Krajem meseca objavljivanje presude optuženima u predmetu „Ćuška“

Shutterstock

U Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, danas je završeno iznošenje završnih reči povodom predmeta Ćuška u kojem se više osoba tereti za ubistvo preko 100 civila albanske nacionalnosti, ranjavanje, krađe i proterivanje civilnog stanovništva za Albaniju 1999. godine. Od ukupno 18 optuženih presuda će biti izrečena za njih devet.

Reč je o nekada razdvojenim postupcima protiv Toplice Miladinovića i još osmorice pripadnika paravojne formacije „Šakali“, koji je potom spojen i nastavljen kao jedinstven.

„Zbog spajanja postupka, ponovljene su završne reči iznete 3. i 5. aprila kojima optuženi Miladinović nije prisustvovao, na način da su javni tužilac za ratne zločine, punomoćnica oštećene i branioci optuženih ostali pri ranije iznetim završnim rečima“, navodi Fond za humanitarno pravo.

Branilac Miladinovića, advokat Goran Petronijević, dao je svoju završnu reč još 23. januara 2014. godine.

Danas je kazao da ostaje pri tom iskazu, ali je i:

„Ukazao da je neprihvatljivo da se u optužnici OVK naziva naoružanom vojnom formacijom jer se radi o terorističkoj organizaciji, te da je kao takva i navedena u brojnim pravnosnažnim presudama koje su doneli domaći sudovi“.

Petronijević dodaje da je „raznim komisijama koje se spremaju da tuže Srbiju za genocid na Kosovu potrebna jedna ovakva presuda“.

„Optuženi Miladinović potreban je onima koji su tada pisali optužnicu, a to je Fond za humanitarno pravo, čiji interes nisu bile žrtve već uvezivanje vojnog i državnog vrha u umešanost u ove zločine, pa je to bio i jedini razlog zbog kog je optužen“, tvrdi Petronijević.

Kazao je i da je FHP „uspeo da nametne svoj interes Tužilašvu za ratne zločine“:

„Koje svoje optužbe zasniva na iskazima dva krajnje kompromitovana svedoka koji su nekada bili zaštićeni – Zoranu Raškoviću i Zoranu Obradoviću, koji su, pored Nebojše Minića, koji nema premca, najveći kriminalci“.

Ovaj advokat tvrdi i da je neodrživ opis radnje za koju se tereti njegov klijent:

„Sam opis radnje za koju se optuženi Miladinović tereti, da je navodno izdao naređenje Miniću, i to Interventnom vodu, je neodrživ, jer Interventni vod kao formacija nije ni postojao u sastavu 177. VTO Peć. Minić nije bio nikakav oficir ni u komandnoj strukturi ovog odreda, već samoproglašeni komandant“.

Ovaj advokat ujedno tvrdi da su optuženi opisali kako je nastao taj Interventni vod odnosno da su se navodno sastali u jednoj kafani u Peći gde su izabrali Minića za komandanta.

„Krajnje je nerealno i neuverljivo da je optuženi Miladinović izdao naređenje Miniću, koji je sada navodno pokojni, koje niko nije čuo, kog nema nigde u dokumentima VTO, te da Minić takvo navodno naređenje prenosi usmeno samo svedocima Raškoviću i Obradoviću i nikom drugom“, dodao je Petronojević.

Tvrdi i da je jedina akcija 177. VTO Peć u Ćuški bila 17. aprila 1999. godine, o kojoj postoje dokumenti i koja je, prema navodima advokata, „izvršena tako da na istu niko od meštana nije imao primedbi, niti je iko tada stradao“.

„Za vreme događaja u Ljubeniću optuženi Miladinović je bio na sasvim drugoj lokaciji. Jedini materijalni dokaz koji je ponudilo tužilaštvo je nekakav navodni prepis ratnog dnevnika Vojnog odseka Peć u čijem sastavu je bio i 177. VTO, mada nije utvrđeno na osnovu kog dokumenta je sačinjen takav prepis“, dodaje Petronijević.

On konstatuje da nema dokaza da je njegov branjenik počinio krivično delo za koje se tereti.

Zato je predložio sudu da ga oslobodi od krivične odgovornosti.

Prema navodima FHP, svi optuženi su u svojim završnim rečima naveli da u celosti prihvataju završne reči svojih branilaca i da nisu počinili krivično delo za koje se terete.

O predmetu Ćuška

Optuženi Toplica Miladinović i još osmorica pripadnika 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć VL TO Peć i aktivnog i rezervnog sastava policije, terete se da su 1999, godine 1. aprila u selima Ljubenic, Pavljan i Zahać, a 14. maja u selima Ćuška, Pavljan Zahać, navodno ubili preko 100 civila albanske nacionalnosti i više desetina ranili, oduzimali im novac, zlato, motorna vozila, palili kuće i vršili proterivanje civilnog stanovništva za Albaniju.

Jedanaest godina nakon ovog zločina, tj. 2010, Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji podiglo je optužnicu za ubistvo 44 civila, proterivanje više od 400 ljudi, pljačkanje i uništavanje imovine u selu Ćuška.

Suđenje je počelo godinu dana kasnije kroz četiri pojedinačne optužnice za isti zločin. Potom je 2012. podignuta i peta optužnica za isti zločin protiv petog optuženog.

Ovog puta optužnica je proširena jer su njom obuhvaćeni i zločini u selima Ljubinić, Pavljan i Zahać za ubistvo najmanje 75 civila, proterivanje, pljačkanje i uništavanje imovine.

Tada je ujedno izmenjena jedinstvena optužnica, te je u optužnici iz 2012. bilo 13 optuženih. Odustalo se od krivičnog gonjena jedne osobe, a godinu dana kasnije od još jedne.

Te 2013. godine postignut je sporazum o svedočenju sa jednim optuženim, a optužnica je do tada tri puta proširivana i uređivanja.

Prva prvostepena presuda doneta je 2014. godine prema kojoj je 9 osoba osuđeno, a dvoje oslobođeno.

Potom je podignuta nova optužnica za Ljubenić sa troje optuženih. Drugostepena presuda je doneta 2015. tako što je predmet vraćen na ponovno suđenje koje je i započeto iste godine tako što je sa prvim predmetom spojen i predmet Ljubenić.

Od tada, pa sve do 2023. godine tri optužene osobe su preminule, a dvojica su postala procesno nesposobna.

O događajima u okolini Peći 1999. godine snimljeno je više dokumentarnih filmova, u kojima je govorio jedan od bivših pripadnika nekadašnjih Šakala, upravo Zoran Rašković, koji je u to vreme bio veoma mlad momak i koji se, kada je počeo rat na Kosovu, prijavio vojsci kao dobrovoljac da, kako je više puta svedočio, brani svoju Zemlju.

On je kroz svoja svedočenja naveo trenutak kada se u ovim formacijama pojavljuje upravo Nebojša Minić „Mrtvi“, o kojem se u to vreme nije znalo mnogo, ali ko je na terenu delovao kao glavni i kojem je Radosavljević dodeljen kao pomoćnik.

U jednom od filmova, govori i više drugih sagovornika među kojima i redovni pripadnik vojske koji je izvršavao naređenja, a ticala su se odbrane zemlje, ali koji je osumnjičen za ratni zločin, uz komandni lanac iznad sebe koji je prošao bez posledica – kako se to prikazuje u ovom filmu.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.