Težak život povratnika u Ljevoši

Ljevoša
FOTO: RTK2

Povratničko selo Ljevoša nalazi se na dva kilometra od Peći. Zahvaljujući sredstvima iz međunarodnih fondova i Ministarstva za zajednice i povratak selo je obnovljeno 2005. godine kada su se vratili i prvi, mahom stariji meštani. Kakav je danas život u ovom mestu pokraj Pećke patrijaršije istraživala je ekipa RTK2.

U selu Ljevoša nadomak Peći 2005. godine sagrađeno je dvadesetak kuća za povratnike. 14 godina kasnije novinari RTK2 zatiču veliki broj praznih kuća i kapije zatvorene lancima.

U ovo doba godine u selu obitavaju svega dve porodice. Stariji bračni par Ašanin i petočlana porodica Krstić. Aranđel Ašanin, rođeni Pećanac i profesor biologije u penziji, 2005. godine je odlučio da se sa suprugom Tanjom iz Goraždevca, gde je boravio od 1999. preseli u Ljevošu. Nakon 14 godina provedenih u ovom mestu ne vide pomaka u poboljšanju uslova života.

“Zaboravljeni smo pre svega od zdravstva pa nadalje do svega, ako se ovako nastavi mi moramo da bežimo odavde. I sam se pitam kako dalje i dokle. To se pitam, odakle i dokle, sve biće bolje, kad ono nikako”, istakao je Ašanin.

“Dosadno je, nemaš sa kim da se družiš, ali kad je leto opet je lakše. Tad su tu svi, odemo jedan kod drugog. Sad nema nikog. Tako je kako je. Takav nam je dan do uveče, tada je malo teže. Noć je noć, dan je dan. Mnogo je velika razlika”, dodaje Tanja Ašanin.

Borislav Krstić iz Velike Hoče 2005. godine zbog posla dolazi u Ljevošu. Sreću je pronašao u braku sa Albankom sa kojom ima troje maloletne dece.

“Ja sam još davno, 2005. radio ovde u Pećkoj patrijaršiji i onda sam upoznao ove ljude. Iz Velike Hoče mi je daleko, a odavde mi je lakše za putovanje, pošto sam radio i u Dečanima,” kaze Borislav Krstić.

Nema stalnih primanja, a svoju porodicu izdržava nadničenjem i prodajom meda i mlečnih proizvoda.

“Ima dve godine kako sam krenuo sa pčelama. Zadnje dve godine nisu bile nešto za med, ali se ima dovoljno. Planiram da proširim na pedeset košnica ako budem mogao pošto držim i koze,” dodaje Borislav

Dvojica njegovih sinova školu pohađaju u Goraždevcu koji je udaljen desetak kilometara. Kada se vrate kući i završe domaće zadatke, zabavu pronalaze kroz igru sa životinjama i vožnju bicikla. U Ljevoši nema ambulante, prodavnice, ni prevoza do grada, pa meštani za nabavku osnovnih životnih namirnica za prevoz moraju da koriste taksi usluge. Pomoć još uvek ne dobijaju tako da će i ove zime biti prepušteni sami sebi.

RTK2

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.