Međunarodna zajednica je Kosovu nametnula osnivanje Specijalnog suda, koji ne može da postigne ono što tvrdi da će postići – jačanje osećaja pravde za žrtve rata. Sa druge strane, vreme stranih međunarodnih misija na Kosovu je prošlo i u leto naredne godine videćemo potpuno zaključivanje trenutnog mandata misije EULEX. Ostajemo zahvalni međunarodnoj zajednici, isto kao što je smatramo odgovornom za sve njene propuste i neuspehe. Pre pet godina započeli smo dijalog sa Beogradom, koji treba da se završi međunarodnim sporazumom, obezbeđujući dugoročan mir, "obostrano priznanje" i integraciju u evroatlantske strukture. Sjedinjene Američke Države biće direktno obuhvaćene ovim dijalogom. Kosovske institucije ne uspevaju gotovo tri godine za redom da ratifikuju Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom. Uskoro će više od četiri godine od potpisivanja Briselskog sporazuma i ratifikacije u skupštini, a Vlada Kosova još uvek nije ispunila svoju obavezu o osnivanju Zajednice srpskih opština. Javnom mnjenju stvari treba da budu jasne – koliko je kriva EU za izolaciju Kosova, toliko su krive i institucije zbog neispunjavanja svojih obaveza, koje su EU dale izgovor da Kosovo "drži izolovanim" – ovo su neke od ključnih poruka kosovskog predsednika, Hašim Tačija, u govoru koji je održao danas pred pripadnicima Kosovskih snaga bezbednosti. Šta je još Tači poručio, pročitajte u nastavku. Tekst njegovog govora je preuzet sa zvanične Internet stranice kosovskog predsednika.
Dozvolite mi da na početku iskažem zahvalnost zbog činjenice što smo ove godine prošli dva bitna testa demokratske zrelosti putem uspešnog organizovanja izbora.
Tim pre kada se prisetimo činjenice da su ovi izbori održani u ne tako lakoj političkoj atmosferi, u kojoj su unutrašnje debate bile življe i dinamičnije nego ikada pre.
Poštovani prisutni,
Gledajmo napred i sećajmo se naše prošlosti.
Brzina kojom je Kosovo uspelo da, u poslednje tri decenije, preokrene svoju sudbinu i krene pravim putem – nema sličnog primera.
Mi smo imali sreću i čast da budemo deo istorijske generacije koja je ovu zemlju izvela iz ugnjetavanja, potcenjivanja, zloupotrebe i podčinjenosti.
Učinili smo puno za našu zemlju i zbog toga smo zauvek vedra čela. Ali, da li je naš posao time završen? Sigurno da ne. Mislim da mi možemo da uradimo mnogo više.
Blizu smo datuma kada ćemo obeležiti desetu godišnjicu nezavisnosti.
Ovi datumi nam omogućavaju da nezavisno od svakodnevice, zajedno napravimo pregled, da govorimo o postignućima i izazovima koje smo prevazišli, a da takođe mislimo mirno i o onome što je preostalo i o neuspesima – koliko god da je nezadovoljavajuće da se tako razmišlja.
Treba u potpunosti da budemo iskreni, Kosovo i danas prolazi kroz teške izazove.
Postigli smo konsolidaciju naše države, rasprostirući institucije u svaki kutak zemlje. Međutim, na mnogim poljima funkcionisanja i upravljanja još ima posla koji treba uraditi. Iako danas funkcionišemo kao država, ima još mnogo polja koja su van naših državnih organa.
Jedan neopravdani broj međunarodnih misija još uvek funkcioniše na Kosovu, stvarajući utisak da smo u veoma ranom stadijumu tranzicije.
U međunarodnom okruženju postigli smo veliki broj priznanja, učlanjenja u međunarodne organizacije, ali još uvek nismo tamo gde želimo i gde zaslužujemo da budemo.
Projekti koji su pred nama nisu laki. Veliki izazovi su pred nama, ali ukoliko se usredsredimo i ukoliko radimo zajedno, možemo da ih prevaziđemo.
Teška vremena nas mogu zbuniti, ali mi ne smemo da dozvolimo da prepreke zamute našu viziju.
Naša prošlost, kojom dominira ugnjetavanje i osvajanje – je bolna. Uvek ćemo se s bolom sećati svih nedužnih žrtava krvavog rata. Ponizno, ali i ponosno se sećamo svih mučenika i heroja koji su dali svoje živote za slobodu u kojoj danas uživamo. Ne zaboravlja se i ne treba nikada da se zaboravi deportacija polovine našeg stanovništva, u pokušajima etničkog čišćenja.
Ovo se nekome može učiniti kao da govorimo o staroj, zaboravljenoj istoriji, ali ne. Govorimo o našoj istoriji, braći i sestrama, bližnjima i našim prijateljima, našim mukama. Patnja još uvek nije okončana, jer i danas mnoge porodice na Kosovu nastavljaju da žive ne znajući gde su njihovi bližnji.
Uz sav ovaj istorijski teret, mi nećemo dozvoliti da nas bol i užas koji smo doživeli drže kao taoce. Nećemo misliti i nećemo se ponašati kao žrtve, jer mi smo pobedili u ratu i imamo istoriju kojom se dičimo. Ali, istorijska dužnost koju imamo pred sobom je da steknemo i mir.
Naš cilj ostaje jasan – da izgradimo budućnost na Kosovu, kao slobodne, demokratske i miroljubive zemlje, koja će biti otadžbina svim svojim građanima.
Republika Kosovo kao nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i neodvojiva zemlja, sa evropskim i evro-atlantskim opredeljenjem – treba da bude neosporna i integrisana u porodicu svetskih nacija.
Ove ciljeve treba da postignemo uporno verujući u sebe, ispunjavajući demokratske standarde, ali ne tako što ćemo postati servilni neplodonosnim projektima koji su često uvezeni i nametnuti.
Svakoga dana se povećavaju glasovi koji traže jasniji način kako da upravljamo. Veoma dugo smo se prilagođavali potrebama vremena. Napravili smo mnogobrojne propuste u vezi sa pitanjima zbog kojih je trebalo da imamo veći unutrašnji odraz i više poštovanja prema onome ko smo.
Pozivam sve da misle više o tome kako možemo učiniti da Kosovo odražava zahteve, potrebe, snove i želje svojih građana – pred svima.
Dok verujem u potrebu za konstantnom reformom i modernizacijom, mislim da to treba da uradimo na način koji najviše odgovara našoj zemlji.
Vreme stranih međunarodnih misija na Kosovu je prošlo.
Ostajemo zahvalni međunarodnoj zajednici za svako dobro koje je donela Kosovu, isto kao što ih smatramo odgovornim i za sve njihove propuste i neuspehe. Dobro partnerstvo funkcioniše recipročno.
Međunarodna zajednica uvek može da računa na jako partnerstvo i saradnju sa nama, kao osnovni princip. Ali, sada je odgovornost za naše putovanje, za našu sadašnjost i budućnost, u našim rukama.
Dakle, svi smo odgovorni da se ponašamo kao glava kuće u našoj zemlji.
Pre nego što okrivimo okolnosti i bilo koga za bilo šta što nam se učini da ne napreduje dobro, mi treba prvo sami sebe da pogledamo.
Danas je naše društvo više polarizovano, politički fragmentisano, i sve je počelo ekstremno da se politizuje.
Ja shvatam koliko je izazovno za sve one koji su doprineli ovom stanju.
Oni treba da pronađu snagu da prevaziđu ovaj model podela i neslaganja.
Politički spektar na Kosovu može da se ne slaže u vezi sa dotičnim pitanjima, ali ne smemo da izgubimo, čak nijedan minut, dozvoljavajući dalju degradaciju debate.
Nasilje nema mesta na Kosovu.
Štaviše, nasilje u institucijama i od strane predstavnika institucija je sramota i ne može ničim da se opravda.
Nažalost, ovaj razarajući unutrašnji pristup je oslabio i dalje slabi našu zemlju.
Napadi na institucije, nanošenje štete javnoj i privatnoj imovini, fizički dueli poslanika, neke su od bolnih nesreća danas.
Posledice su dosta veće od senzacionalističkih natpisa koje su ove situacije proizvele, kako unutar, tako i van zemlje.
Dakle, moja molba za sve jeste ta da se distanciraju od ovakve vrste ponašanja i da rade na izgradnji mostova komunikacije i saradnje.
Na Kosovu se danas sa velikom lakoćom stavljaju pod znak pitanja i koriste se u dnevno političke svrhe pitanja koja su od zajedničkog državnog interesa.
Mi pod hitno treba ponovo da postignemo narodni konsenzus o pitanjima od zajedničkog interesa.
Ja ću kao predsednik nastaviti da se konstantno trudim da ovaj element svoje odgovornosti poštujem i gajim u svakom smislu vršenja moje funkcije.
Ima nekoliko stvari koje ne treba da zavise od toga ko upravlja, a ko je u opoziciji. Za određene teme, građani su opredeljeni i jedinstveni. Jedinstvo građana treba da rezultira jedinstvom njihovih predstavnika.
Ekonomski razvoj i rast, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo su neka od pitanja koja pod hitno treba rešavati. Razvoj poljoprivredne proizvodnje, povećanje kapaciteta proizvodnje električne energije, strane strateške investicije – ključ su ekonomskog porasta.
Takođe je veliki posao obavljen na poboljšanju obrazovne infrastrukture, na obezbeđivanju adekvatnih uslova nastavnicima, obuhvatajući i povećanje plata.
Nasuprot tome, mi treba ponovo naše napore da usredsredimo na dalje poboljšanje kvaliteta obrazovanja kako bismo ispunili potrebe tržišta rada.
U isto vreme, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije treba i dalje da bude naš prioritet. Loša slika Kosova u velikoj meri je i rezultat percepcije o visokom nivou korupcije. Dakle, ova situacija treba da se jednom zauvek promeni.
Koliko ćemo biti uspešni na ovom polju, zavisi od kvaliteta vladavine zakona.
Nema polja o kojem se razgovaralo, koje se analiziralo, o kojem se diskutovalo i u koje je uloženo više, nego što je vladavina zakona.
Dakle, nema sumnje u bitnost ovog sektora.
Specijalni pristupi i modeli, često eksperimentalni, retko korišćeni drugde – skoro da su postali norma na Kosovu.
Na stotine miliona evra evropskih poreskih obveznika potrošeno je i nastavlja da se troši za napredak Misije EULEX-a.
Kako je moguće da uz svo ovo obuhvatanje, besprimerno, odgovornost snosi samo kosovska strana.
Jasno ističem da je naš državni cilj učlanjenje u EU, a ne da Kosovo ima njegove doživotne misije.
Verujem da je došlo vreme da neke naše institucije pokažu više odgovornosti i samouverenosti.
Nedostatak znanja i hrabrosti da se dužnosti vrše časno, ne može da se opravda.
Dakle, moja jasna poruka svim službenicima koji vole svoj posao i našu državu jeste:
Sprovodite zakon u potpunosti i bez razlike, jer tako nikome nećemo dati izgovor da pretenduje na nastavljanje misija u nedogled.
U leto naredne godine videćemo potpuno zaključivanje trenutnog mandata misije EULEX. Do sada smo govorili o tranziciji, o stezanju, sada treba da govorimo odmah o zaključnoj fazi.
Ponosni smo što smo deo civilizovanog evropskog građanstva i što smo posvećeni tome da zaštitimo zapadnjačke vrednosti, koje smo nasledili od naših predaka.
Nema ničeg što je više sveto nego da očuvamo versku i međuetničku toleranciju. Dakle, mi smo i ostaćemo šampioni u borbi protiv ekstremizma, fundamentalizma i svakog oblika terorizma.
Kosovo je, kao i veliki deo zapadnih država, pogođeno funadmentalističkim i terorističkim elementima.
Međutim, naše bezbednosne institucije su se uspešno suočile sa ovom opasnom pretnjom.
Tako će biti i u budućnosti.
Bićemo beskompromisni protiv onih koji teže da nam nasilno promene kulturu, tradiciju i naš način života.
Oni građani Kosova, koji su zapali u mrežu ekstremne, fundamentalističke i terorističke ideologije, nemilosrdno će biti suočeni sa snagom zakona.
Zadavaćemo konstantne udarce onima koji rizikuju naše narodne i državne vrednosti.
Ovo nisu lake teme za nas. Ali mi smo ovde upravo kako bismo se bavili teškim temama.
Bez sumnje, takva je i tema koja je dobila veliku pažnju u poslednje vreme, a ima veze sa „Specijalnim sudom“.
Međunarodna zajednica nam je nametnula njegovo osnivanje.
Naše institucije su prihvatile tako nešto, jer u suprotnom mi ne bismo imali snage da zaustavimo osnivanje drugog međunarodnog suda, pod okriljem OUN-a.
Izglasali smo ga u to vreme kako bismo očuvali partnerstvo sa SAD-om, EU i NATO-om.
Mislim da Specijalni sud ne može da postigne da uradi ono što izjavljuje – da ojača osećaj pravde za žrtve rata.
Da postoji takva pravda, kojim upravlja međunarodni faktor, 100 specijalnih sudova bi trebalo da se osnuje samo za zločine koje je Miloševićeva Srbija izvršila u državama Balkana i ovde na Kosovu.
Očajan je paradoks sa kojim se suočavamo. Istoj toj Srbiji otvorena su vrata EU, dok Kosovo ostaje u izolaciji.
Kosovo i svi mi želimo pravdu, ali ne prihvatamo da budemo diskriminisani i potcenjeni u njeno ime, samo kako bismo zadovoljili one koji ne mogu da podnesu postojanje i uspeh naše države.
Kosovo mora da okonča tranziciju Kosovski bezbednosnih snaga i da osnuje multietničku vojsku – Oružane snage Kosova. To i radimo u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i našim partnerima.
Kao što ste danas, bićete multietničke, profesionalne, odbrambene snage, koje će s ponosom predstavljati našu državu.
Kosovo treba da ima pun kapacitet odbrane i modernu vojsku, kako bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu i bilo gde u svetu.
Kao što uvek i želimo, vi, pripadnici KBS-a, blistate na svakoj vežbi ili na svakom takmičenju na kojem učestvujete.
Blistate na svetski poznatim vojnim akademijama. Uniforma koju nosite je san vaših predaka koji je postao stvarnost.
Vi ste profesionalci i zaslužujete šansu da ostvarite vaš potencijal – tako što ćete uskoro postati pripadnici Oružanih snaga Kosova.
Gledamo prema budućnosti, ali nikada ne zaboravljamo sve one koji su mnogo dali za našu zemlju.
Na temeljima naše slobode stoji doprinos i žrtva mnogih veterana OVK-a, koji nikada nisu odustali od sna o slobodi.
Mi nećemo odustati od naših napora da obezbedimo blagostanje i dostojanstven život veteranima, ratnim invalidima i porodicama palih boraca.
To nećemo uraditi na štetu funkcionisanja države, zato što sam siguran do niko od njih ne želi da ošteti fiskalnu stabilnost naše države.
U kritičnom smo vremenu i u našim odnosima sa spoljašnjim svetom.
Verujemo u osnovne vrednosti EU. Volja građana Kosova je u korist učlanjenja u EU. Ukoliko nam se da pravična mogućnost i jasna perspektiva, mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da reformišemo, poboljšamo i ispunimo sve kriterijume EU.
Ali kako bi se tako nešto dogodilo, EU mora da okonča izolaciju naših građana.
Mi jako dobro znamo da je danas, naša evropska perspektiva naša nada, želja, cilj, ali ne i stvarnost. Kosovo, kao najviše proevropska zemlja na Balkanu – je i najviše izolovana zemlja u Evropi.
S druge strane, „mladi Evropljani“ danas su izolovani Evropljani.
To je osećaj slabosti, očaja, tuge koji ujedinjuje sve nas na Kosovu, bilo da smo političari, privrednici, biznismeni, umetnici ili obični građani.
Stupanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu, roba nekog kosovskog poslodavca nema nikakve prepreke da bude pružana na evropskom tržištu. Ali sam taj poslodavac ne može da se kreće po Evropi bez vize.
Tako je i sa našim umetnicima. Filmovi i dela ne poznaju granice, ali ove granice važe za njihove autore.
Izolacija, ostavljanje po strani, zaboravljanje, svakoga dana sve to koriste ekstremisti na Kosovu – politički i verski.
Ova izolacija se koristi s ciljem slabljenja davnih civilizacijskih i kulturoloških veza Kosova sa Evropom.
Zašto se Kosovo ovako tretira, kada se zna da je Evropska unija bila deo izgradnje demokratije na Kosovu tokom 1999-2008 i nakon toga, kada je EU bila deo procesa izgradnje države Kosovo?
Političari i diplomate, policajci, tužioci i sudije, stručnjaci svih polja iz EU i iz država članica EU neodvojivi su deo naših uspeha.
Svakako, oni su deo i naših grešaka i neuspeha.
Nema evropske integracije bez prevazilaženja diskriminišuće izolacije koja je nametnuta i koja se odugovlači.
Dozvolite mi da budem jasan, mi znamo da Kosovo neće biti spremno da se pridruži EU naredne godine.
Bilo kako bilo – verujem da smo svi svesni i da smo zabrinuti zbog činjenice što je proces nepravedan.
Liberalizacija viza je jasan primer.
Pored toga što je ostavljeno poslednje, Kosovu je dato 95 kriterijuma, a njegovi susedi su imali samo oko 50.
Štaviše, Kosovo je u potpunosti ispunilo svih 95, ukoliko se protumače u skladu sa formalnim vodičem.
Poslednji kriterijum koji je preostao, prema EU, jeste ratifikacija Sporazuma o obeležavanju granične linije sa Crnom Gorom, koji treba ispuniti bez gubljena vremena.
Vlada Republike Kosovo je usvojila juče sporazum koji sam uz visoku državnu odgovornost potpisao 26. avgusta 2015. godine.
Svaki neuspeh naših državnih institucija da odgovorno izvršavaju međunarodne obaveze služi EU kao opravdanje da Kosovo drže izolovanim.
Nepotrebna odugovlačenja, bilo s ciljem kupovine vremena ili zbog ličnih hirova, ili hirova jedne određene grupe su neprihvatljiva.
Ova odugovlačenja su štetna, ne samo za proces liberalizacije viza, nego i za međudržavne odnose sa Crnom Gorom.
Dakle, državne institucije treba da donesu sada odluku, jer kašnjenja donose nastavak izolacije i dovode do toga da bledi poverenje u očima država prijatelja.
Ne treba sebi da dozvolimo neuspeh u ispunjenju državnih obaveza i u isto vreme da krivimo EU, ili međunarodnu zajednicu.
Naše institucije ne uspevaju skoro tri godine zaredom da ratifikuju Sporazum o granici sa Crnom Gorom.
Tako, ne samo da smo izgubili bitku u argumentima sa EU, nego smo poljuljali i poverenje naših strateških međunarodnih partnera.
Isto se može reći i za sprovođenje Sporazuma o osnovanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Uskoro će više od četiri godine od potpisivanja Briselskog sporazuma i njegove ratifikacije u Parlamentu Kosova.
Na nesreću, Vlada još uvek nije ispunila svoju obavezu o osnivanju Zajednice, nasuprot činjenici da je sve jasno i potpuno zakonito i ustavno.
Dakle, javnom mnjenju stvari treba da budu jasne.
Koliko je kriva EU za izolaciju Kosova, toliko su krive i državne institucije zbog neispunjavanja svojih obaveza koje su EU dale izgovor da nas drži izolovanim.
Nemam sumnje da će naši građani naći način da prevaziđu izolaciju. Našli smo načine da prevaziđemo mnogo teže situacije.
Svakoga dana je sve jasnije da nema jednostrane evropske integracije.
Kosovo nije priznato od strane pet članica EU.
EU izgleda da je ubeđena od strane nekih svojih članica da one mogu da nastave sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova.
Kao posledica toga jeste i to što tako nešto onemogućava da se Kosovo jednog dana pridruži EU.
To je ta vrsta dvostrukog razmišljanja, koje se ne očekuje ni od jedne demokratske i transparente institucije.
Da li Kosovo uživa, ili ne uživa evropsku perspektivu?
Da li nekoliko zemalja, zbog unutrašnjih problema, može da ugasi nadu za 2 miliona ljudi da se jednog dana pridruže EU?
Dokle treba da se pretvaramo da se navodno integrišemo i dokle ćemo nastavljati sa ponašanjem kao da smo problem mi?
Proces integracije može biti dug i spor, ali nama treba konkretna perspektiva.
Sadašnji pristup je nestabilan.
Ukoliko nema vizije, hrabrosti i političke volje, plašim se da ne samo da nećemo načiniti korake napred, nego – još gore – da ćemo videti regres, jer se strpljenje gubi tako što kredibilitet EU bledi.
Nekada stvaramo utisak da, što se više trudimo, to stvara veći skepticizam u nekim državama EU.
Kosovo je jedinstven slučaj i naše iskustvo nema nijednu paralelu sa ostalim slučajevima negde drugde u EU.
Strah da će priznavanje ili unapređenje Kosova imati negativan efekat na ove zemlje je iracionalan i to je pogrešan pristup.
Evropska unija je shvatila da nema drugog, boljeg načina da se obezbedi dugoročan mir u našem regionu, osim učlanjenja svih država Zapadnog Balkana u EU.
Želim da vam jasno kažem da Evropska unija, otvaranjem vrata narodima koji su još uvek van nje, samo jača.
To treba da bude brza i strateška odluka EU, a nikako beskonačni tehnički i proceduralni proces.
Najadekvatnija odluka i najadekvatniji postupak EU bi bilo učlanjenje pet država Zapadnog Balkana u EU zajedno, u isto vreme.
Smatram i nadam se da Evropska komisija i države članice EU treba da uzmu u obzir našu realnost i obuhvate je vodičem tokom sastavljanja strategije za proširenje, a koji će biti objavljen tokom naredne godine.
I u odnosu sa susedima, Kosovo je faktor stabilnosti i ne može da se ostavi po strani. Niko nas nikada više neće gaziti, to je sigurno.
Svi koji su zainteresovani da imaju saradnju sa nama, treba da nas tretiraju kao jednake. Mi smo za regionalnu stabilnost i saradnju, ali cena i koristi treba da budu evidentni za sve.
Kosovo je pre više od pet godina stupilo u dijalog sa Srbijom koji je olakšala Evropska unija!
Verujem da ćemo, ukoliko postoji politička volja u EU i kod naših međunarodnih prijatelja, moći da pređemo u novu fazu, ambiciozniju i značajniju nego do sada.
Mi smo posvećeni dijalogu, jer smo preko njega postigli unapređenje konsolidacije i državnog integriteta Kosova.
Danas, kao rezultat tog napora, imamo institucije na čitavoj teritoriji Kosova.
Danas imamo jedinstven i sveobuhvatni sistem pravde, imamo policiju na čitavoj teritoriji zemlje.
Ovaj proces treba da okončamo i istorijskim sporazumom o normalizaciji i pomirenju.
Ovaj proces treba da se okonča međudržavnim sporazumom koji obezbeđuje dugoročni mir, obostrana priznanja i omogućuje integraciju u evro-atlantske strukture.
Kao što sam rekao, ovo treba da bude naš zajednički napor, dakle, ubrzo ću i predložiti model formiranja sveobuhvatnog političkog tima.
U ovom timu će se stvoriti dovoljno prostora za sve predstavnike političkih partija i civilnog društva.
Sjedinjene Američke Države će direktno biti obuhvaćene ovim dijalogom.
Treba više da mislimo o regionalnoj saradnji sa svim državama regiona.
Svi smo svedoci mnogih inicijativa u okviru procesa evropskih integracija kako bi se unapredila saradnja sa celim regionom.
Jedna takva ambiciozna inicijativa je Regionalna ekonomska zona, koja će omogućiti slobodno kretanje robe, usluga i stručnjaka.
Ja podržavam takve ideje, ali mi ćemo kao Kosovo poštovati obaveze koje preuzmemo.
Ali se ovo može sprovesti samo nakon što se otklone barijere i samo onda kada Kosovo bude tretirano kao jednako.
Mi smo u potpunosti posvećeni miru, stabilnosti, ali želimo da hodamo pre nego što potrčimo.
Treba da bude jasno da ova vrsta saradnje među susedima treba da rezultira u korist svih, a ne samo agendi i olakšavanja napredovanja samo određenih država u regionu.
I još nešto, saradnja se dešava samo kada smo jednako tretirani i kada niko osim nas ne može da govori u ime Kosova.
Štaviše, napori neke određene države da dominira, ili rukovodi našim regionom u bilo kom obliku su uzaludni.
Snovi o prošlosti treba da se zaborave, jer nas oni dele.
Samo budućnost zasnovana na civilizovanim i recipročnim vrednostima može da nas ujedini.
Dozvolite mi da zaključim ovo javno obraćanje vama i građanima Republike Kosovo, gde god da se nalaze, ponovo naglašavajući:
Kosovo i njegovi građani su autohtono evropsko stanovništvo, stoga je naša budućnost, obuhvatajući i vrednosti koje predstavljamo, prirodno i zasigurno u okviru Evropske unije, NATO-a i UN-a.
Kosovo će uspeti uspešno da zaključi period patnji i sukoba sa Srbijom, potpisujući sporazum o miru i pomirenju.
Građani Republike Kosovo žele da vide svoje izabrane političke lidere ujedinjene po svim pitanjima od nacionalnog i državnog interesa.
Dakle, moja dužnost i vaša dužnost, dužnost svih nas je da neprekidno radimo za našu opštu dobrobit.
Želim da nas prati sreća u ostvarivanju naših dobrih ciljeva, u službi svih građana i naše države.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
