Tači: Ostavka ukoliko se ne izglasa zakon o Vojsci, od Vučića sam tražio da ne zastrašuje Srpsku

"Nema povratka nazad. Barem sa moje strane. Uradiću sve proceduralne obaveze. Zakonodavno telo koje ne glasa za svoju vojsku ne zaslužuje da nastavi. Uveren sam da to građani neće dozvoliti. Vodiće svoju kuću. U to sam siguran. Naglašavam da će moja ostavka stupiti na snagu onog trenutka ukoliko Skupština ne bude izglasala," rekao je kosovski predsednik Hašim Tači o najavi da se kroz usvajanje novog nacrta zakona o KBS, umesto ustavnih amandmana, formira vojska Kosova. "Formiranje vojske je stvar interesa države, a ne politike, ili etničko pitanje. To nije privatna vojska, partijska vojska. To je narodna incijativa, u skladu sa Ustavom" poručio je. Od srpskog premijera Aleksandra Vučića zatražio je da se Srpska "ne zastrašuje" i da im se "ne preti" u vezi sa glasanjem za "demarkaciju i vojsku". Srpski poslanici su dobri i odgovorni ljudi, ali im nije dozvoljeno da glasaju, jer bi ih proglasili izdajicama, kaže Tači.

"Zemlji nepopravljiva šteta ukoliko se zakon ne izglasa"

Uprkos jasnim i glasnim direktnim porukama najvišeg zvaničnika NATO-a, Jensa Stoltenberga, ali i ambasada zemalja ključnih partnera Kosovu – da ne odobravaju formiranje Vojske Kosova preko izmene zakona o misiji dosadašnjih Kosovskih bezbednosnih snaga, već isključivo kroz ustavne amandmane, kosovski predsednik je sinoć otišao korak dalje u tvrdnjama da će se nastaviti sa započetom procedurom u vladi. On je uveren da će zakon, čiji je nacrt početkom nedelje poslao skupštini, odakle ga je predsedništvo potom prosledilo vladi, biti uskoro usvojen, a da će, u slučaju da se to ipak ne desi – on podneti ostavku.

To da će, ukoliko zaista bude morao da da ostavku, ona biti irelevantna,  jer će se "zemlji naneti nepopravljiva šteta" – Tači je ponovio nekoliko puta sinoć u studiju RTK, u intervjuu koji je sa njim vodio novinar Ridvan Beriša (Ridvan Berisha).

Ako sad ne stvorimo Vojsku Kosova šansu nećemo imati ni za desetine godina

"Moja ostavka je irelevantna, ali će najveća šteta biti učinjena Kosovu. Ova šansa da stvorimo vojsku se verovatno neće ponoviti ni nakon desetina godina," rekao je Tači.

Izrazio je čvrsto uverenje da će premijer Isa Mustafa, predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji i poslanici podržati zakon.

Govoreći o zakonskim, umesto ustavnim izmenama kojima se u Prištini od sredine februara pribeglo, ne bi li se ovim "planom B" formirala vojska, Tači je rekao da se na to čekalo tri godine, te da niko zbog toga ne treba da bude iznenađen.

"Ne čudi zašto. Prošli smo jedan dug proces – devet godina od proglašenja nezavisnosti i 18 godina od oslobođenja Kosova. U tom kontekstu, pregledao sam, procenio i ispoštovao Ustav i zakone i pravila o radu Skupštine. Inicirao sam Nacrt zakona za uspostavljanje Kosovskih bezbednosnih snaga – iz civilnih snaga u bezbednosne, ili jednostavnije – u Vojsku Kosova," rekao je Tači.

Svi bili informisani o izmenama zakona, i koalicioni partneri i međunarodni faktor

On je potom naglasio da su o tome detaljno bili informisani "svi lokalni i međunarodni faktori":

"Oni su detaljno bili informisani o čitavom procesu. Informisani su i koalicioni partneri. Nacrt zakona je svima dostavljen. Takođe, konsultovani su i informisani o čitavom procesu."

On i dalje tvrdi da ima podršku NATO-a i svih međunarodnih prijatelja.

"Svi učesnici su informisani i Ustav mi daje ovlašćenje kao vrhovnom komandantu Oružanih snaga Republike Kosovo u vezi sa ovim pitanjem," rekao je Tači.

Od OVK do Armije – snažna volja građana za slobodu i nezavisnost

Tači je, odgovarajući da je "bio jedan od osnivača Oslobodilačke vojske Kosova", objasnio da se formiranje OVK (1992 – 1998) dogodilo kao znak "snažne volje građana za slobodu i nezavisnost" i "potom u saradnji sa NATO-om", te da je nakon tog perioda došlo do njene demilitarizacije – od 20. juna '99, do septembra iste godine.

"Bila je toliko uspešna da smo dobili čestitke od američkog predsednika Bila Klintona, UN, NATO-a, itd.," rekao je Tači i nastavio sa podsećanjem na osnivanje Kosovskog zaštitnog korpusa, potom Kosovskih bezbednosnih snaga kao "prve stranice" za formiranje vojske, sve do dobijanja saglasnosti od NATO-a 2013., i 2014. da se formiraju Oružane snage kroz ustavne izmene, kako je objasnio.

Tači je rekao i da je u jednom trenutku postignuta saglasnost da će 25 manjinskih poslanika glasati za ustavne amandmane, uključujući  i Srbe, ali da se to izjalovilo usled političkih interesa, te da od tada, nisu bili samo Srbi prepreka, već i "grupa kosovskih poslanika", zbog čega je u poslednje tri godine nastao zastoj.

Taoci smo srpskih poslanika koji primaju naređenja iz Beograda

Srpsku listu je optužio da prima naređenja iz Beograda.

"Sada smo taoci ovih poslanika i svakog dana slušam desetine izjava da neće glasati za vojsku. Iz Beograda se čuju iste izjave," naglasio je Tači, objašnjavajući da je to bio razlog zašto je pribegao "izmeni zakona, kojim se ne menja ime, ali se menja misija – civilna misija u vojnu."

Srpski poslanici dobri i odgovorni ljudi ali im nije dozvoljeno da glasaju jer će biti izdajice. Zatražio sam od Vučića da se ne zatrašuju

Ipak, za ove poslanike Tači kaže da su "dobri i odgovorni ljudi".

"Poznajem srpske poslanike, ljudi su odgovorni i ljudi su dobri. Nije im dozvoljeno da glasaju, jer bi ih Beograd proglasio izdajicama. Sastao sam se sa svim ključnim akterima i oni su to potvrdili," navodi Tači.

I to je bio razlog zašto je, u poslednjem telefonskom razgovoru, od Vučića zatražio da se ne "utiče loše" na ove poslanike i da se "ne zastrašuju":

"Takođe sa premijerom Srbije, Aleksandrom Vučićem, u telefonskom razgovoru zatražio sam da se ne utiče loše i da se srpski poslanici ne zastrašuju. Da im se ne preti da glasaju za demarkaciju, za vojsku," rekao je Tači, a nešto kasnije prenela Koha, podsećajući na ranije Tačijeve reči u razgovoru sa Vučićem da "Vojska Kosova neće predstavljati pretnju Srbiji, ili bilo kojoj drugoj zemlji u svetu."

Međunarodna upozorenja

Formiranje vojske Kosova samo putem izmene zakona ne podržavaju ključni partneri za Kosovo – NATO i SAD.

"Ukoliko se mandat Kosovskih bezbednosnih snaga izmeni kroz zakon, a ne kroz Ustav, NATO će morati da preispita svoj nivo predanosti KBS-u, posebno u smislu izgradnje kapaciteta. Jednostrani koraci kao ovi, nisu od pomoći i pozvao sam kosovske vlasti da budu u bliskom kontaktu sa Beogradom," poručio je Tačiju i premijeru Mustafi generalni sekretar, NATO-a, Jens Stoltenberg u telefonskom razgovoru od srede.

"Mi podržavamo postepenu, transparentnu transformaciju KBS-a u multietničku snagu, u skladu sa NATO standardima. Međutim, ova transformacija treba da se uradi u skladu sa Ustavom Kosova i kroz jedan sveobuhvatan i predstavnički politički proces koji odražava kosovsku multietničku demokratiju." poručila je istog dana ambasada SAD u Prištini, izražavajući i svoju zabrinutost zbog odluke prištinskih vlasti.

"Sjedinjene države veruju da bezbednost Kosova zavisi od kvaliteta njegovog partnerstva. Ne želimo da vidimo da Kosovo ima različita uverenja od svojih ključnih partnera," najnovija je poruka američkog ambasadora na Kosovu Grega Delavija. 

Istovremeno sa Delavijem, oglasio se i njegov kolega u Beogradu, Kajl Skot. Formiranje Vojske Kosova treba da bude urađeno kroz usvajanje ustavnih amandmana. Ne vidim ni razlog, ni potrebu da se žuri s ovom odlukom, za Blic je rekao ambasador Sjedinjenih američkih država u Srbiji.

Rezoluciju o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage usvojena je u februaru. Novi nacrt zakona pripremili su kosovsko predsedništvo i Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga.