Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU
Ako je albansko navijanje za Hilari izraz ljubavi, zašto bi srpsko radovanje Donaldu bilo „povratak mržnje“?
Vidim, Baton me prekoreva. Nezadovoljan je, pita: „Kada ćete mi, uvažena koleginice, odgovoriti na pitanja?”
Idemo ispočetka, da vidimo šta smo mi ovde do sada imali.
Baton me prvo pitao zašto u srpskim medijima “dominira oštar diskurs” prema Albancima, kad su albanski mediji “uklonili jezik mržnje i predrasuda”. Odgovorila sam da je ovo drugo za mene novost, a da srpski mediji o kosovskim Albancima gotovo isključivo izveštavaju u kontekstu napada na srpske građane i imovinu i nekažnjavanja njihovih počinilaca, skrnavljenja srpskih grobalja, nepravedno dugog pritvora Olivera Ivanovića, ugrožavanja manastira, nadglasavanja Srba u parlamentu, neispunjavanja obaveza prema srpskoj manjini iz Briselskog sporazuma…
Bila sam zadovoljna Batonovim odgovorom na moje pitanje o tome da li će se u “novoj demokratiji”, za koju se zalaže, onoj koju “ne možemo napraviti starim jezikom i diskursom”, biti mesta za stare srpske institucije poput lista “Politika”. Objasnila sam zašto istoriju tog lista ne smemo da svodimo na ozloglašenu rubriku “Odjeci i reagovanja”.
Baton mi je uzvratio pitanjem kakav je moj “koncept za glavne teme dijaloga među nama”, na što sam rekla da nemam koncepta i da predlažem da ne pravimo koncepte, već da idemo korak po korak i da pričamo o onome što se dešava oko nas. Kandidovala sam za razgovor američke izbore, koje mnogi smatraju istorijskim, i upitala da li među Albancima postoje slične podele kakve postoje među Srbima kada je reč o Donaldu Trampu. U Srbiji je narod kudikamo zadovoljniji njegovom pobedom od elite: interesovalo me je da li je srpski mit o albanskom političkom jedinstvu samo mit, ili je to jedinstvo u ovom slučaju stvarno.
Čime sam tačno izazvala Batonovo nezadovoljstvo? Postavljam ovo pitanje bez trunke ironije. Meni se čini da bih pre ja imala razloga za nezadovoljstvo. Primera radi, ne razumem zašto Baton prepravlja moje veoma jednostavno pitanje. Zašto mi objašnjava šta sam ja zaista htela da pitam: ne ono što sam pitala, već šta će se sa “malim Kosovom” (njegov izraz), Albancima i Balkanom desiti nakon pobede Trampa.
Zar to nije malo pokroviteljski? Jesam li ja neartikulisana, jesam li nesposobna da formulišem pitanje na koje želim odgovor? Čime sam navela Batona da tako o meni misli?
Ne postavljam trik pitanja, a Baton je jedini Albanac sa kojim vodim dijalog. Koga drugog da pitam? Isto bih mu pitanje postavila i da sedimo zajedno u bašti hotela „Grand“ u Prištini i pijemo belo vino, dakle, i bez prisustva digitalne javnosti. Nisam se podsmevala albanskom navijanju za Hilari, niti sam se rugala srpskim nadama u Trampa. Držim da je i jedno i drugo očekivano i savršeno legitimno. Htela sam da čujem od Batona da li u albanskim političkim reakcijama na vašingtonski zemljotres postoje neke bitne nijanse koje se sa ove razdaljine ne vide. Ako je suditi po njegovom odgovoru, ne postoje. Ali šta je u samom pitanju toliko sporno?
Američki stručnjaci za javni dijalog kažu da cilj razgovora nije da se dokaže ko je u pravu, već da se pokaže koliko je tema sagovornicima prirasla srcu. Malo li je? Naravno da mi nije promaklo da Baton sebi pripisuje plemenite motive (brine ga Trampova pobeda zbog “činjenice da svet zalazi u svoju vekovnu nejasnoću” – šta god to značilo), dok, istovremeno, u srpskoj želji da Tramp pobedi otkriva “povratak mržnje”. Nije mi promakla ni dvostruka negacija: u Batonovoj interpretaciji, Srbi su izgubili Kosovo – iako ono nikad nije ni bilo njihovo.
Ne vidim razloga da se prepiremo oko toga čije je Kosovo i ko trenutno vlada Kosovom: važno je da smo razumeli koliko ta tema i dalje boli, sa obe strane Ibra. Zar to nije nešto što nas spaja, pa makar nas i razdvajalo?
Šta smo mi ovde do sada imali? Molim Batona da me ispravi ako nisam umela istinito da prikažem kratki tok našeg dosadašnjeg dijaloga.
U međuvremenu, unapred se radujem novoj lekciji iz istorije, o Tračanima, Makedoncima i Ilirima.
KoSSev je, uz podršku Ambasade SAD u Prištini, pokrenuo novu rubriku "Razgovor bez povoda" u okviru naše nove stranice "Dijalog", koju čini i već poznata rubrika "S druge strane barikade", a koja će se takođe uskoro ponovo nastaviti da objavljuje.
U Razgovoru bez povoda, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljivaće doskorašnja urednica Politike iz Beograda, novinarka Ljiljana Smajlović i direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, novinar Baton Hadžiu (Baton Haxhiu).
Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova".
Kolumna 3 Batona Hadžiua (Baton Haxhiu): "Melanija" Srpski Shqip
Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
