Kosovsko specijalno tužilaštvo danas je podiglo optužnicu u odsustvu, protiv 21 osobe za krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“ počinjeno u selu Račak.
Optužnica je podignuta protiv lica sa inicijalima:
O. S, R. M, K. J, G. R, Ž. T, B. J, M. L, R. M, D. Đ, B. M, D. J, M. Š, D. A, S. V, B. M, Z. S, M. J, G. P, D. N, Č. A. i Z. J.
Kosovsko tužilaštvo tereti ih, prema optužnici, za ubistvo 42 civila tokom, kako je navedeno, operacije srpskih policijskih snaga 15. januara 1999. godine u selu Račak, opština Štimlje.
„U periodu 1998-1999. godine, optuženi su, u saučesništvu, kao pripadnici Vojske bivše Jugoslavije, 243. mehanizovane brigade, 3. armije, poznate kao „Prištinski korpus“, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) – počinili nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovne deportacije i etničko čišćenje civilnog stanovništva“, navodi se u ovoj optužnici.
Prema optužnici, oni su najpre opkolili selo Račak sa mesta zvanih „Borovi“, „Kestenovi“ i „Česta“, a zatim su, kako se navodi:
„Granatirali selo iz daljine vojnim sredstvima, pretraživali kuću po kuću i odvajali muškarce od žena i dece, prisiljavajući ih da napuste selo, dok su zadržavne muškarce pogubili“.
Osim toga, kako se navodi dalje, istrage su utvrdile da su optuženi vršili fizičko nasilje nad civilima – „tukući ih kundacima oružja, nogama, palicama, lancima i drugim tvrdim predmetima“.
Tužilaštvo u ovoj optužnici takođe navodi i da je oko 20.000 civila iz sela Račak i okolnih sela proterano je iz svojih domova.
Kako je u pitanju optužnica protiv lica nedostupnih kosovskim pravosudnim organima, tužilaštvo je predložilo Osnovnom sudu u Prištini da se suđenje njima održi u odsustvu.
Inače, 15. januara u selu Račak kod Uroševca nastradalo je 45 civila, što je bio povod za NATO bombardovanje Jugoslavije koje će se dogoditi već u martu iste godine.
Račak je i dalje jedna od najosetljivijih tema za srpsku i albansku javnost.
Za kosovske Albance, veći deo regiona i zapadne vlade, radi se o masakru albanskih civila od strane „Miloševićevog genocidnog režima“, a za zvaničnu srpsku stranu, u pitanju je bio oružani sukob između srpske policije i pobunjenih naoružanih i uniformisanih Albanaca tokom akcije policije u opštini Štimlje.
Posebno osetljivo i bolno za srpsku javnost je sećanje na Račak kao povod za bombardovanje, a za Albance to što Srbija te zločine negira.
Centralna ličnost u međunarodnom kontekstu događaja u Račku bio je tadašnji šef Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, Vilijam Voker. On je 15. januara 1999. godine Račak okarakterisao kao mesto masakra nad nedužnim civilima, za koji je odgovornost pripisao jugoslovenskim, odnosno srpskim bezbednosnim snagama. Ova ocena međunarodnim institucijama i zapadnim vladama poslužila je kao neposredan i zvanični povod za 78-dnevno bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a. Voker je danas počasni građanin Kosova.
Kosovske vlasti podizale su na kroz godine desetine optužnica protiv osoba koje su navodno odgovorne za taj slučaj, a krajem prošle na 15 godina zatvora zbog umešanosti u masakr u Račku, osuđen je Srbin, Čedomir Aksić.
26 godina od Račka, Voker i ove godine na Kosovu na komemorativnim ceremonijama
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
