„Novinarstvo je danas umiruća profesija, a mediji cvetajuća propagandna mašinerija. Ovo su zlatna vremena svetske propagande i mi smo samo deo tog voza s obzirom na to da živimo u vremenu postistina“, kazala je danas urednica KoSSev portala, Tatjana Lazarević. Na konferenciji o ulozi nezavisnih medija u borbi protiv lažnih vesti održanoj u Gračanici, Lazarević kao i predstavnici RTV Kim, Radija Goraždevac i NVO Aktiv ukazali su upravo na značaj lokalnih medija u plasiranju tačnih informacija i pravovremenom informisanju javnosti.
Proteklih jedanaest meseci pet lokalnih medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu, među kojima su RTV Kim, Radio Kontakt Plus, Radio Mitrovica Sever, KoSSev i Radio Goraždevac radilo je na otkrivanju lažnih vesti. Danas je ovim povodom organizovana konferencija pod nazivom „Uloga nezavisnih medija u borbi protiv lažnih vesti“ u Centru građanske energije (CEC) u Gračanici.
U okviru dva panela razgovaralo se o lokalnim medijima kosovskih Srba i lažnim vestima, kao i o dezinformacijama u beogradskim medijima o čemu su govorili novinari Vremena, odnosno Birna Radmilo Marković, novinarka niškog City radija Ivana Petrović i veteran novinarstva Srba sa Kosova, ali i Srbije Miki Mihajlović.
Uskoro izveštaj i sa drugog panela o stanju u medijima u Beogradu.
Konferencija je održana kako bi se uticalo na medijsku pismenost građana odnosno da razmišljaju o informacijama koje im se svakodnevno plasiraju, da odbace lažne vesti i da razlikuju jedno od drugog, kazao je direktor RTV Kim Isak Vorgučić otvarajući konferenciju.
Učesnici prvog panela bili su urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević, urednik RTV Kim, Goran Avramović, urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević i Miodrag Milićević iz NVO Aktiv.
Mediji koji izveštavaju na srpskom oprezniji od drugih
Lazarević ocenjuje da su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu u „poplavi lažnih vesti“ veoma oprezni, tj. oprezniji od onih koji izveštavaju na albanskom, kao i od tabloida u Beogradu.
„Verujem da su mediji na srpskom oprezniji – ne zato što imaju bolje ili veće kvalifikacije ili zato što su iskusniji ili bolji novinari, već zbog uslova života i presije u kojoj se nalazi čitava srpska zajednica i specifičnosti teškog položaja. Naši senzori su otvoreni za najmanje dva narativa, a sasvim sigurno i dublji kontekst u kojem se odvijaju događaji na liniji Beograd-Priština. U tom smislu su oprezniji“, naglasila je urednica KoSSev-a.
Ovi lokalni mediji su u prethodnom periodu objavili više desetina članaka u kojima je ukazivano na lažne vesti kako u prištinskim, tako i u beogradskim medijima.
Urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, kazao je da portali i televizije iz Beograda neretko šire lažne vesti, odnosno propagandu, i to u kontekstu izbijanja rata na Kosovu.
Izneo je i konkretan primer, tj. dešavanja 31. jula na Severu Kosova, a uoči početka primene odluka kosovske vlade o preregistraciji vozila, odnosno izdavanja dokumenata ulaz/izlaz.
„Te večeri je TV Pink objavio da je na Severu počeo rat“, podsetio je Dimitrijević, navodeći da se sve ono što se dešava na Severu održava i na ostale sredine južno od Ibra.
„Ljudi gledaju TV Pink i kada pratite program uživo sa dramatičnim scenama gde kažu ‘stigli su i prvi ranjeni, počeo je oružani sukob, svakako da ljudima nije prijatno'“, poručio je Dimitrijević, uz podsećanje da su ovi navodi potom i demantovani.
Dodaje da je upravo zbog toga bitno razotkrivanje lažnih vesti, kao i i uloga lokalnih medija u informisanju javnosti.
„Mi moramo da nastavimo tim pravcem – da se borimo da do ljudi dođu tačne i prave vesti, pogotovu u tim kritičnim situacijama“, naglasio je Dimitrijević.
Dimitrijević kaže da je u pogledu brojnosti, kada su mediji u pitanju, više onih koji proizvode lažne vesti svesno i zlonamerno.
„Jesu brojniji i svakodnevno vode kampanju protiv nečega… Manje nas je, ali radimo mnogo važniji posao od onih koji proizvode lažne vesti i kontaminiraju javni prostor lažima u službi političkih centara moći koji ih kontrolišu“.
Mladi koriste društvene mreže za informisanje, kasni odgovor medija
Miodrag Milićević iz NVO Aktiv kaže da danas nije lako uticati na mladu publiku, koja se uglavnom informiše putem društvenih mreža.
Ova nevladina organizacija je poslednjih meseci radila na projektu o medijskoj pismenosti u okviru kojeg je ujedno objavljen priručnik namenjen prevashodno mlađoj populaciji koja se uglavnom informiše preko društvenih mreža.
„Jako je teško uticati na sve te segmente, pogotovu putem društvenih mreža, u smislu kontrole protoka i kvaliteta informacija koje se pružaju, čak i onih koji tendenciozno plasiraju određenu vrstu informacija sa krajnjim ciljem da dovedu širu publiku, a pogotovu one mlađe u zabludu“, poručio je Milićević.
On naglašava da se mladi danas neretko ili uglavnom informišu putem Tik Toka i drugih društvenih mreža, ali i dodaje da mediji nisu dovoljno brzo odgovorili na moderni trend i migraciju sa tradicionalih na digitalne platforme.
Precizira da je zbog toga važno da mediji održe integritet i profesionalnost u informisanju javnosti, te da se u skladu sa modernim trendovima upravo putem društvenih mreža dopre do mlađe publike.
Urednica KoSSev portala nadovezala se na navode Milićevića rekavši da ne zastupa stav da su laži na društvenim mrežama, a u medijima istina.
„Nažalost, dobar deo medija je preuzeo ne toliko ulogu informative koliko ulogu propagande. Političari stižu prvi do mreža, mediji žvaću i daju legitimitet propagandi laži i oni kao mejnstrim i prorežimski mediji zapravo vrše brutalnu propagandu“, poručuje Lazarević.
Mediji udarna pesnica vlasti – tabloidi najavlju poteze vlasti
Lazarević u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, odnosno kosovskog pitanja kaže da postoji antagonizam dva politička narativa i dva politička centra.
Mediji su udarna pesnica vlasti u Srbiji i isto tako udarna pesnica vlasti u Prištini
U ovom smislu Lazarević je ukazala na ulogu tabloida u Srbiji, navodeći da se u njima najavljuju akcije koje će vlast da preuzme u narednim danima.
„Iole medijski pismena osoba koja prati srpske tabloide zna tačno unapred potez koji će vlasti narednih dana da povlače i to kako pišu je školski primer upotrebe propagande i lažnih vesti“, naglasila je Lazarević.
Podela srpskih medija na Kosovu – tradicionalni, hibridni i novinarska gerila
Sa druge strane, kada su u pitanju mediji na srpskom na Kosovu, Lazarević kaže da oni grubo mogu da se svrstaju u tri grupe.
Prvu, navodi Lazarević, čine tradicionalni mediji koji postoje već decenijama, koji su nasleđe bivše Jugoslavije i koji su se 90-tih godina transferisali u srpske državne medije.
„Oni su glasila državne politike, partije koja je tog trenutka na vlasti i koji će sutra da nastave da sprovode državnu propagandu, ma koja to država bila. Da li će da bude trenutno SNS na vlasti ili će da bude stranka Aljbina Kurtija, mediji pod njihovom kontrolom – apsolutno je irelevantno. Verujem da će ti srpski državni mediji sa podjednakim elanom sutra da zastupaju ‘državnu propagandu stranke koja je na vlasti u Prištini'“, kazala je Lazarević.
Drugu grupu medija na srpskom jeziku na Kosovu Lazarević definiše kao hibridne. Kaže da njih nema puno i da su „takozvani nezavisni mediji“.
„Njihov posao je da pokažu da su nezavisni, a zapravo su deo istog uređivačkog centra o kojem govorim kada su u pitanju srpski državni mediji na Kosovu“, poručila je Lazarević.
Treća grupa medija je mala. Lazarević kaže da veruje da su u njoj predstavnici medija koji su učestvovali na današnjoj konferenciji.
„Želim da verujem da smo mi u njoj i više nas vidim kao novinarsku gerilu nego kao jedan uređen medijski prostor. Verujem da smo u uređivačkom smislu uređeniji, ali ne bih mogla u formalnom smislu da kažem da smo solidan medijski klaster. To su mediji koji finansijski nisu nezavisni, ali se trude da u uređivačkom smislu ostanu nezavisni i objektivni koliko je to moguće“, kazala je Lazarević.
Ostaju „klimoglavci“ – podržaće vlast čak i ako sa Jupitera dođe, nestaju objektivni mediji
Urednica KoSSev-a precizira da se u srpskim sredinama sve trenutno svodi na to „da li vas vlast kontroliše“, tj. Srpska napredna stranka.
„Ostalo je da su na žalost kontrolisani mediji bukvalno klimoglavci, da se ide u uređivački centar koji je deo nekog državnog-društvenog sistema gde urednici zapravo dobiju smernice za sledeći dan, a po potrebi se to u toku dana menja“, objasnila Lazarević.
Kaže da ovakve medije ne vodi ideologija već da su njihovi prdstavnici „puki poslušnici vlasti“.
„Sa punom odgovornošću predviđam da ukoliko takvi mediji opstanu, a opstaće, sve su šanse da mi nestajemo, da će oni sutradan da podržavaju vlast čak i ako sa Jupitera dođe. Oni će s podjednakim elanom da brane tu vlast kao što sada s podjednakim elenom brane vlast koja je u narativu velikosrpska. Sutradan ako vlast bude, kolokvijalno se izražavam, albanska, braniće i ‘velikoalbansku vlast’ ili ‘malosrpsku'“, dodala je Lazarević.
Objavama na društvenim mrežama političari izbegavaju novinarska pitanja
Kada je reč o informacijima koje se objavljuju na društvenim mrežama i u medijima panelisti su se na današnjoj konferenciji ukazali na jasnu razliku, a prvenstveno kada je reč o Tviteru. Informacije su kratke i ne daju širi kontekt dok vesti, a prvenstveno analize daju širi kontekst i pružaju potpunu sliku.
Urednik Radija Goraždevac smatra da objavama na društvenim mrežama političari ujedno izbegavaju pitanja novinara.
Precizira da upravo medijski radnici moraju da se bore da postavljaju pitanja.
Lazarević dodaje da je upravo razlika između dobrog i lošeg novinara u tome što dobar novinar postavlja pitanja.
„Došli smo u situaciju da novinar nije više u mogućnosti da postavlja pitanja. Jedan razlog je to što političari rabe jednosmernu komunikaciju preko mreža i preko klastera medija sa vatrogasnim crevom laži koji raspršuju tu propagandu i lažne vesti“, kazala je Lazarević.
Drugi razlog je to što novinari nemaju mogućnost da postavljaju pitanja.
Lazarević je ukazala na to da mnogi upiti KoSSev portala upućeni kosovskim institucijama ostaju bez odgovora, a da su među njima i oni poslati Kosovskoj policiji i MUP-u, u vezi sa navodima građana da su ih pripadnici specijalnih jedinica maltretirali na Severu Kosova.
„Mi dva meseca pokušavamo da dobijemo bilo kakav odgovor od policije i MUP-a Kosova o tome da li je neki slučaj prijavljen, kakva je procedura ponašanja specijalnih jedinica. Dakle, bilo kakvo uputstvo tražimo od stručnih adresa koje mogu da kontekstualizuju problem da bismo mogli da navedemo pojedinačna svedočenja. Mi nemamo te odgovore. Ta zatvorenost institucija čini teškim rad barem našoj grupi medija na srpskom jeziku“, poručila je Lazarević.
Kaže da zatvorenost institucija u Prištini posebno postoji prema medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku.
„Deo mogu da prihvatim da je u pitanju jezička barijera, ali nažalost je taj etnički element je kao utisak makar vidljiv i prisutan i potcenjivački odnos prema medijima na srpskom jeziku“, naglasila je Lazarević.
Ona ukazuje na to da problem u komunikaciji postoji i sa lokalnim srpskim političkim rukovodstvom i institucijama koje kontroliše putem Srpske liste.
Potrebna komunikacija albanskih i srpskih medija
Miodrag Milićević iz Aktiva precizira da na Kosovu postoje dve „različite realnosti“ – odnosno da albanska i srpska javnost ne vidi jedna drugu.
Naglašava i da je na delu nedovoljna komunikacija između srpskih i albanskih medija.
„U tom smislu je lako igrati se sa protokom informacija, jer se vi obraćate vašoj publici uz neretko populističke izjave koje su namenjene širokim narodnim masama“, poručio je Milićević.
Precizira da je rešenje upravo u jačanju komunikacije, u razmeni informacija koje bi dolazile i iz albanskih i srpskih medija.
„Bez toga mi ćemo završiti i završavamo vrlo često na tome da se negiraju informacije koje dolaze sa suprotne strane. Gde se negiraju incidenti kao nepostojeći ili kao nešto što je preuveličano…“, poručio je Milićević.
Zlatna vremena svetske propagande
Konferencija je danas završena pitanjem publike o tome ko širi lažne vesti.
Urednica KoSSev portala poručuje da su mediji danas stavljeni u funkciju globalnog upravljanja sistemima i ljudima.
„Mislim da je novinarstvo danas umiruća profesija, a mediji cvetajuća propagandna mašinerija, da su ovo zlatna vremena svetske propagande i da smo mi samo deo tog voza s obzirom na to da živimo u vremenu postistina. Mediji danas nisu svrha sami sebi već su stavljeni u funkciju globalnog upravljanja sistemima i ljudima. Istovremeno, dok imamo tako uticajnu propagandu neguje se kult da se veruje samo sebi i eventualno svom bližnjem. A to znači ono što ja kažem je istina a to što ja kažem je ono što ja mislim. Dakle, istina je jednako ono što ja mislim i osećam. Percepcije ljudske se podvode pod istinom i u tom smislu se činjenia briše“, kazala je Lazarević.
Konferencija „Uloga nezavisnih medija u borbi protiv lažnih vesti“ održana je u sklopu podrške koju ambasada SAD na Kosovu već drugu godinu pruža koaliciji nezavisnih medija na srpskom jeziku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
