Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU
Ono što razumni i časni ljudi mogu učiniti danas za naše zemlje i za region koji je već treću deceniju zaglibljen u konflikte, u živi pesak tranzicija i one "nedovršene poslove" i ratove na koje nas svako malo preteći podsećaju nacionalisti, jeste da opominju i savetuju vlastodršce i javnost da postoje jednostavni i otrežnjujući izlazi iz začaranog kruga krize: treba samo pogledati realnosti u lice i suočiti se sa njom hrabro, kao što je to učinio Boško Jakšić još pre deset godina napisavši tekst "Balkanska slagalica" u kojem je konstatovao: "Bilo bi bolje da razmišljamo da sutra, prekosutra, budemo prvi koji ćemo priznati Kosovo. Tako bi doprineli njegovoj demokratizaciji i najbolje pomogli Srbima koji tamo žive. Pa onda brže u EU".
Ako bi danas Boško Jakšić, nakon što je nezavisnost Kosova priznalo 114 zemalja, preformulisao svoj savet i rekao da bi za Srbiju bilo bolje "da ne bude poslednja koja će priznati Kosovo", njegov savet bi i dalje imao veliku snagu otrežnjujućeg realizma, sada i sa novim, brojnim dokazima da je bio u pravu, mada će u Srbiji i dalje biti onih koji će ga smatrati "nacionalnim izdajnikom".
Njegovoj argumentaciji ja bih dodao da bi priznanje Kosova doprinelo demokratizaciji ne samo Kosova, već i same Srbije i regiona. Ovo stoga što je od 1999, i 2010. godine, Kosovo definitivno postalo samo teret ili "kamen o vratu glave" Srbije. Nakon NATO bombardovanja Srbija je trajno izgubila kontrolu nad Kosovom, što znači da ga ne može vratiti u posed mirnim putem. U Beogradu se ipak i dalje insistira da Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti UN garantuje suverenost nad Kosovom, a poziva se i na Ustav Srbije koji ovekovečuje kosovsku "tapiju", koja je, inače, praktično obezvređena presudom Međunarodnog suda pravde.
Srpske pretenzije na Kosovo brani samo podrška Rusije, kao stalna članica sa pravom veta u Savetu bezbednosti, iako je ta podrška samo blokirajuća, ne i perspektivna, u smislu da se može pokrenuti nekakav proces legalne restitucije suverenosti Srbije nad Kosovom.
Takođe, restitucija se u aktuelnom svetskom poretku, takav kakav jeste, ne može ostvariti ni primenom sile, odnosno ratom, zato što je kod velikih sila, u Savetu Bezbednosti, odnos snaga za Srbiju nepovoljan. Naime, Kosovo su priznale tri najveće zapadne sile sa pravom veta (SAD, Velika Britanija i Francuska), dok je Kina naklonjenija Srbiji, ali se praktično uzdržava. I u Evropskoj uniji, kojoj je u međuvremenu predato u nadležnost rešavanje kosovskog pitanja dijalogom, odnos snaga je nepovoljan za Srbiju: 23 zemlje članice priznale su Kosovo, 5 nisu.
Ne vraćajući se u istoriju zašto je došlo do situacije koju imamo, ovo su tvrdoglave činjenice koje se moraju imati u vidu kada se govori o Kosovu. Tvrdoglavost balkanskih političkih elita, koje neće da gledaju u lice realnosti i uvaže istinske dugoročne interese svake nacije posebno, kao i regiona u celini – zaista košta sve više. U svemu se kasni: demokratizaciji, ekonomskom razvoju, integraciji u EU, reformi vitalnih javnih službi…
Nacionalizmi i samoživi interesi političkih i ekonomskih elita, uzajamno se podržavaju stvarajući alibi-probleme koje navodno žele da reše, ali ih zapravo cementiraju. Uzmimo, na primer, pitanje zaštite srpske manjine na Kosovu. Briselskim sporazumom iz 2013. godine, koji je principijelno trasirao glavne stubove normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, kao kompromisno rešenje predviđeno je stvaranje Zajednice srpskih opština, kao tela koje će zastupati i braniti kolektivne interese srpske manjine. To je podrazumevalo raspuštanje paralelnih srpskih struktura na Severu Kosova, kako bi se srpska manjina u celini integrisala u kosovski sistem, a onda u tom sistemu imala pravo da stvori jedno telo zajedničke reprezentacije interesa te manjine, upravo Zajednicu opština. Umesto da se takva zajednica konkretizuje principijelno, Priština i Beograd su počeli da se glože oko statusa Zajednice, hoće li ona imati egzekutivnu vlast, ili će biti samo koordinaciono telo bez izvršnih funkcija.
Pre nego što je formula uopšte isprobana, ona je postala instrument za deobe na višem nivou. To se očiglednije videlo ne primeru mosta koji spaja/deli K. Mitrovicu, na koji je najpre bila nasuta barikada, zatim je pretvoren u "park mira", onda je na njemu podignut zid, sve to da bi se sprečio normalan saobraćaj i simbolički obeležila granica koji deli grad i dva naroda.
S druge strane, dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština koji je postigla kosovska vlada, mobilisao je kosovsku opoziciju da se oštro suprotstavi i godinu i po dana blokira rad kosovske skupštine, tražeći prekid dijaloga sa Srbijom. Opozicija smatra da će Zajednica kosovskim Srbima dati moćni instrument sa efektom Trojanskog konja, odnosno da će ona Srbiji omogućiti mešanje i direktnu kontrolu Kosova, čime će se praktično suspendovati njegova suverenost.
Ima i mnogih drugih apsurdnih momenata koji uslovljavaju normalizaciju, njen spori hod, tapkanje u mestu, ako ne i vraćanje nazad. Evo, Skupština Kosova upravo je pre dva dana suspendovala dijalog o normalizaciji odnosa, tražeći da se oslobodi Ramuš Haradinaj, kojeg je Francuska zadržala dok se ne reši pitanje poternice Interpola po zahtevu Srbije.
Kada Ramuša puste, naći će nešto drugo da se odlože dijalog i rešenja: izbori u Srbiji, verovatno i izbori na Kosovu, izbori u Francuskoj i Holandiji, itd., itd. A na mostu u Mitrovici zid će ostati zid, doduše skraćen, ali i dalje dovoljan da ometa saobraćaj.
Dakle, još uvek ništa od Jakšićevog iskrenog: "Pa onda brže u EU!"
Treba li opet da se desi neki veliki lom, pa da svi akteri shvate da dijalog i EU nemaju alternative?
KoSSev je pokrenuo novu rubriku Na direktnoj liniji u okviru stranice Dijalog, koju, takođe, čine rubrike S druge strane barikade i Razgovor bez povoda.
U rubrici Na direktnoj liniji, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljivaće analitičar iz Prištine, Škeljzen Maljići (Shkelzen Maliqi) i spoljnopolitički analitičar, novinar iz Beograda, Boško Jakšić.
Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova".
Ovu rubriku podržao je KFOS. Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
