Vest je ažurirana u 18:30
"Danas, zemlje (Zapadnog Balkana) pokazuju jasne elemente 'zarobljene' države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa" – navodi se u najnovijoj verziji Strategije o kredibilnoj perspektivi proširenja prema Zapadnom Balkanu Evropske unije, prenosi Radio Slobodna Evropa. U istom dokumentu, koji će Evropska komisija objaviti u Strazburu u utorak, upozorava se da postoji i "ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima". EK je u najnovijoj verziji strategije odustala od ambicije da se, dodaje se – postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova do kraja 2019. godine, kako je isticano u prethodnim verzijama. U strategiji se ipak naglašava da treba "hitno zaključiti sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji", prenosi RSE.
EU je, navodi isti radio, "pooštrila jezik u poglavlju vladavine prava" i jasno upozorava da će zemlje regiona postati članice EU, "ali ne u stanju u kojem su one danas".
|
Express: EU ne zahteva od Srbije da prizna Kosovo "Strategija Evropske unije, čije se objavljivanje očekuje sutra, u mnogim slučajevima odnosi se na Kosovo i Srbiju. Zahteva normalizaciju odnosa između dve zemlje, tako da se kreću na putu ka integraciji u EU. Međutim, EU traži od Srbije pravno obavezujući sporazum, što znači da Srbija kao članica Unije neće blokirati potencijalno članstvo Kosova, ali ne i priznavanje nezavisnosti" – javio je u međuvremenu prištinski portal Express. Pročitajte još: |
"Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne," poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.
Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje, dodaje RSE:
"Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentni, sa previše nepotrebnim političkim uplitanjem i nerazvijenim privatnim sektorom."
Mediji o ovoj strategiji izveštavaju nedeljama unazad, a RSE navodi da osim "eksplicitnijih stavova Brisela oko značajnijih pitanja u regionu", tekst Strategije pred objavljivanje nije doživeo suštinske izmene kada je reč o vremenskoj izvodljivosti pristupanja EU za Zapadni Balkan:
"Crna Gora i Srbija se i dalje identifikuju kao lideri u regionu, te njihov prijem u EU se predviđa do kraja 2025. godine, s time što bi pristupni pregovori bili završeni 2023. Iste godine, kada lideri u regionu zaključuju pregovore, predviđa se početak procesa sa Bosnom i Hercegovinom."
Priština: Nema vremenskog okvira za Kosovo, hoćemo "uravnoteženiji pristup"
Podsetimo, iz Prištine su, komentarišući ovu strategiju, izrazili svoju zabrinutost, jer joj "nedostaje rok za ispunjenje evropske agende Kosova".
Zamenik kosovskog premijera, Enver Hodžaj, održao je prošlog meseca niz sastanaka sa ambasadorima zemalja članica EU u Prištini, zahtevajući "uravnoteženiji pristup za Kosovo" i da se tokom dijaloga "Kosovo-Srbija, obe zemlje nagrade isto".
"Kao što postoji vremenski kalendar za Srbiju u evropskoj agendi, isti treba da postoji i za Kosovo. Dakle, treba da postoji rok za ispunjavanje evropske agende i za Kosovo," podcrtao je Hodžaj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
