„Ekstremno teško upozorenje“, ovako je predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, definisao poruke Stejt departmenta namenjene nekadašnjem srpskom premijeru, Zoranu Đinđiću, povodom njegove inicijative za reviziju pristupa kosovskoj politici, a svega par nedelja pre atentata. Tadić, međutim, demantuje zaključke da je ovim želeo da dovede u vezu atentat sa „pretnjama“ SAD-a, ali i priznaje da su mu iz Stejt Departmenta rekli da će pokušati da spreče inicijativu tadašnjeg premijera.
Intervju Borisa Tadića za Insajder zaokupio je prošle nedelje pažnju medija i javnosti zbog izjave u vezi sa politikom Zorana Đinđića za Kosovo, odnosno reakcijom SAD-a na istu.
Bivši predsednik Srbije kazao je tada da je Đinđić neposredno pre ubistva izašao sa inicijativom i tražio da se kosovsko pitanje revidira, odnosno da se ponovo vrati u međunarodnu javnost i uđe u pregovarački proces, kao i da se na Kosovo vrati srpska vojska i policija, a na osnovu Rezolucije 1244.
Tadić tvrdi da je Đinđić dobio „ekstremno agresivan odgovor“, dodajući da su mu u Stejt departmentu, kada je bio na Molitvenom doručku, preneli „oštro neodobravanje“ i „pretnje koje je trebalo da prenese Đinđiću“.
„Nakon nekoliko nedelja Zoran Đinđić je doživeo tu tragediju koja mu se desila, ja ne insinuiram da li je Zapad uopšte povezan sa tom tragedijom, ali to je na mene ostavilo izuzetan uticaj, čitav taj kompleks i aspekt dešavanja u tom trenutku“, kazao je Tadić za Insajder prošle nedelje.
U međuvremenu su se na društvenim mrežama, ali i u pojedinim medijima i tabloidima pojavili navodi da je Tadić „povezao Amerikance sa atentatom“, što je bivši srpski predsednik demantovao.
Ovo je notorna laž! Niti sam govorio o povezanosti sa atentatom, niti sam izneo bilo šta novo. O ovome govorim svih prethodnih godina i to u kontekstu Djindjićeve kosovske politike i reakcije Zapada na nju, a ne atentata!https://t.co/TXodzoh8kN
— Boris Tadić (@BorisTadic58) February 20, 2023
To je učinio i u sinoćnom gostovanju na RTV.
Tadić je naglasio da pominjanjem upozorenja iz SAD nije želeo da to poveže sa atentatom na Đinđića, koji se dogodio nekoliko nedelja kasnije, odnosno kao „uzročno-posledične“ događaje, već da je samo hronološki iznosio sled, jer je, kaže, „važno da se poređa“.
Ujedno je rekao da ovu izjavu ponavlja još od 2004. godine, te da je ona sada interpretirana „kako je kome odgovaralo“.
„Pomenuo sam atentat zato što se upravo to dešavalo jedno za drugim i rekao sam da je moj utisak bio veoma težak baš zbog toga što je jedan za drugim događaj proizvodio strahovito teške utiske, imajući u vidu dramatičnu situaciju u kojoj smo mi bili. Prosto lomilo se i društvo koje smo stvarali 5. oktobra, lomilo se i u kontekstu Kosova, ugleda i pozicije tadašnje demokratske Srbije u međunarodnoj javnosti. Sada vidimo i razloge zašto je to tako“, rekao je Tadić.
Ipak, priznaje da je njegova rečenica mogla da se shvati kao da je povezao pretnje i atentat, ali i podcrtava da mu to nije bila namera.
Ujedno je objasnio kako je izgledala ta „ekstremno oštra reakcija“.
„Neka Zoran Đinđić ne misli da mi nećemo sprečiti tu inicijativu koju on kreira ovog trenutka. Ta inicijativa je suprotna našim interesima“, kazao je Tadić šta su mu, kako kaže, rekli u Stejt departmentu.
Tvrdio da je tada razgovarao sa podsekretarima i da je na njega utisak ostavio stav SAD-a.
„Na mene je ogroman utisak ostavilo to da su SAD, po mom mišljenju, tada već ušle u jednu stratešku grešku kada je u pitanju Srbija i Balkan uopšte. SAD su tada uspostavile stav da će se insistirati na kosovskoj nezavisnosti“, rekao je Tadić, podsetivši da je ova zemlja 2008. godine podržala kosovsku nezavisnost.
„SAD su išle na ruku albanskom političkom faktoru a ne srpskom. Što je, po mom mišljenju, ogromna strateška greška, čije posledice ispaštamo do današnjeg dana“, ocenio je.
Kaže i da je greška SAD što ne odustaju od doktrine koja je uspostavljena pre svega ratnim zbivanjima 1999. godine, kao i idejom da se „polomi međunarodno pravo uspostavljanjem novog državnog entiteta, kao što je nezavisno Kosovo“.
Smatra da će sve to da dovede do stvaranja Velike Albanije.
„Da li je to za pet ili deset godina, nema dileme da će doći do ujedinjavanja. Uostalom, i Edi Rama je pre nekoliko dana sa Aljbinom Kurtijem tako nešto i rekao“, kazao je.
Konstatuje da je neodrživa politika „slamanja međunarodnog prava, uspostavljanja nezavisnosti Kosova i Metohije“.
„Svet je nakon te odluke iz 2008. godine postao opasno mesto za život, mnogo opasnije nego ranije“, kazao je Tadić.
Đinđić tražio reviziju pristupa, Vučić se prilagođava zahtevima Zapada
Tadić je uporedio politiku Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića o Kosovu
„Đinđić je doživeo reakciju SAD-a na napor da se izvrši revizija pristupa kosovskoj policiji u međunarodnoj zajednici, Aleksandar Vučić nikakav napor da se napravi revizija te politike u zapadnom delu međunarodne zajednice nije izvršio. Vučić ne pokušava da zaustavi tok jednog političkog procesa koji Zapad nameće – to je nezavisnost Kosova, već se prilagođava tim zahtevima ovoga trenutka. On ne daje novu inicijativu za razliku od Đinđića. To je ogromna greška, zato mi dolazimo u situaciju reaktivne politike, a ne politike koja ima svoj plan“, kazao je Tadić sve to povezujući sa evropskim planom.
Kazao je da je ovaj plan nepovoljan za Srbiju, te da bi, da je na Vučićevom mestu, odmah tražio izmenu zbog toga što se dve strane tretiraju na jednak način.
Nismo izbacili pregovore iz UN, već smo u EU započeli tehničke
Odgovarajući na optužbe predsednika Srbije da je sadašnja opozicija izvukla pregovore o Kosovu iz UN-a i prebacila ih u EU, Tadić kaže da to nije tačno.
„Nikada pregovore nismo izvukli iz UN. Mi smo otvorili tehnički dijalog oko toga kako će se regulisati kretanje ljudi, kako će se regulisati platni promet. Mi nismo otvorili pregovore o statusu u EU, niti jednog trenutka“, rekao je Tadić.
Intervju Borisa Tadića za RTV možete pogledati ovde.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
