Stoltenberg: I Beograd i Priština da doprinesu deeskalaciji, nacrt statuta ZSO prilika za napredak

Doorstep Statement by NATO Secretary General Jens Stoltenberg

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u Briselu da i Beograd i Priština treba da doprinesu deeskalaciji situacije na Kosovu i izrazio uverenje da bi najnoviji, zapadni predlog statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) mogao da bude prilika za napredak u dijalogu dve strane.

Po okončanju dvodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a, Stoltenberg je još jednom pozvao obe strane da se uzdrže od poteza koji mogu da povećaju tenzije i od zapaljive retorike, objavila je alijansa.

Odgovarajući na pitanja novinara, Stoltenberg je rekao da je prethodnih meseci bilo „ozbiljnih nasilnih incidenata“ na Kosovu, uključujući sukob lokalnih Srba i pripadnika KFOR-a krajem maja i razmenu vatre između kosovske policije i naoružane grupe Srba u selu Banjska 24. septembra.

„Proletos smo videli napad na mirovnjake NATO-a i tada su povređena 93 NATO vojnika, od kojih su neki zadobili povrede koje menjaju život. To je potpuno neprihvatljivo. A onda imate incident u Banjskoj, gde je bilo poginulih. To pokazuje sa kakvim izazovima se suočavamo na Kosovu“, kazao je Stoltenberg.

Naveo je da je tokom prošlonedeljne posete Zapadnom Balkanu, njegova poruka i u Beogradu i u Prištini bila da obe strane treba dobronamerno da se angažuju u dijalogu pod okriljem EU.

„Kosovo je primer veoma bliske saradnje NATO-a i Evropske unije. EU je nadležna za diplomatske napore. Mi smo vojno prisutni na terenu i za 1.000 smo povećali broj NATO vojnika (na Kosovu), na oko 5.000“, rekao je Stoltenberg.

On je pozdravio produžetak mandata misije EUFOR u Bosni i Hercegovini, i ukazao da bi NATO morao da razmotri šta da čini da to nije urađeno.

„Jasno smo stavili do znanja da ne možemo dozvoliti bezbednosni vakuum u Bosni i Hercegovini. To je i razlog zašto smo snažno podržali obnovu mandata UN za snage EU, EUFOR. I uz tu podršku NATO-a, imamo ‘Berlin plus’ aranžmane, koji nam omogućavaju da pomažemo i podržavamo te snage“, dodao je.

Stoltenberg je rekao i da je u toku transformacija sveobuhvatnog paketa pomoći NATO-a Ukrajini u višegodišnji program pomoći, koji treba da pomogne toj zemlji da pređe sa sovjetske na NATO opremu i standarde, a njenim snagama da postanu potpuno interoperabilne sa snagama alijanse.

On je kazao da je najvažnije da je Ukrajina, suočena sa ruskom invazijom, opstala „kao suverena, nezavisna, demokratska država“, ocenivši to kao „veliki uspeh“ i „veliku pobedu“.

„Ukrajina je bliža NATO-u nego ikada ranije. Mi ćemo nastaviti da je podržavamo na putu ka članstvu u NATO-u“, naveo je.

Govoreći o situaciji na terenu, Stoltenberg je istakao da je Ukrajina ove godine postigla značajan napredak i na kopnu i na Crnom moru, dok Rusija gubi politički uticaj u zemljama koje su joj blizu. Rusija ima više od 300.000 žrtava, izgubila je značajan deo konvencionalnih snaga i pod ekonomskim je pritiskom, dodao je.

„Rusija je sada politički, vojno i ekonomski slabija. Moskva iz godine u godinu stavlja svoju budućnost pod hipoteku Pekingu“, dodao je Stoltenberg.

N1



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.