godine pokrenula prve predmete, tako da je ono što smo do sada postigli vezano samo za ovaj trogodišnji period, u kojem imamo jedan okončan slučaj ometanja pravde protiv gospodina Gucatija i gospodina Haradinaja.

Imamo i prvi slučaj vezan za ratne zločine. U ponedeljak je Žalbeno veće izdalo nalog o rasporedu koji će javno izneti u sudnici – konačnu odluku protiv gospodina Mustafe za ratne zločine. Zatim imamo druga dva slučaja – protiv gospodina Šalje, takođe slučaj vezan za ratne zločine i proces suđenja protiv gospodina Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija koji je u toku i napreduje prilično dobrim tempom.

Slučaj gospodina Šalje biće okončan presudom koju će Sudsko veće izreći sledeće godine, najkasnije do sredine godine. Imamo i prvi nalog za reparaciju za žrtve koje su dobile status učesnika u postupku protiv gospodina Mustafe.

Ujedno, nedavno su ovde na Kosovu izvršena pojedina hapšenja – uhapšen je gospodin Januzi, gospodin Bahtijari i protiv njih se podnose optužnice, tako da je nakon prvog pojavljivanja u toku pretpretresni postupak pred sudijom za prethodni postupak. Ujedno imamo i gospodina Kilaja koji je uhapšen, hapšenje je izvršeno na osnovu naloga Specijalnog tužilaštva.

Ukoliko bude podignuta optužnica, onda će sudija za prethodni postupak odlučiti da li će tretirati gospodina Kilaja kao optuženu osobu ili ne. Dakle, tako stvari stoje za sada.

Trendafilova predsednica Specijalizovanih veća
FOTO: KoSSev

Hajde da se osvrnemo na suđenje Hašimu Tačiju i drugima. Ono je uveliko u toku, imamo svedoke koji su saslušani, imamo svedoke koji iznose direktne optužbe za ratne zločine na račun optuženih ili ljudi koji su im bili podređeni. Kada možemo očekivati završetak ovog suđenja? Znam da ste predsednica suda, ali možete li nam reći kakav ishod očekujete?

Zapravo, ja nisam sudija koji radi na ovom slučaju, tako da znam ono što svi znaju. Na primer, u svojoj kancelariji imam ekran na kojem pratim postupke, kada mogu to da priuštim, jer imam i mnoge druge obaveze. Međutim, kada je sednica zatvorena za javnost, ona je nedostupna i meni, tako da ja nemam mnogo saznanja o ovome izvan saznanja svih nas koji pratimo ove slučajeve.

Ali ono što mogu da kažem, naravno, ovo je veoma obiman slučaj jer su svi od četvorice optuženih – optuženi po četiri tačke za ratne zločine i šest tačaka za zločine protiv čovečnosti. To je izuzetno obiman slučaj i trajaće duže od slučaja koji se vodi protiv gospodina Mustafe, gospodina Šalje, gospodina Gucatija i gospodina Haradinaja, svakako zbog različitih dimenzija ovog predmeta.

Naravno, svedoci moraju da se pojave i da ispune svoju građansku dužnost i da iznesu činjenice koje se odnose na optužbe. Naravno, moraju da daju zakletvu da će govoriti samo istinu i ništa drugo osim istine. Prateći postupak uverili smo se da neki od svedoka izražavaju zabrinutost, da ne žele da svedoče.

Prošle nedelje je, na primer, jedan svedok vrlo jasno je rekao: „Radije ću u zatvor, ali neću svedočiti“, a ovo nije jedini takav slučaj. Ali ovo su izolovani slučajevi u kojima imamo svedoke koji su zaista veoma zabrinuti zbog svedočenja. Ostali svedoci dolaze na suđenje. Imamo veoma jak program zaštite svedoka.

Imamo veoma jaku specifičnu jedinicu koja se bavi svedocima, uz psihološku podršku i postoje neki svedoci koji su se pojavili pred većem broj jedan ili pretresnim većem dva, koji su po povratku na Kosovo ili drugde gde borave, naveli da nikada nisu tretirani sa toliko pažnje od strane osoblja koje se posebno fokusira na zaštitu svedoka i koje pruža svu podršku pre, tokom i posle svedočenja svedoka.

Kada će se predmet završiti, veoma je teško reći, jer je tužilac obezbedio priličan broj svedoka, preko 300 svedoka, što je, naravno veoma impresivno. Ono što smo zapravo odrazili u pravilniku o postupku i dokazima – predvideli smo odgovornosti sudija da pojednostave postupak kako bi pravilno upravljali postupkom tako što smo odredili određene datume do kojih bi oni trebalo da se bave različitim pitanjima u vezi sa ovim.

Takođe, sudije su na prvom ročištu zamolile stranke da, koliko je to moguće, smanje broj svedoka koji se ponavljaju i ne iznose ništa novo. Ono što sudije rade je zaista impresivno u pogledu ubrzanja postupka, ali na kraju krajeva, trebalo bi da postoji balans sa pravičnim suđenjem, vođenjem postupka kao što je predviđeno brojnim međunarodnim normativnim dokumentima, kao što je član 6, stav 1 Evropske konvencije, Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima i opširno u Zakonu, u ustavu Kosova, kao i u pravilniku o postupku i dokazima.

Ovo nas navodi da verujemo da (suđenje) neće trajati predugo. Ujedno, ne znamo koliki će biti slučajevi odbrane, a tu imamo četiri tima odbrane. Dakle, sudije veoma ozbiljno shvataju svoju ulogu u ubrzavanju postupka, ali u isto vreme uz puno poštovanje prava onih koji su dovedeni pred sud.

Trendafilova predsednica Specijalizovanih veća
FOTO: KoSSev

Što se svedoka tiče, Specijalno tužilaštvo je nedavno zatražilo od suda da ograniči posete i komunikaciju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i Redžepu Seljimiju jer su, kako su naveli, otkrili identitet pojedinaca koji su deo programa zaštite svedoka i tražili da ljudi odustanu od svedočenja. Specijalni tužilac je navelo da je imalo nalog za prisluškivanje, da je sud to odobrio. Dakle, kada je Specijalno tužilaštvo podnelo zahtev za ovaj nalog i kakav je stav Specijalizovanih veća u vezi sa ovim optužbama? Da li je ovo istina?

Zapravo, ja opet moram da Vam odgovorim kao neko ko je izvan ovog postupka. Ne pretvaram se, ja zapravo nisam deo tog postupka. Sa interesovanjem pratim sva dešavanja, ne samo ovaj slučaj, već sve slučajeve. I naravno da znam šta je javno podnošenje (zahteva), mimo ovoga nije moguće i neprikladno je. Nikada neću narušiti poverljivost i nezavisnost sudija. Niko od mojih kolega to takođe neće učiniti.

Dakle, ovde naravno možemo da govorimo o hitnom zahtevu tužioca za mere kao što je odvajanje trojice od njih četvorice, gospodin Krasnići nije obuhvaćen zahtevom koji je tužilac uputio sudskom veću broj dva, a koji se odnosi i na ograničavanje, obustavljanje komunikacije ili posete njih trojici.

A 17. novembra Pretresno veće je donelo odluku koja je privremena, što znači da će doneti konačnu odluku o predlogu tužioca tek nakon što dobiju detaljno obrazloženje Kancelarije specijalnog tužilaštva, kao i stavove Sekretarijata o ovome i naravno – saslušaće stranke. Tek tada će sudije doneti konačnu odluku.

Zaista, oni su preduzeli ove privremene mere kako bi sprečili da te informacije, koje su poverljive, ne budu podeljene sa licima koja nemaju pravo da dobiju te informacije. Ako pročitate presudu, to je kratka presuda koja je veoma jasna, pozivajući se na član 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama o privatnom životu bilo koga pod zaštitom Evropske konvencije – da nema kršenja ako se takve mere preduzimaju.

Naravno, odluka će biti doneta na osnovu činjenica i stavova svih koji su pozvani da podele svoje stavove. Ovde je glavna briga da se zaštiti život i dobrobit žrtava i svedoka, da se zaštiti integritet postupka, budući da bez svedoka koji bi mogli da odluče da ne svedoče, bez obzira na to šta zakon predviđa – da bi mogli da budu kažnjeni, da bi mogli da budu poslati u zatvor, da bi mogli da provedu do mesec dana u zatvoru i tako dalje, ipak ljudi moraju da se osećaju bezbedno i sigurno kada se pojave pred nama.

A prilikom izricanja presude u slučaju gospodina Gucatija i gospodina Haradinaja, predsedavajući sudija u ovom slučaju, sudija Čarls Smit je rekao da su svedoci ključni u bilo kom sistemu, bilo da je u pitanju domaći, ili međunarodni sud, da moraju da se preduzmu sve mere kako bi oni mogli da izađu i ispune svoju građansku dužnost.

Njihova zaštita je temelj svakog demokratskog sistema koji poštuje i promoviše vladavinu prava. Dakle, videćemo kakva će biti odluka, bilo je impresivno to što su sudije dale vrlo, vrlo kratak rok, jedan ili dva dana, u skladu sa kojim svi koji su pozvani da iznesu svoje stavove, moraju da ispune svoje obaveze prema Veću.

U vezi sa tim, po nalogu Specijalnog tužilaštva imali smo nekoliko, kao što ste ranije rekli, pretresa i hapšenja na Kosovu, oduzimani su telefoni i drugi predmeti ljudima koji su bili bliski Tačiju, njegovim bivšim savetnicima. Da li je ovo na bilo koji način povezano sa prisluškivanjem komunikacije Tačija i drugih? Da li je ovo povezano sa tim? Da li su ovi pretresi sprovođeni usled curenja informacije o zaštićenim svedocima?

Zapravo, ne znam. Mi smo dve različite institucije i ne govorim ovo samo kako bih izbegla da odgovorim na Vaše pitanje, ali moram da napomenem da je čak i tužilaštvo smešteno u drugoj zgradi, čak nismo ni pod istim krovom, pa ne znam kakve su namere tužioca – ono što je zapravo pokrenulo ove poduhvate Kancelarije tužilaštva – pretrese i zaplene i to ne samo telefona, možda i nečeg drugog što je, pretpostavljam, pronađeno tokom pretresa.

Zaista ne mogu da odgovorim na ovo pitanje, ispašće da nešto izmišljam i to nije profesionalno, ja to ne mogu da uradim. Ono što je jako bitno da je zapravo de facto ne samo de lege, nego smo de facto zaista različiti i ne mešamo se.

Samo, na primer, u slučaju neke proslave Nove godine, mi pozovemo Veća, organizujemo to, uglavnom sudski Sekretarijat, pozovu Veća, osoblje Specijalnog tužioca, ali i odbranu, a naši branioci, naše kolege, mogu da kažu nešto tokom takvih događaja i takva je situacija. Osim toga, nema nikakvih odnosa, bilo kakvih diskusija.

Jedno tehničko pitanje. Da li Vas Specijalno tužilaštvo obavesti pre nego što započne bilo kakav pretres? Da li imate informacije o tim pretresima?

Zapravo, da, razumem. Izvinite što sam Vas prekinula, ali to je odgovor na ovo pitanje – naravno to se nalazi u našem pravilniku o postupku i dokazima koje smo obezbedili za posebne istražne mere, uključujući pretresa i zaplene.

Postoje dva načina kako mogu da se sprovedu pretresi i zaplene. Jedan od njih bi bio kada bi se tužilac obratio sudiji pojedincu tokom istrage, jer treba da postoji sudsko ovlašćenje za ovo, a ukoliko sudija oceni da postoji dobro opravdanje za pretres i zaplenu, onda tu odluku donosi sudija.

Međutim, mi smo takođe omogućili nešto, što je takođe univerzalan pristup, nije ništa jedinstveno, nalazi se i u kosovskom sistemu, to je u svakom domaćem sistemu o kome bismo mogli da razgovaramo, ali i na međunarodnom nivou. U nekim slučajevima tužilac mora da nastavi sa ovim (aktivnostima) bez čekanja na ovlašćenje, jer u suprotnom slučaju rezultat ne bi bio postignut, kao što je to bio slučaj sa gospodinom Kilajem.

Obavljen je pretres i zaplena po nalogu tužioca i onda je u roku od 48 sati trebalo da to bude odobreno od strane sudije pojedinca, jer ako takvo odobrenje, ovlašćenje ne bi usledilo, onda rezultat ovog pretresa i zaplene ne bi mogao da se iskoristi.

FOTO: KoSSev

Znači odobrenje dolazi kasnije?

U roku od 48 sati, ali ovo je bio jedini slučaj da je to urađeno na ovakav način.

Svesni smo da su Specijalizovana veća istakla važnost zaštite svedoka, ali sa druge strane imamo Specijalno tužilaštvo koje tvrdi da na Kosovu vlada zastrašivanje svedoka. Da li je ova izjava tačna ili nije?

Znam za ovu izjavu, zato što je javno objavljena. Dakle, zapravo neizvesnost oko bezbednosti svedoka i žrtava motivisala je tadašnju visoku predstavnicu, baronesu Ketrin Ešton, a potom i predsednicu Kosova (Atifete Jahjaga), da se saglase povodom ovog međunarodnog dogovora o uspostavljanju Specijalizovanih veća i Specijalnog tužilaštva takođe, i da oni budu premešteni u drugu državu kako bi zaštitili svedoke i žrtve, na osnovu iskustva sa sudovima i tribunalima bilo na domaćem ili na međunarodnom nivou.

Ovde mogu da se osvrnem na predmete vođene pred domaćim sudovima Kosova, koji su bili čisto domaći. To se zatim odrazilo na amandman Ustava, član 162, nakon toga je, naravno, ponovo odjeknulo u zakonu o Specijalizovanim većima i Specijalnom tužilaštvu.

Zaista, sa vremena na vreme, u nekim javnim izjavama Specijalnog tužilaštva, javnosti se prenosi da postoji zastrašivanje svedoka. Vidimo da postoji određen broj slučajeva, od šest slučajeva, tri se odnose na ’ometanje pravde,’ uglavnom je u pitanju zastrašivanje svedoka.

Tačno tako, zato želim da Vas podsetim na ono što ste izjavili u intervjuu za KoSSev prošle godine. Rekli ste da svedoci koji su došli da svedoče pred Specijalizovanim većima moraju da se osećaju sigurno i bezbedno zbog brojnih mera koje su na snazi. Ali posle ovih navoda Specijalnog tužilaštva, posle svedočenja svedoka koji su izjavili da se na neki način plaše svedočenja, da li biste rekli da se oni stvarno tako osećaju? Da li se zaista osećaju bezbedno?

Pa, kao prvo, posebno sam istakla od moje prve posete, to je bilo u novembru 2017, da se ne treba ceniti nijedna presuda, ako se donosi na račun životnog blagostanja bilo koga ko je sarađivao sa bilo kojim sudom u bilo kojoj zemlji. Dakle, zaštita ljudi koji su spremni da dođu i podele svoja svedočenja nekog događaja koji je obuhvaćen optužbom koju podiže tužilac i potvrđuje sudija za prethodni postupak.

Ljudi moraju da se osećaju sigurno i bezbedno, a ono o čemu govorite zaista se dogodilo pre nedelju dana. Pratila sam, naravno, na ekranu pored sebe, da se ovo desilo sa dva svedoka, ali ostali svedoci svedoče prilično snažno.

Naravno, postoji mnogo zaštitnih mera, sa njima radi psiholog pre nego što odu u sudnicu. Ako se neko oseća psihički nesigurno, pod pritiskom, uznemireno i tako dalje, saslušanje može da bude prekinuto. Tamošnji psiholozi, naravno, rade sa njima, ali opšti pristup svedoka je da oni dolaze da svedoče, da ispričaju svoju priču.

Naravno, sudije odluku donose na osnovu svoje analize dokaza i upoređujući svaki pojedinačni dokaz sa drugim dokazima koji su uneti u sistem. Oni donose odluku o kredibilitetu, pouzdanosti, relevantnosti, naravno, do takve odluke dolaze na kraju svojih razmatranja.

Kada su u pitanju žrtve, ljudi sa statusom žrtve, jedno tehničko pitanje, da li imate informaciju koliko se ljudi prijavilo za program svedoka? Za koliko njih je odobreno da budu deo programa za žrtve? Kakva je pozicija i status i šta im tačno sud pruža? Možete li da napravite razliku između žrtava i ljudi koji svedoče? Da li imate informacije o etničkoj pripadnosti žrtava?

Da, imam informaciju o tome jer je to javna odluka. Dakle, odgovor na Vaše prvo pitanje u vezi sa brojem prijavljenih – to je veoma interesantno. Možda ću pogrešiti tačan broj, ali mislim da se preko 350 ljudi prijavilo za status žrtve koja učestvuje u postupku. Moram da kažem da se ovaj status ne odobrava svakome ko se prijavi, već se usvaja zahtev, prijava, i tada podnosilac postaje učesnik.

Do sada imamo 157 žrtava, dakle skoro polovina onih koji su se prijavili, nije dobila status. Osam je žrtava u slučaju Mustafe, svi su albanske nacionalnosti. Isto je toliko u slučaju gospodina Šalje, slučajnost – takođe osam žrtava dobilo je status učesnika u postupku. U predmetu protiv gospodina Tačija, Krasnićija, Seljimija i Veseljija, status učesnika je do sada dobila 141 žrtva. Naravno, žrtve nisu stranke, one su učesnici i učestvuju u postupku preko svog pravnog zastupnika, zastupnika žrtve.

I oni imaju pravo na obaveštenja, priznanja i reparacije. Imamo prvi nalog o reparaciji koji je izdat u aprilu ove godine. Videćemo, naravno, veoma je važno da vidimo kakva će biti presuda Žalbenog veća, koja je konačna. Ipak, moram da budem veoma konkretna u vezi sa tim, gospodin Mustafa nije podneo žalbu na nalog za reparaciju. Dakle, u svakom slučaju ukoliko, na primer, Žalbeno veće odluči da je on nevin, onda nalog za reparaciju…videćemo šta će se desiti sa tim. Naravno, žrtve neće dobiti reparaciju, ali ovo je samo hipotetički scenario.

Ali u ovom slučaju (Tači i ostali), pošto je broj žrtava dosta različit, tu ima Albanaca, ima Srba, koliko ja znam, ima Roma, dakle raznih nacionalnosti, bitno je da oni koji se prijave, ispunjavaju uslove da im se to odobri. Oni moraju da budu direktne žrtve navodno počinjenih zločina, a takva odluka se uzima veoma, veoma ozbiljno sa svakim pojedinačnim podnosiocem zahteva.

Trendafilova predsednica Specijalizovanih veća
FOTO: KoSSev

Vratimo se na period pre osnivanja Specijalizovanih veća. Pokret Samoopredeljenje bio je jedan od onih koji su se protivili osnivanju Specijalizovanih veća u trenutku kada su bili opozicija. Šta biste rekli sada kada su oni na vlasti, da li postoji bilo kakav pritisak na rad Specijalizovanih veća?

Dakle, prvo da pojasnim da ja nikada nisam učestvovala u osnivanju Specijalizovanih veća Kosova. Ovo je bila odluka koja nije lako donete, bila je veoma teška i oduzela je mnogo vremena. Počeli smo sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, zatim je to preuzela uglavnom Evropska unija i naravno, što je veoma važno, kosovski parlament je odobrio ovaj međunarodni sporazum, koji je usvojen nakon odluke Ustavnog suda u aprilu 2015. godine, nakon što je dodat član 162 u Ustavu.

Potom je i sud osnovan. Dakle, sada zaista ova partija (Samoopredeljenje) ima važnu ulogu u političkom životu Republike Kosovo i moram da kažem i uvek ću čvrsto potvrditi da niko, bilo sa Kosova ili bilo kog drugog mesta, nije pokušao da izvrši bilo kakav pritisak na nas.

Verujte mi, bez obzira na bilo kakve spekulacije, priče, nikada se to nije desilo. To je zasluga svih onih za koje se možda smatralo da imaju interes da izvrše pritisak. Pre svega, to je njihova zasluga, drugo, verujem da naš sud ima svoju reputaciju, da oni koji rade u ovoj instituciji imaju reputaciju. Mi smo izabrani po veoma, veoma oštrom, ozbiljnom, jakom procesu selekcije.

Svi u Specijalizovanim većima, bilo da su u pitanju sudije ili zaposleni, zaista su se pokazali kao izuzetni profesionalci i do sada nikada nisam čula da je neko od mojih kolega bio podvrgnut bilo kakvom pritisku, a kao predsednica Vam kažem da se to nikad ne dešava.

Ali ponovo, kao i prošli put kada ste bili ovde, imamo najave protesta, dela opozicije i bivših pripadnika OVK. Oni protestuju zbog vašeg dolaska, objavljuju se fotografije na društvenim mrežama – žele da vas proglase nepoželjnom osobom na Kosovu. Kako to komentarišete?

Kao prvo, moram da kažem da nije lepo kada kažu da ste nepoželjna osoba, ali to prihvatam kao, možda gledište ljudi koji moraju da dođu, da razgovaramo, da postavljaju pitanja, otvorenog uma. Ovde sam da odgovorim na svako pitanje.

Naravno, svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, rezvervisanost, sumnje, zabrinutosti, i zato sam rekla juče – čak i ukoliko nam otkažu let, prenoćićemo na aerodromu, ali ću doći samo zato što želim da se sastanem sa svima koji žele da postave bilo koje pitanje, uključuju pitanja u vezi sa nedoumicama, nevericom u vezi sa onim što radimo, samo zato što sam u poziciji da dam objektivne, a ne lažne i obmanjujuće odgovore na sva ova pitanja. Radujem se sastanku u poslepodnevnim satima sa civilnim društvom.

To je najvažnija svrha mog dolaska… Samo radimo svoj posao, uglavnom u vezi sa zaštitom svedoka i žrtvama koji žele da učestvuju u procesima. Smatram da mi je dužnost da dođem (na Kosovo), barem jednom godišnje, da dođem i da informišem sve koji su zainteresovani o našem učinku, operaciji i da odgovorim na sva pitanja. Nisam zabrinuta oko toga da mi se postavi bilo koje pitanje. Pozivam sve koji ne veruju mojim kolegama, našoj instituciji – Specijalizovanim većima Kosova I meni, samo da dođu.

Nema šta da krijemo, ne postoje lukave igre, nema politike, ni malo. Politika nije za nas. Ne samo zato što je normalno reći da sudije ne bi trebalo da ulaze u politiku. Kada kažem ovo, to kažem sa punim poštovanjem prema političarima.

Političari treba da budu obrazovani u polju političkih nauka, imaju svoje svakodnevne rutine u bavljenu politikom, znaju mnogo u svom polju. Mi smo neupućeni i ne želimo da se obrazujemo, jer to nije naš posao. Naravno, ono što se dešava ovde je nama važno, međutim, mi se ne bavimo političkim kontekstom.

Gospođo Trendafilova, hvala Vam još jednom što ste govorili za KoSSev.

Naravno, bilo mi je zadovoljstvo, hvala vam na pozivu.

Autor: Ivan Mitić



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.