Rešavanjem pitanja Kosova i Metohije, mi rešavamo albansko nacionalno pitanje ali ne i srpsko nacionalno pitanje na prostoru Zapadnog Balkana. Rešavanjem pitanja KiM odvojeno od – u perspektivi rešavanja pitanja Republike Srpske ostaćemo i bez Kosova i bez Republike Srpske, smatra general Momir Stojanović.
Politiku Srbije prema rešavanju kosovskog pitanja ocenjuje kao katastrofalnu koja neminovno vodi ka praktičnom priznanju nezavisnosti iako bez formalnog priznanja.
„Ako je predhodna vlast napravila katastrofalanu grešku pristajanje da se rešavanje problema Kosmeta iz UN prebaci u EU, onda je ova vlast lutanjem i menjanjem koncepcijskog pristupa tom problemu, i u dobroj meri oslanjajući se na nesposobne, nestručne, poslušne, kriminalizovane i neutentične predstavnike Srba sa KiM okupljene oko Srpske liste, praktično svojim potezima proteklih godina nezavisnost KiM učinila sasvim izvesnim“, kaže Stojanović.
Podsetivši na unutrašnji dijalog o Kosovu koji je vođen 2018. i 2019. godine, sa proklamovanim ciljem da se iskristališe većinski stav građana Srbije o tom pitanju, uz obećanje predsednika Srbije da će na kraju i on izneti svoj stav o tom pitanju, Stojanović je podsetio i na to da je preovladao stav da je rešavanje kosovskog pitanja proces koji se ne može rešiti u mandatu jedne vlade.
„Da ne treba srljati, treba čekati promene odnosa snaga u međunarodnoj zajednici i povoljniji ambijent, da konflikt treba držati zamrznut i generalno ga rešavati u skladu sa rezolucijom 1244 SB UN“, tumači Stojanović.
Kako se nalazi nisu svideli Vučiću, objašnjava dalje, istovremeno pritisnut i „ucenjen“ iz EU, a „svestan da mu vlast zavisi od priključenja EU“, odlučuje se da bez saglasnost Vlade i Skupštine, „zaigra na kartu podele“, nadajući se da će pod državni suverenitet zadržati opštine severno od Ibra.
Aleksandar Vučić je u svom projektu podele Kosova solirao preko rukovodstva Srpske liste, a preko koje je uspostavio stalnu tajnu komunikaciju sa rukovodstvom kosovskih institucija – ne dovodi u sumnju modus operandi ove strane Srba sa Kosova general.
„Verujući da će uspeti u tome, srpski predsednik je zapravo učinio krupne ustupke koji polako zaokružuju kosovsku državnost, od ustupaka preko EPS-a, pozivnog broja, Gazivoda, Zemljišnim knjiga, Valača i drugih resursa“, ističe Stojanović.
Prihvatanjem francusko-nemačkog predloga koji faktički znači priznanje nezavisnosti Kosova, predsednik Srbije je shvatio da je prevaren i izdan, tvrdi dalje naš sagovornik.
„U očaju čini katastrofalne poteze. Naređuje Srbima da izađu iz Kosovske policije i da na Severu ne učestvuju na izborima. Priština postavlja svoje gradonačelnike i ispred opštinskih zgrada postavlja zastave Kosova. Kosovski policajci ulaze na Sever gde prave vojne baze. Hapse istaknute Srbe i one koji rukovode otporom. Lideri Srpske liste lišeni autoriteta u narodu sklanjaju se u mišju rupu a neki prema nalogu Beograda sklanjaju se sa Kosmeta“.
Ovaj general ne vidi drugačije povoljnije rešenje situacije a da se sačuvaju osim da se momentalno prekinu svi pregovori sa Prištinom, čak i sa međunarodnom zajednicom – „dok se svi uhapšeni Srbi ne puste iz zatvora, prekinu radovi na novouspostavljenim bazama na Severu, povuku sve specijalne i interventne jedinice KP sa Severa, povuku nelegitimni gradonačelnici i uklone zastave Kosova ispred opštinskih zgrada i dok se ne dozvoli slobodan protok robe“.
Međutim: „Ovo ucenjeni Predsednik Srbije ne sme“, dodaje Stojanović.
Otišao je i dalje u ređanju onog što smatra potrebnim merama, a to je da se „odmah otkaže poslušnost i lojalnost liderima Srpske liste“, da se umesto toga formira „Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije“, koje će činiti najuticajnijih i najuglednijih Srba.
Smatra da se preko ovog tela mogu artikulisati zahtevi prema Beogradu i Prištini.
Podržava učešće na lokalnim izborima, kako bi se u većinskim srpskim sredinama izabrali gradonačelnici. Međutim, ovaj general ne podržava učešće u drugim kosovskim organima poput Skupštine, Vlade, KBS, čak i same policije.
Štaviše, smatra da se upravo učešće u KP i KBS u ovakvim okolnostima treba tretirati kao „izdaja“, a takva lica traba „hapsiti i suditi“.
Njegovo viđenje rešenja je potenciranje Rezolucije UN SB 1244, kao „jedini pravnoobavezujući međunarodnim dokument“.
U suprotnom, ukoliko se ne bi pregovaralo i dogovaralo unutar okvira 1244, zastupa stav da se prekinu pregovor, ali i:
„Sazvati Narodnu Skupštinu i proglasiti da je teritorija AP KiM okupirana, da Srbija zadržava pravo da Kosmet vrati pod svoj suverenitet u vreme i na način koji sama odredi“.
Ovaj penzionisani general, smatra da je međunarodna zajednica dužna da obezbedi bezbednost i osnovna ljudska prava na Kosovu, ali i da bi u protivnom slučaju Srbija morala da zaštiti bezbednost sosptvenih građana i to „svim raspoloživog sredstvima“.
„Ukoliko posle donošenja ovakve rezolucije Priština primeni nasilje, kao što su hapšenja, upad policije, provaljivanje u javne objekte i sl., Srbija mora vojno da interveniše na Kosovu i Metohiji“.
Momir Stojanović je bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije i nekadašnji poslanik Srpske napredne stranke (SNS). Tokom devedesetih (’93-’99) bio je načelnik za vojnu bezbednost na Kosovu. Kao predsednik Anketnog odbora Skupštine Srbije, 2014, sastavio je izveštaj o (zlo)upotrebi budžetskih sredstava na Kosovu za period od 2000. do 2012, koji je izveštajem i usvojen.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
