Stejt department: U 2018 preko 100 napada na imovinu Srba i SPC i još 23 napada na povratnike

Obejkat američkog Stejt departmenta
Stejt department

U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu o srpskoj zajednici se uglavnom piše u kontekstu narušene bezbednosti i otežanog ostvarivanja imovinskih prava, dok se generalno Kosovu zamera visoka stopa korupcije.

Povratak i povraćaj vlasništva

Oko 90.000 ljudi koji su napustili Kosovo nakon konflikta su i dalje raseljeni. Od tog broja, ukupno 8.367 Srba je izrazilo spremnost da se vrati, dok povratak još 400 Aškalija, Egipćana i Roma iz Srbije, Crne Gore i Makedonije nije izvršen zbog predrasuda.

S druge strane, Ministarstvo za zajednice i povratak je prijavilo da je od avgusta prošle godine vraćeno svega 370 osoba.

Proces povratka u neke delove Kosova otežan je upravo zbog bezbednosnih incidenata ili nespremnosti lokalne zajednice da prihvate povratnike, ali i nepoverenje u organe reda i zakona, konstatuju u izveštaju.

Uprkos čestim pozivima vlade na povratak, izostaju konkretne akcije za obezbeđivanje uslova za povratak, među njima i dodeljivanje zemljišta za izgradnju kuća, osiguravanje bezbedne sredine  i opšti nedostatak socioekonomske perspektive za povratnike.

Jevtić: Neko ukazao na realne probleme

Izveštaj Stejt departmenta komentarisao je i ministar za zajednice i povratak u ostavci Dalibor Jevtić, navodeći da se konačno u „jednom tako važnom dokumentu“ ukazalo na „realne probleme“ sa kojima se Srbi na Kosovu suočavaju. „Preko 100 incidenata, nedovoljna podrška procesu povratka u najkraćem opisuju sve ono što danas predstavlja problem opstanka i povratka Srba na Kosovu“, izlistao je Jevtić. Ovaj ministar u ostavci ujedno se nada da će izveštaj Stejt Departmenta uticati na delovanje i predstavnike međunarodne zajednice na Kosovu da po ovim pitanjima urade više i imaju veći uticaj na institucije koje treba da urade svoj posao u skladu sa zakonima.

Pored toga, u izveštaju Stejt departmenta se navodi i da konfuzni zakoni i uredbe kao i sudska praksa i reuzurpacija imovine otežavaju proces povraćaja imovine. Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju je odlučivala o 41.849 slučaja uzurpirane imovine od 42.749 ukupno prijavljenih slučaja. U preko 96 odsto prijavljenih slučaja žalioci su Srbi.

Odluke komisije se uglavnom sprovode, ali postoje poteškoće pri izbacivanje uzurpatora, a nedostaju i sredstva za kompenzaciju 143 osobe.

S druge strane, na najviše izbacivanja se čeka upravo u regionu Mitrovice, gde bi 292 uzurpatora trebalo da napusti objekte koji većinom pripadaju Albancima, stoji u izveštaju.

Ipak, postoje i sudske odluke o povratku imovine koje se ne poštuju, a najupadljiviji je slučaj lokalne vlasti u Dečanima koja i dalje odbija da sprovede odluku Ustavnog suda kojom je potvrđeno vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad preko 24 hektara zemlje u okolini manastira Visoki Dečani, ali zvaničnici koji ne sprovode odluku suda nisu sankcionisani.

Kosnet: Korupcija i nasilje protiv manjina i novinara

Ubrzo nakon objavljivanja ovog izveštaja Stejt Departmenta oglasio se američki ambasador u Prištini Filip Kosnet. On je u objavi na Tviter nalogu izdvojio glavne teme izveštaja i naveo da Kosovo i dalje koči korupcija, napadi na novinare, proterivanje stranih državljana bez odgovarajućih procesa i nasilje nad manjinama. Sa druge strane, kao korak napred ovaj ambasador ocenjuje reviziju krivičnog zakonika.

Bezbednost

UNHCR izveštava da je Kosovska policija prisutna u povratničkim mestima u povećanom broju, ali da je uprkos tome prošle godine zabeleženo 23 nasilnih incidenata protiv Srba, kao i jedan incident protiv Roma povratnika.

U izveštaju se pominje i napad kamenom na raseljenog Srbina iz Kline za vreme verskog praznika. Dodaju da je osoba osumnjičena da je organizovala napad, uhapšena.

Pored ovih bezbednosnih incidenata protiv povratnika, u izveštaju navode i ubistvo Olivera Ivanovića, ali i da je u prvih sedam meseci 2018. zabeleženo 100 slučaja krađa, provala, verbalnih napada i oštećenja imovine koja pripada kosovskim Srbima ili Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

U izveštaju se iznose i detalji hapšenja Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici, 26. marta. Navode da je tokom akcije specijalne interventne jedinice Kosovske policije povređeno 32 osobe, a da je status istrage koju su zahtevali predstavnici Srba u parlamentu nije poznat još od novembra.

Čitav izveštaj Stejt depatrmenta na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

Sloboda kretanja

Most na Ibru i dalje je otvoren samo za pešake, dok su drugi mostovi koji povezuju dva grada u potpunosti otvoreni, konstatuje se u izveštaju.

Međutim, dodaju i da kosovska vlada ne priznaje srpska lična dokumenta sa imenima gradova na Kosovu zbog čega je kretanje za pripadnike srpske zajednice na Kosovu otežano, sa izuzetkom prelaza koji se nalaze u većinski srpskim sredinama.

Mediji

Slučaji zastrašivanja novinara od strane javnih zvaničnika, političara, biznismena i radikalnih verskih grupa su zabeleženi u 2018, i to 16 takvih slučaja prema informacijama Udruženja novinara Kosova, a navodi se i da mediji imaju poteškoće i u prikupljanju informacija od vlade i javnih institucija.

Ipak, i pored prijavljenih pritisaka, ocena je Stejt departmenta da nezavisni mediji ipak uspevaju da iznesu raznolike stavove i uglavnom bez zadrški. Ono što ugrožava uredničku nezavisnost su finansijske poteškoće.

U izveštaju se eksplicitno navodi i jedan slučaj napada foto-novinara albanske nacionalnosti u Severnoj Mitrovici od strane Srba i to tokom hapšenja Marka Đurića, dok je srpski novinar prijavio da je Kosovska policija u istom incidentu koristila suzavac protiv grupe novinara, oborila ih na pod i oštetila im opremu. Nije poznato da li istraga koju su zahtevali srpski zvaničnici o prekomernoj upotrebi sile od strane Kosovske policije u ovom konkretnom slučaju uključuje i prijavljene napade na novinare.

Od preko 1.600 nestalih, 70 odsto Albanci

Međunarodni komitet Crvenog krsta registrovao je 1.608 osoba nestalih u periodu konflikta 1998-99 kao i u periodu političkog nasilja koje je usledilo. Iako podaci MKCK ne pružaju javni uvid u etničku pripadnost nestalih osoba, prema informacijama osoba koje jesu imale pristup tim podacima, oko 70 odsto nestalih su Albanci, dok 30 odsto nestalih čine Srbi, Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci i Crnogorci, informacije su iz izveštaja.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.