Težak život preostalih Srba u selima Sredačke Župe na obroncima Šar planine

Na obroncima Šar-planine, na teritoriji koja se rasprostire od Prizrena pa sve do Brezovice, danas živi nekoliko hiljada stanovnika.

Šesnaest sela sa većinski bošnjačkim stanovništvom, čini jednu celinu, koja je svoj naziv dobila po jednom od tih sela „Sredačka župa“. U Sredačkoj župi danas živi četrdesetak Srba, koji su tu tokom čitave godine uz malo veći broj tokom leta i oko praznika.

Selo Mušnikovo se nalazi na 11 kilometara od Prizrena. Pisan pomen datira iz 1465. godine kada se u Pomeniku manastira Sv. Trojice u Mušutištu spominju Srbi darodavci iz Mušnikova. Krajem 1999. godine posle seobe Srba iz Prizrena u Mušnikovu je bilo 76 Srba, a danas ih ima svega desetak koji su stalno tu.

Na seoskom groblju je crkva Sv. Nikole koju meštani smatraju i za grobljansku crkvu. Za nastanak ove crkve nema konkretnih zapisa, ali se po stilskim obeležjima sačuvanih fresaka smatra da je hram izgrađen u drugoj polovini šesnaestog veka. Stara crkvica ima i pripratu, koja je za razliku od crkve neoslikana. Crkva je nedavno prepokrivena novim pločama. O njoj, posle smrti supruga Veselina, brine Stana Todorović (78) čija je kuća preko puta crkvene kapije.

Ona kaže da u selu živi mnogo lepo sa komšijama muslimanima.

„Mnogo lepo, i sa muslimanima živimo lepo“, prokomentarisala je Stana.

Ipak, u njenim očima se jasno vidi seta. Iako je srećna što živi u svom rodnom mestu, fale joj deca, porodica, nedavno preminuli suprug. Međutim, kako kaže, planira da do kraja ostane.

„Ja ovde do kraj, pa onda kod muža u Kruševac“, čvrsto je rešila baka Stana.

Stani društvo u selu najviše pravi njena sestra Slavka Kujundzić, koja takođe živi sama. I njoj je suprug, baš kao i baka Stanin, pre par godina preminuo. Sin Srđan joj i dalje živi u selu, ali su joj se snajka i unuci odselili kada su deca porasla i morala negde da krenu u školu. Ipak, Slavka takođe naglašava da se u selu lepo živi.

„Mi sad lepo živimo, Srđan mi je tu, radi, sestra mi je tu. Sa komšijama, sa svima, nemamo reči. Kad nam umrli muževi, čini mi se ovi muslimani svi bili na noge, svi došli da pitaju šta vam treba. Moj suprug Srba je u Prizren sahranjen i ja ću dole da budem ako Bog da. Tu želju ja imam, neću dalje da idem“, rekla je Slavka za Radio Goraždevac.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.