Šta se misli kada se kaže Asocijacija/Zajednica?

Dušan je u svojoj prethodnoj kolumni nazvanoj „Šta je i kada parafirano“, objavljenoj pre par dana, detaljno podsetio sve nas šta se sve zapravo dešavalo u Briselu, u periodu 2013-2015, kada se govori o Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu, i šta je sve napisano, predloženo i potpisano u vezi sa tim.

Naravno, puno se toga dešavalo u samom dijalogu u Briselu, kojem sam i ja prisustvovao, u svojstvu člana delegacije Kosova, koja je predvođena premijerima Hašimom Tačijem  (2013. i 2014. godine), te Isom Mustafom (2015. godine), a što nije, niti može biti opisano i objašnjeno sa bilo koje strane, jer bi se time ipak narušila logika ovih razgovora.

Ja ću se ovoga putu osvrnuti na tri – za mene – vrlo važne činjenice, ili, pak, i zapažanja, koja zajedno govore koliko će predstojeći pregovori o Statutu Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu biti teški.

Kao prvo, mislim da smo 2014. godine propustili šansu da celom ovom procesu damo nepovratni tok, kada su, realno gledano, obe strane bile mnogo bliže jedna drugoj u shvatanju ovog dijaloga, i u mišljenju da je realnost na Kosovu jasna za obe strane, kao i to šta bi zapravo trebalo da se postigne dijalogom o punoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Tada su oba društva, i kosovsko i srpsko, bila spremnija za taj istorijski dogovor.

Prethodna godina, 2013. – bila je zapravo najbolja i najpozitivnija politička godina u istoriji tragičnih odnosa Kosova i Srbije. Onda su sledeće godine došli prvo vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, pa posle toga vanredni opšti izbori na Kosovu, što je dovelo do usporavanja, a onda i blokade razgovora u Briselu. Ono što je tada propušteno, mi pokušavamo dan-danas da nadoknadimo. Ali su se Evropa i svet u međuvremenu puno promenili. Dijalog Kosova i Srbije bio je apsolutni prioritet visoke predstavnice EU Ketrin Ešton; jednostavno, jer je EU bila mnogo stabilnija, nije bilo visokih tenzija u odnosima između Zapada i Rusije, nije bilo velike izbegličke krize sa Bliskog Istoka koja je pokrenula lavinu populizma u Evropi.

Nažalost, u ovakvim pregovorima kakvi su ovi između predstavnika Kosova i Srbije, momentum za postizanje jednog sporazuma ne dolazi samo kao rezultat ili nagrada same volje (ako ona postoji) pregovaračkih strana, već i kao posledica političkih i istorijskih okolnosti.

Taj momentum izgleda da se vraća u ovom dijalogu, jer barem se u ovome slažu Priština, Beograd, Brisel, Berlin i Vašington: Ova godina i prvi deo sledeće godine trebalo bi da posluže kao vremenski okvir za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma. A Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu je sigurno jedna od glavnih tačaka svakog mogućeg sporazuma između Kosova i Srbije.

Kao drugo, ne treba kriti da postoji velika razlika u osnovnim koncepcijama predstavnika Kosova i Srbije, o čemu se zapravo radi kada se priča ili pregovara o Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Za predstavnike Kosova, Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu, kao struktura, trebalo bi da služi, kao što je to definisano u Predlogu predsednika Ahtisarija o rešenju statusa Kosova, boljem funkcionisanju i saradnji samih opština sa srpskom većinom, koje po zakonskom okviru mogu da sarađuju kada se govori o svojim nadležnostima.

Za kosovske političare i pregovarače, Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu, kao takva, ne može da zameni osnovna ustavna kolektivna prava srpske zajednice na nivou centralne i lokalne vlasti. Ona može da dodatno pomogne boljem funkcionisanju opština, ili lokalne vlasti.

Za predstavnike Srbije, Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu, trebalo bi zapravo da postane glavna pravna i politička adresa kada su u pitanju kolektivna prava Srba na Kosovu. Štaviše, puno puta su date izjave, i od strane predstavnika same Srpske liste, ali i glavnih predstavnika zvaničnog Beograda da je stvaranje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu preduslov za opstanak kosovskih Srba.

Sama ova izjava je sigurno u velikoj nesrazmeri sa bazičnim konceptom Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, jer bi to značilo da bi ova struktura imala mandat koji bi sigurno bio u koliziji sa pravnim okvirom Kosova, ali i sa iskustvom izgradnje zajedničkih demokratskih institucija na Kosovu, na centralnom i lokalnom nivou. Kosovski Srbi su poslanici u Skupštini Kosova, ministri u Vladi Kosova, gradonačelnici u deset opština i ovo bazično ustavno pravo sigurno utiče na odnose Srba i Albanaca na svim nivoima kosovske vlasti i na poboljšanje života Srba. Takođe, po Ustavu Kosova i zakonskom okviru Kosova, Srbija ima prava da finansijski pomogne Srbe na Kosovu. To niko ne spori.

Kao treće, i oko toga su se bar do sada slagali u potpunosti predstavnici Kosova i Evropske unije – postoji par polaznih političkih principa kada je u pitanju to šta bi zapravo trebalo da predstavlja Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Znači, za Prištinu i Brisel Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu ne može da bude treći nivo vlasti na Kosovu (sem centralnog i lokalnog nivoa), a takođe, Asocijacija/Zajednica ne može da ima izvršna ovlašćenja na Kosovu. Štaviše, visoka predstavnica EU, Federika Mogerini, u svom obraćanju poslanicima Skupštine Kosova, u maju 2016. godine, rekla je jasno da bi Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu trebalo da se formira poštujući zakone Kosova i odluku Ustavnog suda Kosova (od decembra 2015. godine), kada je u pitanju sam Sporazum o Asocijaciji/Zajednici, potpisan 25. avgusta te 2015. godine.

Ali naravno, ovi polazni političko-pravni principi o tome kako bi Asocijacija/Zajednica trebalo da izgleda u potpunosti su neprihvatljivi za namere zvaničnog Beograda da preko Asocijacije/Zajednice stvori Srpski politički entitet na Kosovu, koji bi realno gledano, onemogućio funkcionisanje Kosova kao države, ili bi pak, de fakto, federalizovalo Kosovo kao državu.

Ovime se zapravo vraćamo na glavne teme Bečkih pregovora o statusu Kosova, u periodu 2006-2007, kada je delegacija Srbije, tada predvođena predsednikom Tadićem i premijerom Koštunicom, insistirala da se stvori srpski pravno-politički entitet na Kosovu, kako bi se i pravno i političko postiglo teritorijalno odvajanje Srba i Albanaca na Kosovu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.