Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje); Izvorno je članak iz The Telegraph: Albanian gangs have seized control of a trafficking network from here to Britain
Svakog dana od 17 do 21 časova, deca se okupljaju na betonskom fudbalskom terenu u severnom okrugu Paskuales u Gvajakilju, da nauče kako da ubijaju.
Četiri sata, dok sunce zalazi u ovom lučkom gradu u Ekvadoru, „škola atentatora“ uči učenike da pune oružje, prate mete i ubijaju ih.
Škola, javna tajna, prvi je korak za mlade ubice (Sikarijeve) da se pridruže rivalskim bandama koje se bore za udeo na evropskom tržištu kokaina u procvatu, prenosi Koha.
Ali diplomiranje nije zagarantovano.
Prisiljavanje dece da ubijaju članove porodice
Od novih regruta se očekuje da prvo ubiju člana rivalske bande, ili u nekim slučajevima, članove svoje porodice.
„Prisilili su neku decu da ubiju svoje rođake ili ujake“, rekao je 16-godišnji Huani za „Telegraf“. „To je metod dokazivanja lojalnosti“.
On je sam ubio 45 ljudi od kada je upisan kao 12-godišnjak, sve ih je hladnokrvno ubio.
„Deca znaju da će, ako odbiju, biti ubijena. Oni nemaju drugog izbora“, rekao je Huan.
Do porasta logora za ubijanje u Gvajakilju dolazi onda kada su počele žestoke nove bitke u gradu.
Ove lokalne grupe se brutalno bore da rade za nove regionalne gospodare izvoza kokaina: albanske bande.
Ova užurbana luka, koja je ulaz u u pacifičke plaže Ekvadora i ostrva Galapagos, pretvorila se u ratnu zonu.
A ovi se talasi mogu osetiti daleko kao Grimsbi.
Prema izvorima britanske policije, od rekordnih 11 tona kokaina zaplenjenog u Velikoj Britaniji prošle godine, većina ove količine je verovatno došla od kriminalnih grupa sa Balkana.
Oni transportuju drogu do obala Britanije iz Južne Amerike, preko Belgije ili Holandije, koje su poslednjih godina postale primarne luke za drogu u Evropi.
Albanci su preuzeli lanac snabdevanja kokainom od Južne Amerike do Evrope.
Migracije iz Albanije, jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi, omogućile su bandama da se uspostave u ključnim gradovima širom kontinenta i preuzmu kontrolu nad trgovinom droge kojom je ranije dominirala italijanska mafija.
U Južnoj Americi, fragmentacija struktura organizovanog kriminala od mirovnog sporazuma sa gerilcima Farka otvorila je tržište droge, dozvoljavajući albanskim bandama da uđu.
Zaobilazeći tradicionalne italijanske ili meksičke posrednike, Albanci direktno pregovaraju sa proizvođačima. Oni sada u osnovi upravljaju čitavim lancem snabdevanja od Južne Amerike do Evrope.
A to donosi noviji, bolji proizvod zemljama poput Britanije, gde je upotreba kokaina naglo porasla, i to ne samo među srednjom klasom.
Nacionalna agencija za kriminal kaže da nasilne albanske kriminalne grupe sada dominiraju britanskim podzemljem. Gvajakilj, ključna tačka isporuke u „albanskom gasovodu“, postao je najnoviji epicentar nasilja u vezi sa drogom u svetu, prenosi Koha.
„Svako želi parče kolača“, rekao je Huan, koji objašnjava kako se lokalne bande bore da dobiju primat da rade sa Albancima i dobiju svoj deo.
Ubistva dece u Ekvadoru su postala rutina
U najsiromašnijim četvrtima Gvajakilja, ubijanje je postalo gotovo rutinsko, a mnoge žrtve su deca ili tinejdžeri.
Prošlog meseca, dva brata, starosti od šest i deset godina, ubijena su u svojoj kući dok su se igrala sa igračkama. Povređeno je još jedno dete staro pet godina.
Policija je u počfdetku verovala da su deca „kolateralna šteta“, ali sada kažu da su maloletnici bili direktno na meti očevih kriminalnih rivala.
„Još jedan račun je sređen“, kaže Huan.
Podaci policije pokazuju da je broj ubijenih osoba mlađih od 18 godina u gradu ove godine utrostručen u odnosu na prošlu.
„Ovo je sve novo za nas“, kaže pukovnik Bajron Ramos, zamenik šefa jedinice za borbu protiv droge ekvadorske policije. „Pogoršava se“.
Stopa ubistva se udvostručila sa 34,1 na 100 hiljada stanovnika u poslednjih 12 meseci, što ga čini jednim od najopasnijih gradova na svetu.
I ne ubijaju samo gangsteri.
Ubijeni su i tužioci koji se bave slučajevima protiv trgovaca droge, novinari koji razotkrivaju ilegalne mreže.
Pre dve nedelje eksplodirala je auto-bomba, ubivši pet ljudi.
Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora rekao je da je bombaški napad objava rata od strane bandi.
Predsednik Ekvadora Giljermo Laso odmah je proglasio vanredno stanje, militarizujući grad i uspostavljajući blokade na putevima i policijski čas.
Ali prekasno je.
Akcija albanskih bandi sa lokalnim bandama Ekvadora
Nedavna hapšenja sudija, advokata i komandanata mornarice – svi umešani u korupcionaške skandale i međunarodnu trgovinu kokainom – pokazuju koliko brzo Ekvador postaje narko-država.
Albanci se oslanjaju na lokalne bande u Ekvadoru da im pomognu da transportuju kokain i pruže sigurnost. I ovo je stvorilo žestoko rivalstvo između protivnika da postanu veći i bolji.
Prema nekim ekvadorskim obaveštajnim izvorima, Albanci komuniciraju sa različitim bandama na različitim tačkama duž lanca snabdevanja, ali one bande sa najviše teritorije, najviše oružja i najviše kontrole postaju poželjni partneri.
Jedan od gubitnika u ovom novom poretku je banda Choneros, koja je nekada dominirala podzemljem u Ekvadoru, prenosi Koha.
Prošlogodišnje ubistvo vođe bande izazvalo je sukobe i seriju zatvorskih nereda, u kojima je ubijeno više od 300 zatvorenika, od kojih je većina obezglavljena.
Radi se o jačanju, rekao je Džoni, novi vođa bande.
Govori iz blindiranog automobila.
„Moramo da pokažemo Albancima, Meksikancima, ili bilo kome, da smo ozbiljni i da možemo da radimo pravi posao“, kaže Džoni, sa naočarima za sunce, bejzbol kapom i lancem.
Ubistva bandi u ekvadorskim zatvorima
Zatvorski neredi i dalje bacaju senku na Ekvador. Nasilje je bilo toliko veliko da je dovelo do rasparčavanja na desetine zatvorenika.
Džon Kampuzano Trivino, otac, molio je iz svoje ćelije preko društvenih mreža da vlasti intervenišu pre nego što je ubijen.
Njegov sin je za „Telegraf“ rekao: „Banda je otvarala rupu u zidu. Njihov plan je bio da ubiju svoje rivale, a moj otac, koji nije bio gangster, bio je jedan od mnogih uhvaćenih u sredini. Vlasti ništa ne rade“.
Kako nove bande traže kontrolu unutar i izvan zatvora, potreba za novim „vojnicima“ postala je važnija nego ikada. Tinejdžer su postali jasne mete.
„Unajmljujem nekoga samo da dobijem mlade ljude“, kaže Džoni dok upire pištolj u mladu devojku koja prelazi ulicu. „One koji nemaju roditelje, nemaju novca ili su zavisnici od droge lakše se ubede, ali nisu najbistriji i najsposobniji. Iz tog razloga mnogo ulažemo u „škole ubica““.
Mlade ljude često vode snovi o boljem životu, prema tinejdžeru Huanu, ovi snovi se mogu ostvariti.
Huan kaže da su Albanci počeli da vode najbolje ubice sa sobom da rade u Evropi.
„Znam da su tri moja prijatelja otišla. Plaćaju vizu i sve ostalo. Nikada nisam imao priliku. Ali to je ono o čemu većina nas sanja“, kaže Huan.
Huanova budućnost unutar bande, u najmanju ruku, izgleda obećavajuće.
Tinejdžer – koji ima sedam komada oružja u svom arsenalu, uključujući dva pištolja 38.9 mm i mini uzi – formirao je svoju grupu koju naziva „specijalne snage“.
„Agulas Menores“ – „Mladi orlovi“ – su grupa od 20-ak dece ili tinejdžera, koji počine neka od najtežih ili najupečatljivijih ubistava.
„Najteža ubistva su ona ubistva žrtava koje su prethodno kidnapovane. Oni znaju da će umreti i uvek se mole da žive“, kaže Huan, prenosi Koha.
Poput mnogih tinejdžerskih gangstera, počeo je svoju kriminalnu karijeru prenoseći drogu po Ekvadoru. Kaže da ima armiju dece koja prevoze kilograme kokaina gradskim prevozom, plaćajući vozaču.
Načini na koje Albanci transportuju drogu u Evropu
Albanci vode dva lanca snabdevanja u Gvajakilju, jedan iz južne Kolumbije i jedan iz Perua.
„Ekvador je postao mesto od strateškog značaja za Albance“, kaže pukovnik Ramos iz policije Ekvadora za borbu protiv droge. „Mi smo usred njihovih operacija“.
Luka na reci Gvajas u Gvajakilju postala je glavni centar za distribuciju droge za Albance koji žele da povećaju izvoz u Evropu.
Policija je 2021. godine zaplenila rekordnih 210 tona kokaina u luci, što je povećanje od 128 tona u odnosu na 2020. godinu.
Veliki deo tehnologije koju koristi ekvadorska policija donirala je Velika Britanija, uključujući i novi centar, gde obaveštajna policija pregleda svaku pošiljku koja napušta luku.
Policija u luci je za „Telegraf“ rekla da postoje četiri tehnike koje koriste trgovci ljudima u luci.
Prvi, koji je češći među Albancima, podrazumeva vođenje preduzeća, koje sami osnivaju ili kupuju da bi sakrili kokain u svemu, od čaja do škampa.
Druga tehnika je da trgovci ljudima otvore legitimne izvozne kontejnere za transport droge i koriste carinske pečate da sakriju neovlašćeno uplitanje. Kokain zatim uklanjaju gangsteri u Evropi, koji presreću kontejnere na njihovim odredištu.
Treće, trgovci drogom skrivaju drogu u šupljinama kontejnerskih brodova i takođe su počeli da koriste ribarske brodove da bi uhvatili neke kontejnerske brodove na moru.
Konačno, krijumčari su počeli da drogu vezuju uz brodove usidrene u lukama, a policija je primorana da obučava kapetane brodova da ih unapred otkriju.
Većina kontejnera koji napuštaju Gvajakilj završava u Antverpenu u Belgiji ili Roterdamu u Holandiji, gde se carinicima nude desetine hiljada evra da „zažmure“.
To je veliki pomak, jer je većina kokaina u prošlosti stizala do luka južne Evrope pod kontrolom španskih bandi i italijanske mafije.
Severne luke približavaju Albancima najluksuznija tržišta, uključujući i Veliku Britaniju.
Privlačenje mladih ljudi da uđu u posao sa drogom
Belgijske vlasti u Antverpenu kađu da je prošle godine u luci zaplenjeno rekordnih 90 tona kokaina vrednog 13 milijardi evra.
Eksperti veruju da Albanci rade rade kao labava mreža, a ne kao banda odozgo nadole sa vodećom figurom.
Ali rastuće bogatstvo izazvalo je trvenja. Pet ubistava Albanaca u Gvajakilju poslednjih godina rezultat su unutrašnjeg rivalstva, smatraju tužioci.
Dritan Redžepi je albanski šef kriminala u Ekvadoru i poznat je po krijumčarenju kokaina u Britaniji, koji naređuje isporuke iz zatvora.
2020. godine je pokušao da se obračuna sa rivalskim albanskim gangsterom u Britaniji, Ndrekom Prenganom, koga je optužio da je ukrao jednu od njegovih pošiljki. Za njega se navodi da je organizovao otmicu i ubistvo Prenganovog brata u Albaniji.
U novembru prošle godine, Redžepi je pušten uz kauciju iz zatvora gde je služio kaznu zbog optužbi za trgovinu drogom. Pušten je uprks tome što se smatralo da predstavlja rizik od bekstva.
Ovom 39-godišnjaku je rečeno da se javlja vlastima svakih 15 dana do isteka kazne 2027. godine. Međutim, sudski dokumenti do kojih je došao „Telegraf“, pokazuju da se od januara ove godine nije pojavio.
Njegov advokat u Ekvadoru ubijen je u aprilu prošle godine.
U Velikoj Britaniji kokain albanskog porekla ulazi kroz luke Harvič ili Tilberi u Eseksu, a Imigam i Hal duž reke Hamber.
Smatra se da će veliki deo toga naći put u rukama Hellbanianz-a, bande sa korenima u Barkingu, u istočnom Londonu, koji regrutuju nove trgovce na društvenim mrežama obećavajući im Ferari, Roleks satove ili gomile novčanica od 50 funti.
U priobalnom gradu Grimsbiju u severoistočnom Linkolnširu, lokalni trgovci su rekli za „Telegraf“ da su albanske bande stvorile mrežu prodavnica i frizera u kojima prodaju svoju drogu.
„Telegraf“ je otkrio albanske gangstere koji tinejdžerima nude kredite u vidu novca ali i droge. Kada se oni ne mogu vratiti, ugroženi korisnici su primorani da se kriju i prodaju drogu kao otplatu duga, oblik modernog ropstva.
„Dali su mi drogu besplatno. Znao sam da je previše dobro da bi bilo istinito, ali sam „umirao“ za malo kokaina“, kaže 16-godišnji korisnik kokaina koji je želeo da ostane anoniman. „Onda su mi rekli da im dugujem 200 funti. Nisam mogao da platim i počeli su da prete mojoj majci, sestri i svima. Sada sam njihov rob dok se dug ne isplati.“
U Gvajakilju se i tinejdžer Huan oseća zarobljeno. Kaže da želi da započne novi život, ali priznaje da će najverovatnije umreti za pet godina.
„Ljudi poput mene nemaju budućnost. Za nekoga negde sam samo dug za pranje“, kaže Huan, prenosi Koha.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
