Šta se očekuje u nastavku dijaloga u Briselu

(Izvor: RTS; Tekst je izvorno preuzet)
Sedam meseci je prošlo od poslednjeg susreta kosovskog i srpskog premijera u Briselu, u okviru dijaloga Beograda i Prištine započetog oktobra 2012. godine. Briselski sporazum, prvi takve vrste, nakon sukoba 1999. godine na Kosovu omogućio je učešće Srba na lokalnim izborima, slobodnije kretanje, civilni registar, a očekuje se i formiranje Zajednice srpskih opština.
 
Umesto Ivice Dačića i Hašima Tačija, dijalog će nastaviti Aleksandar Vučić i Isa Mustafa. Čeka ih primena delova Briselskog sporazuma. Među njima su sudstvo na severu, katastar, Telekom i Zajednica srpskih opština. Za Beograd i predstavnike Srba na Kosovu, Zajednica je prioritet svih proriteta.
 
"Formiranje Zajednice srpskih opština je za sada usporeno i zakočeno zbog određenih problema koji su nastali na strani Prištine i nadamo se da će već devetog februara, kada se očekuje prvi razgovor na najvišem nivou, ti problemi biti otklonjeni", kaže Dejan Pavićević, vođa beogradske ekipe u tehničkom dijalogu.
 
Izazov u sprovođenju Briselskog sporazuma nametnula je i Skupština Kosova čiji su poslanici na minimum ograničili budžet lokalnim samoupravama a time i sredstva za formiranje Zajednice srpskih opština, koju treba očekivati u prvih pet meseci 2015. godine.
 
Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se Briselski sporazum u Prištini, Beogradu i Briselu različito tumači.
 
"Briselski sporazum je jedan okvir koji je jasan u jednom delu, međutim za njegovo sprovođenje neophodno je bilo da se za svaku tačku razrađuje, na nivou tehničkih grupa, kako će nešto biti sprovedeno. Zato je za ZSO nacrt statuta osnov za dalji tok razgovora", kaže Ljubomir Marić, ministar za lokalnu samoupravu u kosovskoj vladi.
 
U Prištini sa svoje strane ocenjuju dijalog i ono što je njime postignuto.
 
"Uspeli smo da održimo prve parlamentarne izbore na čitavoj teritoriji Kosova, u skladu sa ustavom Kosova i naravno da su se predstavnici Srba sa severa Kosova u potpunosti integrisali u institucije Republike Kosova", kaže Bekim Čolaku, ministar za evropske integracije.
 
Implementacijom briselskog sporazuma u Prištini su se bavili u nevladinom sektoru.
 
"Ljudi su zaista uplašeni, ne smeju otvoreno da kažu ono što stvarno misle. Sa jedne strane imate zvaničnu verziju, sa druge strane imate ono što se stvarno dešava na terenu. Sa treće strane imate sredinu gde ljudi pokušavaju da plivaju i normalno žive", kaže Faik I. Spahiu, sa Internjuz Kosova.
 
Nastavak dijaloga biće prilika i za kandidovanje novih tema.
 
"Postoji pitanje imovine, pitanje privatizacije, pitanje nestalih, pitanje crkve. Dosta će biti stvari o kojima će biti razgovarano, ali tek pošto se reši ono što je ostalo da se reši iz prvog briselskog sporazuma i da se to implementira do kraja", kaže Dejan Pavićević.
 
U Prištini još nisu saopštili svoje prioritete za nastavak dijaloga. Opozicija traži da dijalog promeni formu, kako bi Beograd i Priština imali podjednak status.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.