Sve je kako treba!

violeta oroši
Violeta Oroši trenutno radi kao dopisnica Radio WDR u Kelnu. Radila je kao dopisnik za brojne regionalne i međunarodne medije, među kojima i za Radio B92, „Vreme“ , „Monitor“, „Nezavisni Index“, “Radio DW”, “Radio BBC”, “War Reporte”… Karijeru je započela na RTV Priština,1982. godine, a zatim bila šef dopisnistva TV “Yutel”- za Kosovo. Od 1992. do 2002. bila je šefica dopisnistva Agencije AIM u Prištini, čije je sedište bilo u Parizu. U sklopu svoje NGO, devet godina je organizovala treninge za novinare koji pripremaju programe na jezicima svih zajednica koje žive na Kosovu. Bila je i glavni konsultant u trogodišnjem projektu švajcarske organizacije “Swisspeace” za jačanje kapaciteta srpskih i albanskih medija u severozapadnom regionu Kosova. Nekoliko godina je član žirija za najbolja novinarska istraživanja o korupciji i siromaštvu, u organizaciji UNDP-a i Asocijacije novinara Kosova.

Priština se ovih dana ne razlikuje od evropskih prestonica. Centar grada je prekrasno ukrašen. Trg “Majka Tereza“ je prepun ljudi, uglavnom mladih koji „zuje“ šetalištem i popularnim kafićima, prave planove. Ili će Novu godinu dočekati na Trgu ili u nekom kafeu, neki u krugu porodice. Oseća se uzbuđenje na ulicama. Šta će nam vizna liberalizacija?! Dakle, sve je kako treba!

Jedino su “analitičari” koji se mesecima ne skidaju sa televizijskih ekrana u frci i čini se da uporno žele da “pokvare” ovo opštenarodno raspoloženje. Oni, kao “mesije” tvrde da su građani zabrinuti što još uvek ni na pomolu nije eventualna koalicija između dve političke partije koje su dobile najviše glasova građana na oktobarskim parlamentarnim izborima – Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova. Mislim, oni govore u ime građana…kao i političari koji kažu šta građani žele ili očekuju. Svi oni govore i u moje ime, ne pitajući me da li se slažem ili ne. Tako da na prvi pogled sve izgleda onako kako treba!

Elem! Nije da nisam zabrinuta, ali ne onako kako žele da predstave ti vajni, u najvećem broju (za mene) samozvani analitičari, kojima je propaganda protiv jedne ili druge partije postala profesija. Stavovi takvih “poznavaoca političkih prilika”, koji najčešće analiziraju delove izjava ili izrečenih stavova, izvlačeći ih iz opšteg konteksta, po mom mišljenju se ne razlikuju mnogo od popularnih srpskih tabloida. A na prvi pogled sve je kako treba!

U četvrtak 26. decembra, održaće se konstitutivna sednica skupštine Kosova. Ostaje da se vidi da li će se mogući koalicioni partneri dogovoriti o zajedničkom vladanju u naredne četiri, možda i osam godina. Program je usaglašen – okvirno, podeljena su ministarstva. Problem je funkcija predsednika Kosova. Aktuelnom predsedniku Hašimu Tačiju ističe petogodišnji mandat za godinu i nešto dana. Demokratski savez Kosova želi da od mogućeg vladinog partnera dobije podršku da predloži kandidata za budućeg predsednika Kosova, podsećajući da to ne znači da bi kandidat dobio dve trećine glasova u kosovskom parlamentu. Želi da se uveri da će u zajedničkoj vladi postojati međusobno poverenje.

Pokret Samoopredeljenje odbija predlog. Hoće vanpartijskog predsednika, kao što je to bila, na primer, Atifete Jahjaga. Dobro informisani novinari tvrde da je Aljbin Kurti “obećao” ovu funkciju Muratu Jašariju. Mediji, spekulišu i da bi jedan od kandidata mogao da bude i Veton Suroi (iako je malo verovatno da bi Suroi pristao na to), odnosno Redžep Ćosja.

Eto zbog ovog mislim da je važno da se vodeće partije danas dogovore o kandidatu za budućeg predsednika, a ne nakon godinu i po dana, kada se koalicija može raspasti, što znači održavanje novih izbora odnosno vraćanje unazad, novi nepotrebni troškovi…

Ono što mi je jasno je to da je lider Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, čija je partija pobedila na izborima, dužan da učini sve kako bi do koalicije sa LDK došlo. Da pokaže da tvrdoglavost ničemu ne vodi, odnosno da dokaže da je zaista inteligentan i da se promenio, kako je ostavio utisak i na američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta.

Ipak, najinteresantnije su mi analize oko pregovora o mogućoj vladinoj koaliciji analitičara iz susedne Makedonije, Kima Mehmetija i susedne Albanije, Fatosa Ljubinje.

Obojica, kao u modernijoj verziji “Životinjske farme” objašnjavaju šta žele u pregovorima da postigne Pokret Samoopredeljenje, a šta Demokratski savez Kosova.

Tako, Mehmeti žali Aljbina Kurtija jer ga “podseća na baštovana koji želi da obnovi godinama zapostavljenu baštu, u kojoj su slobodno pasle svinje i koze, baštu prepunu divljih pašnjaka”. Zaključuje da je takvom baštovanu teško, jer nije lako da spreči „životinje“ da tu pasu, gde su se godinama hranile neometano od bilo koga (misleći u ovom kontekstu na Demokratski savez Kosova, kojeg tako dehumanizuje), i dodaje da je nemoguće da (Kurti) ne okrvavi ruke čisteći cveće od trnovitih pašnjaka.

Ljubinja, u sličnom registru, ocenjuje da je po sredi strategija Demokratskog saveza Kosova koji stremi da “obori” Pokret Samoopredeljenje, odnosno “da mu podseče nokte i da ga na kraju spreči u realizaciji proglašenog projekta”.

I dok sa svih strana pljušte “analize”, a la “pamet da ti stane”, niko ne pominje tvrdnje iz nekoliko novinarskih i političkih izvora – da su se Tači i Kurti sastali najmanje dva puta, jednom u inostranstvu, jednom na Kosovu, ali ne u kabinetu predsednika. O čemu su njih dvojica, koji se javno bukvalno ne podnose, razgovarali, za sada će ostati tajna. Ne bi me iznenadilo da sutra kažu da se nikada nisu ni sastali, a ne razgovarali. Drugim rečima, sve je kako treba!

Najveće iznenađenje predstavlja premijer u ostavci, Ramuš Haradinaj. Žali se na to što do sada nema ništa od koalicije, jer se umorio radeći tuđ posao. Valjda se umorio od besmislenog trošenja preostale „siće“ iz kosovskog budžeta. A samo je za potrebe kabineta premijera, pre par dana, prebacio skoro 350 hiljada evra, a stručno je potrošio i novac iz budžetske linije za državne rezerve. U stvari, to me ne iznenađuje, koliko sam već sada razočarana što svaka zloupotreba budžeta, zloupotreba položaja, bahato ponašanje sa novcem od taksi građana i to uz pesmu “Oj moj Kosovë” , neće biti kažnjeno krivičnim zakonom Kosova. Da li neko ima hrabrosti da to uradi? Odgovor je – nema! Dakle, sve je ostalo kao što je bilo i ostaće kao što je bilo! Drugim rečima, sve je kako treba!

I dok samo radoznalo čekam da vidim to da li će za par dana prevladati razum i dve partije ipak postignuti kompromis i pokušati da nakon više od 10 godina stvore stabilnu vladu koja bi mogla da po prvi put izbegne prevremene izbore, stiže nova “bomba” koja je potpuno skrenula pažnju sa unutrašnje političke scene Kosova.

Sastanak lidera takozvanog mini Šengena, održanog u Tirani, izazvao je bujicu nezadovoljstva na Kosovu. Albanski premijer Edi Rama je sa ovog skupa poručio da je Kosovo izabralo put samoizolacije. To i ne bi bilo toliko važno da tu nije bio i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Rama, nekad heroj, preko noći je postao izdajnik – za najveći broj građana Kosova. Ja uživam u novoj situaciji. Nikada nisam cenila Ramu i njegov neargumentovani egoizam. O Vučiću stvarno nemam komentar. Očekujem jedino da “progovori tečno” i na albanskom jeziku, barem kao što je progovorio na kineskom. (vidi YOUTUBE), kako bi se sklopile sve kockice u mojoj glavi, i biće sve onako kako treba!

Ili najbolje – “neka bude što biti ne može”!!!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.