Odbrana bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaçi) zatražila je od Specijalizovanih veća Kosova u Hagu da ga privrmeno puste na slobodu uz jemstvo od 50.000 evra, tvrdeći da ne postoji realan rizik od njegovog bekstva, ometanja postupka ili ponavljanja krivičnih dela, te da je dalji pritvor, nakon više od 19 meseci provedenih u njemu u ovom predmetu, postao nerazuman i nesrazmeran.
Zahtev dolazi svega nekoliko dana nakon što je sud saopštio da Tači „uporno krši“ izmenjene uslove pritvora i druga pravila kojima je regulisan njegov boravak u pritvorskoj jedinici, uz upozorenje da bi mogle biti uvedene strože mere.
Zahtev je podnet 6. jula, u okviru redovnog preispitivanja pritvora u predmetu u kojem se Tačiju, zajedno sa Baškimom Smakajem (Bashkim Smakaj), Isnijem Kiljajem (Isni Kilaj), Fadiljem Fazljijuom (Fadil Fazliu) i Hajredinom Kučijem (Hajredin Kuçi), sudi zbog krivičnih dela protiv pravosuđa, uključujući pokušaj ometanja službenih lica u vršenju službenih dužnosti i nepoštovanje suda.
Javna redigovana verzija podneska Tačijeve odbrane objavljena je 9. jula.
Odbrana: Tači nije u opasnosti od bekstva
Odbrana tvrdi da Tači ne predstavlja rizik od bekstva, posebno imajući u vidu ponuđeno jemstvo od 50.000 evra, od čega bi polovinu obezbedio jedan od njegove braće, a drugu polovinu dvojica bliskih prijatelja.
Prema odbrani, činjenica da novac obezbeđuju Tačiju bliske osobe, za koje su navedeni iznosi značajni, predstavlja dodatnu i objektivnu prepreku eventualnom bekstvu.
Odbrana ukazuje i na, kako navodi, protivrečne zaključke u dva postupka koji se protiv Tačija vode pred Specijalizovanim većima. Dok je u ovom predmetu ranije utvrđeno postojanje rizika od bekstva, sudsko veće u glavnom predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zaključilo je da tužilaštvo nije dokazalo postojanje „dovoljno realne mogućnosti“ da bi Tači mogao da pobegne ukoliko bude pušten na slobodu.
Tačijevi branioci naglašavaju da su optužbe u glavnom predmetu znatno teže i da je moguća kazna daleko viša nego u sadašnjem postupku, u kojem je za najteže delo za koje se tereti predviđena kazna od jedne do pet godina zatvora.
„Tači ne predstavlja rizik od bekstva, ni u predmetu 12, ni u predmetu 06“, navodi odbrana.
„U pritvoru 19 meseci, već duže od minimalne moguće kazne“
Odbrana posebno ističe da je Tači, zaključno sa datumom podnošenja zahteva, proveo 19 meseci i jedan dan u pritvoru u ovom predmetu.
Time je, navode njegovi branioci, već proveo u pritvoru duže od zakonski propisane minimalne kazne od godinu dana za najteže delo koje mu se stavlja na teret, kao i značajan deo maksimalne moguće kazne od pet godina.
Odbrana pritom naglašava da se Tači ne tereti za izvršeno ometanje pravde, već za pokušaj ometanja.
„Trajanje pritvora, u odnosu na težinu krivičnih dela kako je ona izražena kroz zakonski okvir kažnjavanja, sada je dostiglo tačku na kojoj je veoma značajno“, navodi se u podnesku.
Odbrana podseća i da su trojica Tačijevih saoptuženih – Isni Kiljaj, Baškim Smakaj i Fadilj Fazljiju – već puštena na privremenu slobodu nakon što je ocenjeno da je trajanje njihovog pritvora postalo nerazumno i nesrazmerno.
Kiljaj je pušten uz jemstvo od 40.000 evra, Smakaj uz 50.000, a Fazljiju uz 40.000 evra.
Odbrana: Rizik od ometanja postupka znatno smanjen
Tačijeva odbrana osporava i raniji zaključak suda da postoji realan rizik da bi on, ukoliko bude pušten, mogao da ometa postupak u glavnom predmetu ili počini nova krivična dela.
Kao ključnu novu okolnost navodi to što je dokazni postupak u glavnom predmetu završen, dok je izricanje prvostepene presude zakazano za 16. septembar ove godine.
Istovremeno, i u predmetu za ometanje pravde dokazni postupak približava se kraju, uz preostalo pitanje prihvatljivosti iskaza jednog svedoka.
„Imajući u vidu predstojeće izricanje presude u predmetu 06 i predstojeće rešavanje spora u vezi sa Svedokom 8 i zatvaranje dokaznog postupka u predmetu 12, rizik od ometanja znatno je smanjen u odnosu na prethodna preispitivanja pritvora“, tvrdi odbrana.
Branioci navode da je, pošto je izvođenje dokaza u glavnom predmetu završeno, značajno smanjena praktična mogućnost, ali i motiv za eventualno mešanje u postupak.
Takođe tvrde da Tači nema ni motiv ni nameru da se sveti svedocima ili da pokušava da ih navede da povuku svoje iskaze, jer to, u ovoj završnoj fazi postupka, više ne bi imalo dokaznu vrednost.
Pozivaju se na dobrovoljni odlazak u Hag i povratak sa privremenih puštanja
Kao dodatni argument protiv postojanja rizika od bekstva, odbrana podseća da je Tači, kada je 2020. godine obavešten o nalogu za hapšenje u glavnom predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, podneo ostavku na mesto kosovskog predsednika i dobrovoljno se stavio na raspolaganje Specijalizovanim većima.
Odbrana se poziva i na njegovo ponašanje tokom privremenih puštanja iz humanitarnih razloga, navodeći da se svaki put, uz pratnju, bez incidenata vratio u pritvorsku jedinicu u Hagu.
„Ni u jednom trenutku Tači nije pokazao nameru da pobegne“, navode njegovi branioci.
Ukazuju i na njegove snažne porodične i društvene veze sa Kosovom, gde žive njegova supruga, sin, majka, braća i sestra.
Spreman na zabranu napuštanja Kosova, kontakata sa svedocima i obraćanja medijima
Ukoliko bude pušten, Tači je, prema zahtevu odbrane, spreman da prihvati niz restriktivnih mera sličnih onima koje su određene njegovim saoptuženima.
One bi, između ostalog, podrazumevale zabranu napuštanja Kosova bez odobrenja Specijalizovanih veća, predaju pasoša i drugih putnih dokumenata, obavezno prijavljivanje adrese stanovanja i nedeljne provere Kosovske policije.
Tačiju bi bilo zabranjeno da direktno ili indirektno kontaktira saoptužene, svedoke u ovom ili drugim predmetima pred Specijalizovanim većima, kao i druge osobe za koje se u optužnici tvrdi da su učestvovale u navodnom ometanju postupka.
Ne bi smeo da razgovara o predmetu ni sa članovima uže porodice, osim sa članovima svog tima odbrane, niti da daje izjave medijima ili objavljuje sadržaje na društvenim mrežama u vezi sa Specijalizovanim većima, Specijalizovanim tužilaštvom ili postupcima koji se pred njima vode.
Tači bi takođe bio dužan da se odazove svakom pozivu suda i preda u pritvor ukoliko mu to bude naloženo, dok bi u slučaju nepojavljivanja pred sudom jemstvo od 50.000 evra bilo oduzeto i odmah izdat nalog za njegovo hapšenje.
Odbrana: Pravo na slobodu sada ima veću težinu
Odbrana na kraju zaključuje da je, nakon više od 19 meseci pritvora u ovom predmetu, svaki eventualni rizik od ometanja postupka postao manje značajan od Tačijevog osnovnog prava na slobodu.
„Dalji pritvor Tačija nije ni razuman ni proporcionalan. Naprotiv, trajanje njegovog pritvora, imajući u vidu okolnosti, postalo je nerazumno i zahteva njegovo hitno puštanje“, navodi odbrana.
Od sudije pojedinca Kristofera Gosnela zatraženo je da Tačiju odobri privremeno puštanje na slobodu pod uslovima koje smatra odgovarajućim.
Dva postupka protiv Tačija, presuda u glavnom predmetu 16. septembra
Hašim Tači se pred Specijalizovanim većima istovremeno suočava sa dva odvojena postupka.
U glavnom i najobimnijem procesu pred ovim sudom, zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, tereti se u deset tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Optužnica ih tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Prema optužnici, pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine. U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Sva četvorica optuženih izjasnila su se da nisu kriva.
Tači i saoptuženi uhapšeni su na Kosovu 4. i 5. novembra 2020. godine i od tada se nalaze u pritvoru u Hagu. Suđenje je počelo 3. aprila 2023, dok je tužilaštvo dokazni postupak okončalo 15. aprila 2025. godine.
Tokom suđenja saslušano je 125 svedoka optužbe, dok su izjave desetina drugih uvedene u dokazni postupak u pisanom obliku. Dokazni materijal tužilaštva čini i oko 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
Odbrana Tačija izvela je sedam svedoka, među kojima su bili bivši američki i britanski zvaničnici koji su se sa njim sastajali tokom 1998. i 1999. godine.
Završne reči iznete su u februaru ove godine, a glavna tužiteljka Kimberli Vest zatražila je da se svakom od četvorice optuženih izrekne kazna od po 45 godina zatvora.
Izricanje prvostepene presude zakazano je za 16. septembar u 10 časova, nakon što je prethodno dva puta odlagano – prvobitno je trebalo da bude održano 19. maja, a potom 20. jula.
Pretresni panel obrazložio je produženje većanja velikim obimom dokaznog materijala i složenošću predmeta, navodeći da je dodatno vreme potrebno kako bi bila omogućena „pravična, sveobuhvatna i valjana ocena dokaznog spisa“.
Advokat Skender Musa ocenio je početkom jula da postoji mogućnost i novog odlaganja presude, ukazujući na više od 100 svedoka i 29.230 stranica materijala koje sudsko veće mora da razmotri i oceni njihovu verodostojnost.
Tači upozoren zbog „upornog kršenja“ uslova pritvora
Istovremeno sa približavanjem izricanja presude, Specijalizovana veća su početkom jula saopštila da je Pretresni panel upozorio Tačija da „uporno krši“ izmenjene uslove pritvora i druga pravila kojima je regulisan njegov boravak u pritvorskoj jedinici.
Panel je 1. jula izdao nalog kojim je Tačija podsetio na izmenjene uslove pritvora i druga pravila i propise koji se odnose na njegov boravak u pritvorskoj jedinici, dok je njegovim braniocima naloženo da ga podsete na obaveze koje iz tih pravila proizlaze.
Na osnovu redovnih izveštaja sekretara suda, Pretresno veće zaključilo je da Tači uporno krši izmenjene uslove pritvora i druga relevantna pravila, ali u tadašnjem saopštenju nije precizirano o kakvim se prekršajima radi.
Upozoren je da bi, ukoliko nastavi sa kršenjem pravila, mogle biti uvedene strože mere kako bi se obezbedilo poštovanje sudskih naloga.
Odvojeno suđenje za ometanje pravde
Tači se istovremeno nalazi pred sudom i u odvojenom postupku, upravo onom u kojem njegova odbrana sada traži privremeno puštanje na slobodu uz jemstvo od 50.000 evra.
U ovom predmetu optužen je zajedno sa Baškimom Smakajem, Isnijem Kiljajem, Fadiljem Fazljijuom i Hajredinom Kučijem za krivična dela protiv pravosuđa.
Prema navodima optužnice, Tači je tokom poseta u pritvorskoj jedinici u Hagu između 2022. i 2023. godine navodno davao poverljive informacije o svedocima tužilaštva i uputstva kako da se utiče na njihove iskaze u glavnom predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
