U jednom od nekada najbogatijih srpskih sela u opštini Klina, Drsniku, juče je obeležena seoska slava, Sveta Petka. Liturgiju je služio paroh osojanski Stevan Marković, a obeležavanju slave prisustvovali su i Drsničani iz raseljeništva.
"Svi meštani koji su prisustvovali liturgiji okupljeni su bili saborno oko naše crkve, koja ovde vekovima postoji. Nažalost, znate da su se mnogi odselili iz Drsnika. Selo je pre 1999. bilo veliko, imalo je mnogo meštana, preko stotinu kuća, danas je sasvim drugačija slika, u njemu je svega petnaest-dvadeset kuća," kazao je paroh Marković.
|
A zbog čega je Drsnik ostao bez podmlatka i zašto je sve manje onih koji dolaze u posetu? "Ja sam možda jedna od retkih mladih koji dolaze ovde. Ne kažem da ih nema, ali uglavnom sam najmlađa, ili među najmlađima. Nažalost, ovde su samo stariji ljudi. Možda bi se mlađi i vratili, ali nema škole, zdravstva, nekih pristojnijih uslova za život. Može da se dođe ovde i boravi par dana, ali nije baš kao u ostalim delovima Srbije gde su veće mogućnosti razvoja tehnologije svuda. Ovde još uvek to nije toliko prisutno, a neophodno je, ali tako je," kazala je Teodora Ribać, Drsničanka koja sada živi u Užicu. |
"Nadamo se da će Gospod učiniti čudo, baš kao što se mnoga čuda dešavaju u našoj pravoslavnoj crkvi, da se pre svega mi vratimo i obratimo Bogu, pa će nas Gospod i sačuvati na ovim prostorima," dodao je.
Nigde nije lepše nego u Drsniku
Ovogodišnji kolačari došli su iz daleka. Čežnja za rodnim krajem i sećanje na najlepše dane doveli su ih u zavičaj.
"Slobodno vreme sam provodio u Drsniku, jer se nigde lepše nisam osećao, ni na jednom moru, ni u hotelima, nego ovde. Ovde mi je najlepše bilo i popiti i pojesti i boraviti. I dan danas tako mislim. Iako atmosfera nije kao nekada, rado dolazim još uvek," kazao je Mitar Ribać koji od 1972. godine živi u Novoj Gorici u Sloveniji.
Pretužno je. Više se ne zna gde je moje ognjište zaraslo u korov
"Mnogo sam želela da uzmem kolač, to je bila i želja mojih roditelja. Sada je ovde pretužno, više se ne zna gde je moje ognjište koje je zaraslo u korov. Idem često, obilazim grob, tamo je bar čisto kod mog oca," rekla je Radmila Maletić koja živi u Čačku.
Treba biti optimista, ali je jako teško
Drsničani u druženju sa gostima na trenutak zaboravljaju sumornu svakodnevnicu i probleme od kojih ne mogu da pobegnu.
"Polje je prodato, nemam šta da krijem, nemam ništa protiv onog ko kupuje, nego protiv onog ko prodaje i švercuje tu zemlju. Da li znaju to naši pretpostavljeni u Vladi Prištine i Beograda? To je njihovo da saznaju," kazao je Milomir Ribać.
"Treba biti optimista, ali je jako teško. Tamo gde se ne rađa, nego umire mislim da je optimizam neka stvar koja je marginalna u ovom trenutku, a ne bi trebala da bude, ali je stvarnost takva. Ovo su lepi dani kad je slava naše crkva, okupimo se," rekao je meštanin Milivoje Ribać.
Drsnik danas broji svega dvadesetak domaćinstava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
