Studenti iz Kosovske Mitrovice pred odluku o članstvu Kosova u UNESCO: Evropo ne odriči se sebe!

"Želimo svima da poručimo da kako god odlučili – primili lažnu državu Kosovo u UNESCO, ili ne – za nas će naše Kosovo i Metohija zauvek ostati drugo ime za srpsku istoriju, kulturu, identitet, naša neraskidiva veza sa Nemanjićima, Lazarevićima, Obilićima, svim srpskim junacima i mučenicima, naš zavet, naša najveća svetinja" – poručio je potpredsednik SKONUS-a i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije, Milan Savić, na studentskom protestu protiv članstva Kosova u UNESCO u Kosovskoj Mitrovici dva sata pred odluku Izvršnog saveta UNESCO-a. Ovo je inače prvi protest studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici protiv članstva Kosova u UNESCO. Protestu je prisustvovalo par hiljada studenata, ali i građana. 

Okupljanje studenata i građana započelo je u 12 časova na sportskim igralištima Tehničke škole "Mihailo Petrović Alas", da bi se zatim kolona uputila prema glavnom mitrovičkom mostu, a protest i zvanično započeo u 12.44 na trgu Braće Milić. 

"Oni koji su nas bombardovali, oni koji su nam oteli Kosovo, oni koji od nas traže da promenimo našu svest, sada nameravaju da od Srbije otmu istoriju, otmu njeno pravo na kulturu, otmu njeno pravo na identitet. Imaju nameru da Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, Banjska, da postanu za Srbiju i srpski narod inostranstvo," rekao je Savić, takođe, tokom protesta. 

On je upitao i da li je ikome ikada postavljeno "takvo užasno i cinično pitanje", te gde je i da li postoji "savez modernog društva".  

"Kako je moguće da jedna Francuska podržava ulazak samoprozvane države Kosovo u UNESCO? Kako bi se osećali naši prijatelji Francuzi kada bi im neko spalio Notr Dam, a nakon toga tvrdio da je to njegova kulturna baština? Šta bi na to rekao veliki De Gol? Kako bi se osećali naši prijatelji Italijani kada bi neko srušio Koloseum, a nakon toga tražio da mu se plod njegovog destruktivizma pokloni? Šta bi rekli naši prijatelji Englezi kada bi im neko uništio Vestminstersku opatiju i nakon toga tvrdio da to više nije engleska zemlja i tvrdio da tu nema mesta za Engleze?" – upitao je takođe ovaj mladić. 

On je istakao i da studenti traže "pravdu, istinu i slobodu" i ono što "nam pripada", te da mole Evropu da se ne odriče sebe. 

"I zato molimo Evropu i savremeni svet, da se ne odriču sebe, da se ne odriču svog Mikelanđela, Davinčija, Getea, Šekspira i svih velikana koji bi se danas postideli pred onim što njihove države rade – da jednom starom evropskom narodu otmu njihove svetinje, jer bez njih oni ne postoje", rekao je Savić i dodao:

"Doista! Šta smo mi bez spaljene Bogorodice Ljeviške? Šta smo mi bez svetog Kosova? Šta smo mi bez raspete Metohije?"

Tokom današnjeg protesta studenti su i izdali saopštenje za javnosti, koje možete pročitati u nastavku. 

"Mi studenti Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici okupili smo se danas ovde tačno u 12.44 svesni da se nalazimo u velikim istorijskim iskušenjima za Srbiju i srpski narod, da još jednom izrazimo nezadovoljstvo povodom najave ulaska nepostojeće Republike Kosovo u UNESCO. Svesni smo činjenice da ne možemo sprečiti nešto unapred predodređeno, ali možemo da iskažemo nezadovoljstvo neslaganjem i neprihvatanjem težnje tzv. države Kosovo da postane članica UNESCO-a.

Srpski narod i Srpska crkva baštine najbrojnije i najznačajnije kulturno nasleđe na ovom prostoru i ono je nedeljivo po bilo kom osnovu. Evidentne su pretenzije albanske etničke zajednice na Kosovu i Metohiji da utemeljenjem tzv. države Kosovo dobije status novokulturnog identiteta koje bi sada apsorbovalo i hrišćansko – posebno nasleđe Srba sa Kosova i Metohije. Smatrajući sebe za istinske baštinike islamskog nasleđa i upornim svojatanjem srpskog kulturnog nasleđa, nastoje da baštinu podvedu pod svoje tzv. kosovarsko nasleđe. Ta agresivna politika doprinela je da se naočigled svetske javnosti u kontinuitetu uništava jedan od najznačajnijih dragulja srednjevekovnog nasleđa.

Nastanak svetinje Srpske pravoslavne crkve, baštine srpskog naroda i srpske države dokumentovano se može pratiti od ranog srednjeg veka do današnjih dana. U vekovima turske vlasti trpeli su i narod i svetinje, ali ne u tolikoj meri kao što se to događa od juna 1999. godine – kada je prostor KiM-a nizom nepovoljnih događanja postao protektorat Ujedinjenih nacija, a zatim i Evropske unije na kome su smeštene njihove značajne vojne i civilne snage.

Najbogatija umetnička grupa, sakralna arhitektura koju je evropska civilizacija nasledila od hrišćanskog istoka nalazi se upravo na teritoriji Kosova i Metohije, što upravo utvrđuje i letimičan pogled na brojčane podatke. Uništavanje i razaranje hrišćanskog kulturnog nasleđa Srbije, posebno onog dela koje datira iz srednjeg veka, a ko je se u drugim evropskim državama čuva sa posebnom pažnjom, nezapamćeno je u novijoj evropskoj istoriji.

Na meti vandala posebno su bile srpske svetinje. Samo za tri dana od 17. do 21. marta 2004. godine, zapaljeno je, uništeno, ili oskrnavljeno 35 pravoslavnih hramova među kojima i Bogorodica Ljeviška koja se tada nalazila na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine u opasnosti. Pored nje, na ovoj listi se još nalazi i veličanstveni manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija – duhovna prestonica naše crkve i slavna Milutinova Gračanica.

Velikim zapadnim silama, moćnim vojnim i političkim savetima dovoljno je to što su Srbiji oteli najdragoceniji deo njene teritorije, a sad nameravaju da joj oduzmu i pravo na pamćenje. Eventualnim ulaskom tzv. nezavisnog Kosova u UNESCO, srpskom narodu se na Kosovu oduzima, slobodno možemo da kažemo, krade njegov identitet. A narod bez identiteta je narod bez budućnosti.

Jedan mudar čovek je jednom rekao ‘ako ne znate istoriju, ne znate ništa. Vi ste list koji ne zna da je deo drveta.’ Ako se to desi, Srbiji će biti oduzeto ono najsvetije što ima, a to je nasleđe svete srpske loze Nemanjića, koja je dokaz postojanja srpske države i naše Srpske pravoslavne crkve od iskona.

Sa ovog protesta, mi studenti još jednom apelujemo na pravedan, istinoljubiv i rodoljubiv svet da nas podrži u borbi za očuvanje kolevke naše državnosti, duhovnosti, kulture i identiteta. Ovo se tiče svih nas!

Na kraju citiraćemo reči našeg književnika i akademika Matije Bećkovića: ’Ako Kosovo nije naše – zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo – zašto ga otimaju? Ako već mogu da ga otmu – ne znam što se toliko ustručavaju.’"