Posle preležanog kovida-19 pacijenti se nekada nedeljama, pa i mesecima kasnije žale da se nisu u potpunosti oporavili, da se brže umaraju i da se ne osećaju kao pre bolesti. U lekarskoj praksi se već ustalio termin dugotrajni kovid. Koji su ključni simptomi dugotrajnog kovida?
Na ova pitanje odgovarala je pulmolog prof. dr Dragana Jovanović, u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaraju na pitanja građana o koronavirusu.
Objašnjava da su najčešći simptomi dugotrajnog kovida: slabost (malaksalost), bolovi u misićima, bolovi u zglobovima, otežano disanje, kao i gubitak kondicije.
Dosta česti simptomi, prema njenim rečima, su i bolovi u grudima, kao osećaj pečenja i pritiska, poremećaj regulacije temperature: valunzi, povišena temperatura ili groznica – pre svega nakon fizičkog napora i opterećenja, zatim poremećaji srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzan puls pri mirovanju, ali i različite neurološke tegobe: poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica.
Doktorka Jovanović prenosi rezultate britanskog istraživanja upravo o dugotrajnom kovidu na oko 400 obolelih po izlasku iz bolnice. Oko trećina njih je bila bez pridruženih bolesti, a praćeni su prosečno oko 2 meseca po otpustu.
“Preko polovine pacijenata je imalo konstantan nedostatak vazduha, trećina hroničan kašalj i više od dve trećine umor. Oko 15 odsto je imalo depresiju. Ovako veliki procenat pacijenata sa dugotrajnim simptomima po izlasku iz bolnice ukazuju na veličinu ovog problema”, ističe doktorka Jovanović.
Prema njenim rečima, većina pacijenata ocenila je svoje celokupno stanje zdravlja posle dva meseca oporavka kao nepotpuno, naročito oni koji imaju neku hroničnu bolest.
Kada je u pitanju terapija, prema njenim rečima, neophodan je holistički pristup u praćenju, usmeren na fizičke, ali i psihološke potrebe pacijenta.
“Ukoliko je nekomplikovana bolest, koja ima trend ka potpunom oporavku, terapija je potporna, sa savetom o dobroj ishrani, suplementima, šetnjama, laganim blagim vežbama do granice osećaja napora, postepeno ih povećavajući u vremenu. Kod pacijenata koji imaju značajne plućne promene po izlasku iz bolnice nadležni doktor može da razmotri primenu još nekih lekova, ali je tu potrebno pažljivo proceniti kolika je korist od leka, a koliki rizik od nekih neželjenih pojava vezanih za lek, od slučaja do slučaja. Treba svakako uvek naglasiti tim pacijentima dokazanu korist od spavanja potrbuške ili na boku, ne na leđima, kao i od blagih vežbi disanja”, zaključuje doktorka Jovanović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
