"Održane demonstracije albanske zajednice, najmasovnije od dolaska međunarodne zajednice na KiM, zasnovane su na platformi srbofobičnosti: na kritici srpskog ministra u Vladi Kosova i otporu nastojanju Beograda da reši pitanje Trepče. Pravo na protest, osnova svakog demokratskog društva, po staroj balkanskoj tradiciji, izvrgnuto je ruglu. A od svih gorućih problema koji opterećuju kosovsko društvo, demonstranti su se odlučili za protest baš povodom onih pitanja sa etničkim prefiksom," navela je predsednica Evropskog pokreta na Kosovu i Metohiji i u više prošlih saziva kosovskih vlada – poslanica u kosovskom parlamentu, Rada Trajković, u pisanoj reakciji povodom subotnjih demonstracija u Prištini, kada je povređeno dvadesetak policajaca i nekoliko građana, napadnute tri ekipe srpskih novinara, kamenovane zgrada vlade i crnogorske ambasade i pričinjena velika materijalna šteta. Ona je naglasila i da Briselski sporazum, "u svojoj trenutnoj formi", ide u prilog promociji "monoetničkog projekta" na Kosovu i Metohiji i da se ta realnost "mora prihvatiti", a istovremeno naći "što hitniji pravni odgovor".
Trajković je navela da je "neiskustvo" ministra Jablanovića onemogućilo njegovo obavljanje funkcije u Vladi Kosova, a da je Srbima na Kosovu i Metohiji, sa druge strane, neophodna puna funkcionalnost svih srpskih predstavnika u kosovskoj vlasti, te da bi, zato, njegovo povlačenje bilo u interesu srpske zajednice.
"Njegovo povlačenje sa te funkcije je, stoga, verovatno u interesu naše zajednice," navela je.
Ona je naglasila i to da kosovske institucije moraju da prepoznaju interes u "neophodnosti transformacije Đakovice u normalan grad koji neće biti zabranjen za Srbe".
"Zamislite kako bi naša svakodnevica izgledala kada bi svaki grad, ili ulica u kojoj žive porodice srpskih žrtava, podigle svoje barijere i označile ih zabranjenim za neku etničku grupaciju. Setimo se kako su čak i naše enklave – nastale kao neizbežna reakcija na progon i diskriminaciju – smetale mnogima koji su u njima videli simbol etničke podele. Šta onda reći za jedan grad koji je zbog istorijskih rana zabranjen za čitavu naciju?," naglasila je Trajković.
Trajković smatra da su napadi na srpske novinare bili inspirisani "anti-srpskom retorikom" koja je korišćena u Prištini, a time je, po njenom mišljenju, istovremeno izazvan i strah u srpskim enklavama.
"Srbi ostaju 'žrtveno jagnje', čime se prikriva nesposobnost kosovsko-albanskih elita da na adekvatan način odgovore na ekonomske i socijalne izazove svoje zajednice – sve veći ekonomski egzodus u zemlje EU, ili porast popularne podrške ekstremnom islamu," naglasila je Trajković.
Umesto da se fokusira na reforme, navodi dalje Trajković, kosovski Albanci danas čine "sve da ono malo preostalih Srba nasiljem 'ispljunu' iz svog sistema".
Trajković je navela i da su apeli kosovskih Srba Vladi Srbije da pre "de fakto zaokruživanja kosovskih granica" dogovori "čvrsta, pravno-obavezujuća rešenja" za organizaciju srpske zajednice na KiM-u, a pre zaključivanja Briselskog sporazuma – ostali neuslišeni.
"Naša pesimistična očekivanja su se ostvarila. Mi sada Briselskim sporazumom 'ojačanu' Prištinu molimo za pravo da formiramo Zajednicu srpskih opština koja očigledno neće imati izvršne delatnosti," naglasila je Trajković.
A pominjući Trepču, Trajković je naglasila da Beograd pokušava da to pitanje reši na konstruktivan način, te da je Trepča kroz svoju istoriju bila predmet "različitih vlasničkih aranžmana", od kojih su mnogi načinjeni sa "prominentnim međunarodnim strateškim partnerima":
"Pitanje hitnog rešavanja Trepče nije nikakva 'srpska provokacija', već pokušaj Vlade u Beogradu da na konstruktivan način reši jednu kompleksnu ekonomsku situaciju. Nezadovoljni građani Kosova moraju razumeti da Premijer Srbije Trepču ne može 'ukrasti' i odneti sa Kosova."
Naprotiv, dodala je Trajković, cilj Srbije je konstruktivan dijalog koji će pronaći rešenje za ovaj problem i zaobići potencijalnu iscrpljujuću međunarodnu arbitražu pred trgovinskim sudovima.
"Odmotavanje 'klupka' vlasničkog prava nad Trepčom je kompleksno pitanje, koje je više ekonomske, nego političke prirode," dodala je ona, naglašavajući da bi "efektno rešavanje" pitanja Trepče kroz pregovore Beograda i Prištine pokazalo "političku zrelost" dveju Vlada i istovremeno sprečilo "destruktivno etničko nadmetanje".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
