Tahiri: Srbija nastavlja sa diskriminatorskom politikom u Preševu; Đurđević: Ne može se reći da postoji diskriminatorska politika

Položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, nepovoljan je jer Srbija nastavlja sa svojim diskriminatorskim politikama koje imaju za cilj udaljavanje Albanaca iz svojih etničkih  krajeva. Albanci, u nedostatku perspektive, odlaze iz ovih mesta. Kosovo i Albanija su počeli da rade više na pružanju podrške Albancima iz ovih delova Srbije, a zatraženo je i donošenje zajedničke strategije za podršku razvoju i jačanju Albanaca "Preševske doline" kroz konkretne programe u oblasti obrazovanja, ekonomije i u drugim oblastima. Potrebno je otvoriti univerzitet. Ovo su na zajedničkom sastanku u Prištini zaključili predstavnici Albanaca "Preševske doline" sa kosovskom ministarkom za dijalog Editom Tahiri. Sa druge strane, u razgovoru za KoSSev, nekadašnji šef Koordinacionog tela za jug Srbije, Nenad Đurđević, a sadašnji koordinator Foruma za etničke odnose iz Beograda, organizacije koja se bavi i pitanjima manjinskih zajednica u Srbiji i koja se zalaže za formiranje posebnog ministarstva za ljudska prava, nacionalne manjine i integraciju – pri novoj vladi Srbije, iznosi drugačiji stav. Ne može se reći da postoji diskriminatorska politika. Pitanje manjina regulisano je kroz brojne zakone, nacionalne savete kao organa manjinske samouprave, albanski predstavnici upravljaju Preševom i Bujanovcem. Ipak, svakako je potrebno da se preispita postojeći model vođenja manjinske politike, u okviru koje i politike prema ove tri opštine. To bi trebalo da se uradi, predlaže Đurđević, kroz donošenje posebne strategije integracije nacionalnih manjina koju bi kroz akcioni plan sprovodilo upravo novo Ministarstvo.

Kosovska ministarska za dijalog Edita Tahiri primila je ranije ove nedelje tročlanu delegaciju albanskih predstavnika – gradonačelnika Bujanovca, Šaipa Kamberija, predsednicu Skupštine opštine Preševo, Arditu Sinani i novinara Nefailja Maljićija iz Preševa. Kako je iz Tahirinog kabineta saopšteno, na sastanku je razgovarano o situaciji u kojoj se nalaze Albanci iz "Preševske doline", a posebno u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i o potrebi za jačanjem saradnje između kosovskih institucija, Albanije i "Preševske doline".
 

Tahiri je rekla da je položaj Albanaca u "Preševskoj dolini" nepovoljan jer "Srbija nastavlja sa svojim diskriminatorskim politikama koje imaju za cilj udaljavanje Albanaca iz svojih etničkih  krajeva".

Kosovo i Albanija su počeli da rade više za podršku Albancima iz "Preševske dolline", istakla je dalje Tahiri.

"U  tu  svrhu ja sam  tokom posete Tirani i na jednoj od sednica Vlade Kosova zatražila da ovo zajedničko zalaganje obe vlade bude pojačano još više u obliku zajedničke strategije za pomaganje razvoju i jačanju Albanaca Preševske doline kroz konkretne programe u oblasti obrazovanja, ekonomije i u drugim oblastima," obavestila je Tahiri albanske predstavnike.

Posebno je istakla potrebu da se u ovim mestima južne Srbije otvori univerzitet za Albance, rekavši da prema evropskim standardima, ovo pravo pripada manjinama.

"Ono što Srbija traži za srpsku manjinu van zemlje, treba da čini za manjine koje žive u Srbiji, jer to doprinosi dobrosusedskim odnosima između dve zemlje, Kosova i Srbije," istakla je Tahiri.

U okviru dijaloga za normalizaciju odnosa koji se vodi u Briselu, neki od sporazuma imaju pozitivan uticaj na poboljšanje života tamošnjih Albanaca, kao što je sporazum o priznavanju diploma, sporazum o oslobađanju dodatnih naknada za osiguranje vozila, sporazum o otvaranju graničnog prelaza između Medveđe i Kamenice, kod graničnog prelaza Kapija, te sporazum o IBM-u, dodaje se u saopštenju iz kabineta ove kosovske ministarke
 
Kanberi: "Albanci odlaze u odsustvu perspektive"

Zahvaljujući se na, kako je rekao, stalnom angažovanju na pitanju Albanaca iz "Preševske doline", kao i na brizi za njih kroz Briselski  dijalog, gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi je govorio o "problemima i izazovima Albanaca", naročito  o "problemu  odlaska  Albanaca u odsustvu perspektive". On je rekao da je "poboljšanje položaja nacionalnih prava Albanaca u Preševskoj dolini obaveza svih".
 
Predsednica SO Preševo Ardita Sinani govorila je o situaciji Albanaca u Preševskoj opštini i naglasila  potrebu za većom podrškom sa Kosova.

Problem predstavljanja manjina u srpskom parlamentu

Iako ne postoji diskriminatorska politika prema Albancima, Đurđević, ipak, ukazuje na konkretne probleme sa kojima se ova manjina u Srbiji suočava:

"Albanska zajednica posle poslednjih izbora ima jednog poslanika u Narodnoj skupštini, što je manje u odnosu na prethodni saziv kada je imala dva. Ova činjenica pokazuje da postoji problem, na koji ukazuju i predstavnici drugih manjinskih zajednica u Srbiji, naročito onih malobrojnih, a to je nemogućnost da se obezbedi njihovo predstavljanje u Narodnoj skupštini. Postojeći model pogoduje velikim i teritorijalno homogenim manjinama."

Problemi formulisani u vladinom dokumentu "Sedam tačaka"

Pored predstavljanja i učešća Albanaca u državnim institucijama na nacionalnom i regionalnom nivou, dodaje dalje Đurđević, Albanci iz ove tri opštine očekuju rešavanje i mnogih pitanja koja su formulisana u dokumentu od "sedam  tačaka"  koji je nastao kao rezultat razgovora Vlade Republike Srbije sa predstavnicima Albanaca sa juga Srbije, među koje spadaju pitanje pravosuđa, broja i razmeštaja sudova, ekonomskog razvoja, obrazovanja, itd.

Probleme rešiti Strategijom integracije nacionalnih manjina i posebnim Ministarstvom

Bivši direktor vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije predlaže da se postojeći problemi reše donošenjem posebne strategije za integraciju nacionalnih manjina i formiranje novog ministarstva.

"Strategijom bi se predvidele politike integracije i njihova operacionalizacija kroz akcioni plan koji bi sprovodilo novo Ministarstvo za ljudska prava, nacionalne manjine i integraciju a koje bi preuzelo nadležnosti, između ostalog, i Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa – institucije koja je nastala posle konflikta 2001. godine kao ad hoc telo."

Stvaranjem ministarstva omogućilo bi se i učešće predstavnika Albanaca sa juga Srbije u njemu, što bi takođe doprinelo većoj integraciji ove zajednice i učešća u politikama koje bude sprovodilo, zaključio je Đurđević u razgovoru za KoSSev.

Na kraju sastanka, još jednom je ponovljeno da treba ojačati veze i nastaviti redovnu komunikaciju.

Đurđević: Ne može se reći da postoji diskriminatorska politika – pitanje manjina regulisano kroz brojne zakone, nacionalne savete kao organa manjinske samouprave, albanski predstavnici upravljaju Preševom i Bujanovcem i aktivno utiču na upravljanje Medveđom

Da li su Albanci diskriminisani na  jugu Srbije, pitali smo nekadašnjeg šefa Kooordinacionog tela za jug Srbije Nenada Đurđevića, a sadašnjeg koordinatora Foruma za etničke odnose iz Beograda, organizacije koja se bavi i pitanjima manjinskih zajednica u Srbiji. 

Đurđević kaže da se ne može se reći da postoji diskriminatorska politika srpske vlade, podsećajući na konkretne mere koje su u primeni kako bi se osigurala prava manjinskih zajednica, odnosno Albancima na jugu Srbije. Ipak, Đurđević koji se zalaže za formiranje posebnog ministarstva za ljudska prava, nacionalne manjine i integraciju pri novoj vladi Srbije, smatra da je svakako potrebno da se preispita postojeći model vođenja manjinske politike, u okviru koje i politike prema ove tri opštine. To bi trebalo da se uradi, predlaže Đurđević, kroz donošenje posebne strategije integracije nacionalnih manjina koju bi kroz akcioni plan sprovodilo upravo novo Ministarstvo.

Evo šta je rekao Đurđević u izjavi za KoSSev:

"Položaj albanske nacionalne manjine u opštinama na jugu Srbije regulisan je brojnim domaćim zakonima koji omogućavaju toj i ostalim manjinskim zajednicama da formiraju nacionalne savete koji predstavljaju organe manjinske samouprave koji se, pre svega, staraju o obezbeđivanju prava na službenu upotrebu jezika i pisma, obrazovanje na maternjem jeziku, kulturu i informisanje. Takođe, albanska nacionalna manjina preko svojih političkih predstavnika upravlja opštinama Preševo i Bujanovac i aktivno utiče na upravljanje opštinom Medveđa. Važno je istaći činjenicu da je lokalna samouprava u opštinama Bujanovac i Medveđa višenacionalna, odnosno, nju čine koalicije albanskih i srpskih stranaka. Imajući sve ovo u vidu, ne može se reći da postoji diskriminatorska politika Vlade ali je svakako potrebno preispitati postojeći model vođenja manjinske politike pa i politike prema ove tri opštine."

Odlazak delegacije predstavnika Albanaca u Prištinu na razgovor sa Editom Tahiri, za Đurđevića nije iznenađenje, naročito imajući u vidu novi sastav opštinskih vlasti u Preševu i Bujanovcu, ali se ovo pitanje može rešavati isključivo u stalnom dijalogu sa Vladom Srbije.

"Međutim, treba imati u vidu da se pitanje manjinskih zajednica, pa tako i albanske na jugu Srbije, može rešavati isključivo stalnim dijalogom Vlade i predstavnika manjina, uključivanjem manjina u procese donošenja odluka, kao i sveobuhvatnom normalizacijom odnosa i unapređenjem saradnje Srba i Albanaca na svim nivoima i u čitavom regionu," zaključuje Đurđević.



Više u autorskom tekstu Nenada Đurđevića: 

Albansko pitanje na jugu Srbije: Položaj, univerzitet i priznavanje diploma, strategija za integraciju



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.