Švarc-Šiling: EU treba da imenuje specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine

svarc siling
Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.

SAD su napravile prvi korak kako bi prodrmale EU uposlenu svojim problemima. Tako će Vašington dovesti zemlje Zapadnog Balkana za pregovarački sto, piše u autorskom tekstu za DW Kristijan Švarc-Šiling.

Na konferenciji Bledski strateški forum u Sloveniji govorilo se između ostalog i o pitanjima integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU. Ministri spoljnih poslova tih zemalja tamo su bili prisutni. No, upadljivo je malo bilo ministara spoljnih poslova EU.

Gost koji je svakako privukao najveću pažnju bio je Amerikanac Metju Palmer na svojoj funkciji kao novoimenovani specijalni izaslanik za Zapadni Balkan.

SAD su sada preuzele inicijativu i učinile prvi korak kako bi razdrmale EU koja je zaposlena sopstvenim problemima, kako bi zemlje Zapadnog Balkana ponovo dovele za pregovarački sto i kako bi ih podstakle da reše nesuglasice koje postoje već skoro 20 godina.

SAD ne žele da prepuste region ruskom uticaju

Zapravo je bio zadatak EU da energično radi na problemima regiona i evropskoj integraciji tih zemalja. Tokom 90-ih godina, kada su Bosna i Hercegovina, a kasnije i Kosovo bile umešane u užasne ratove, inicijativa SAD bila je ta koja je stvari na Balkanu iznela na pravi put.

Prema našim iskustvima ipak su samo ona rešenja koja usaglašavaju Amerika i Evropa uspešna i trajna. Sve dosadašnje akcije Brisela bile su previše mlitave i nisu zaista vodile ka cilju. Zato bi trebalo biti zahvalan na inicijativi SAD, iako se to nekim Evropljanima sigurno ne dopada.

Jedan dobar poznavalac regiona, profesor Danijel Server, rekao je da predsednik Tramp pred predsedničke izbore sledeće godine hoće da uknjiži još jedan uspeh – u vezi sa zastojem u situaciji između Srbije i Kosova. Smatra se i da SAD ne smeju da region tek tako prepuste ruskom uticaju, jer on je ionako postao vrlo jak.

Svi su složni da je fokus Metjua Palmera na Kosovu. Diskusija o opasnoj „razmeni teritorije“ između Kosova i Srbije, sa katastrofalnim posledicama po Bosnu i Hercegovinu i druge zemlje regiona, posle berlinske konferencije o Zapadnom Balkanu krajem aprila uklonjena je sa dnevnog reda.

Ja sam odavno energično upozoravao na opasnost od novog povlačenja granica prema etničkim merilima. Nadam se da je sada jasno da se međunarodna zajednica na toj čvrstoj poziciji slaže sa mirovnim ugovorima. Palmer se o tome još nije decidirano izjasnio. No, i pored toga, ima poruku da SAD na Balkanu ne žele da vide monoetničke, već „građanske“ države. To se slaže sa evropskom linijom i Nemačkom.

Evropa ne može da bude jasna po pitanju BiH

Zar Evropska unija sada ne bi trebalo da preuzme inicijativu i imenuje specijalnog opunomoćenika upravo za razgovore između Prištine i Beograda, opunomoćenika koji bi bio nadležan i za region Zapadnog Balkana? To bi bilo dosledno. Zar nije vreme da se srpskoj manjini koja živi na Kosovu da sopstveni glas, a ne samo da se čeka da Beograd bude jedini koji za te Srbe vodi reč?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se upravo sreo sa senatorima SAD Ronom Džonsonom i Krisom Marfijem. Republikanac Džonson je ekspert za bezbednosna pitanja u državi i inostranstvu – i to je dobar signal. Tu bi EU trebalo da što pre počne da sarađuje sa SAD kako bi unela svoju evropsku perspektivu.

Mora se postaviti i pitanje nije li Bosna i Hercegovina, koja je doživela najužasniji etnički rat, već godinama talac balkanskih sukoba. Tu je odavno trebalo jasno staviti do znanja da ambicija Milorada Dodika da otcepi Republiku Srpsku od Bosne i Hercegovine vodi u pogrešnom smeru i da bi uništila državu Bosnu i Hercegovinu. Pošto Evropa očito nije u stanju da tu izgovori otvorenu i jasnu reč, SAD bi trebalo da se pobrinu za jasnoću.

Zbog istorijskih procesa, pregovori se ne mogu tek tako prepustiti samo ranijim neprijateljima Srbiji i Bosni i Hercegovini. Politika Republike Srpske podriva jedinstvo Bosne i Hercegovine. Tome se mora jasno stati na put – posebno što to direktno protivreči Dejtonskom sporazumu o kojem je pregovarala Amerika. Ostaje nada da su SAD i Evropa sakupile dovoljno istorijskog iskustva da prepoznaju važnost i da sada, sa novom inicijativom g. Palmera i u Evropi posle imenovanja novog sastava Evropske komisije izađu jedno drugom u susret i složno porade.

DW

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.